Narodno blagostanje — dodatak

LIZ

odatak „Нагодпо!

че

сбатјш“

ВЕОЈ 17

Sadržaj:

'Angio-čehoslovačka i Praška kreditna banka, Prag

BEOGRAD, 25. APRIL 1936.

GODINA VII

»Srbija«, prvo srpsko društvo za osiguranie u Beogradu

ANGLO-ČEHOSLOVAČKA |I PRAŠKA KREDITNA BANKA, PRAG

Vrlo je redak Sslučai da analizuiemo bilans inostranog preduzeća. Anglo-čehoslovačka i Praška kreditna banka već godinama čini izuzetak. Zahvaliujući svojoi filijali u Beogradu i njenim razgranatim industrijskim interesima u šećernoj, tekstilnoi i namirničkoj табли, ona ima vrlo Velikog uticaja na naš privredni život. Analiza bilansa. beogradske filiiale Anglo-čehoslovačke i Praške kreditne banke, iako bi za nas bila neobično interesantna, nije moguća, pošto fililale nemaju svoje bilanse. One su samo jedan deo preduzeća, organi jednog organizma. Njihovi bilansi su interne prirode i čine samo podlogu za sastav bilansa celoga preduzeća. U godišnjem izveštaju i bilansu Anglo-čehoslovačke i Praške kreditne banke skoro | nema podataka koji bi mogli da služe za prikaz njenog rada kod nas. Samo prilikom analize pojedinih stavki imaćemo prilike da ukažemo na približnu visinu kod nas uloženih sretstava.

SAmnališući bančino poslovanje na osnovu bilansnih podataka poslednje tri godine, ne uzimamo u obzir 1931 god. kada ie izvršena femelina sanacija. Glavnica je snižena sa 235 ти. с. К. na 120 mil, a fondovi su smanjeni za 125,29 mil. Smanjenje sopstvenih згефафауа 5а 380 ти. с. К. па 138 mil. ostavilo ie svoje tragove u idućim bilansima.

Hačun izravnania

Aktiva 1933 1934 1935

u milionima čeških kruna Blagaina i potr. po viđenju 177,10 238,96 290,88 Devize 7,59! 6,39 16,96 Menice 190,92 145,26 138,53 Hartije od vrednosti 395,86 416,32 447,52 Konzorcijalni poslovi 73 73 73 Dužnici 1.939,87 1.947,65 1.959,71 Nepokretnosti i inventar 75,09 73,74 75,85 Prenosna aktiva 21,35 20,21 14,02

Pasiva

Glavnica 120 120 120 Rezerva | 18,07 · 181 18,14 Penzioni fond 62,33 62,38 62,38 Ulozi na štednju 915,36 97490 1.034,54. Poverioci 1.739,78 12722.27 1.757,42 Neisplaćena dividenda — — 0,02 Prenosna pasiva 23,96 23,25 23,15 Dobitak [0:65 0,66 0,87 Ељаг bilansa 2.880,77 2.921,53 3.016,46

Obrtni kapital smandjio se за 3,5 ти јагде 6 К. и 1981 god. na 2,8 miliiarde u 1933 god. a zatim postepeno raste па %9 milijarde u 1934 god. i 3 milijarde u 1935 god. Angločehoslovačka i Praška kreditna banka, koja је 1929 nastala fuzijom Anglo-čehoslovačke banke, Praške kreditne banke i Češke komercijalne banke, pripada tipu srednio-evropskih banaka. Njeno aktivno poslovanie obuhvata eskont menica, lombard, efektni, devizni i konzorcijalni posao. Težište pDasivnog posla leži u preuzimanju uloga po tekućim računima, uložnim knjižicama i izdavanju blagajničkih zapisa.

Da se zadržimo kod analize pasivnog posla. Ulozi na štedniu po kojima se obično meri poverenje publike, prema novčanom zavodu, u stalnom su porastu: sa 915,96 mil. č. k. u 1933. god. na 974,9 mil. u 1934 god. i 1 miliiardu u 1995 2. Ako uporedimo ove brojeve sa onima pre sanacije banke (1,3 mililarda u 1930 god. i 1,17 miliiardđa 1931 god.), vidimo da je gubitak skoro u celosti nadoknađen. Sanacija ie dakle potpuno uspela i u pogledu obima opšteg poslovanja kao što smo mogli videti iz zbira bilansa ı u pogledu uspostavlijenja poverenja, što ie još važniie. Poverioci takođe pokazuju ротазе за 1,72 пи јагде ć. k. 1934 с. па 1,75 mili{ardu 1985 2. prema 1,7 milijardi 1938 g. Usled sanacije u naivećoi su sec meri smanjili poverioci, što ie sasvim prirodno, pošto se među njima nalaze i naiskuplji krediti kojih se banka rešia, a sa druge strane i sasvim kratkoročni putujući kapital koji neobično brzo menia plasman i čiii gubitak ne pretstavlia gubitak; naprotiv, takvi kapitali iziskuiu držanie velike kasene cotovine koia ie skupa. Prečišćavanie situacije i porast posle

'toga svedoči o zdravom poslovnom razvitku nešto suženog,

ali zato neobično solidnog obinia. Od ostalih poziciia pasive, pored nepromenijene visine sopstvenih sretstava, sa 138 mil. č. k., spomenućemo još prenosnu pasivu sa 28,15 mil. č. k. koja je takođe skoro stalnog karaktera što se vidi iz uporednih brojeva i koju sačiniavaju već dospeli, ali još neisplaćeni dugovi. Odnos između sopstvenih i tuđih sretstava dosta је stabilan i iznosi 7% u toku poslednjih godina. Ovai odnos pokazuje da Anglo-čehoslovačka i Praška kreditna banka pretežno rade tuđim sretstvima. Imajući to u vidu, porast banci poverenih kapitala dobiia još veći značai i pretstavlia neobično povolian znak u pogledu dalieg razvitka bančinih poslova. Prelazeći na pozicile aktive, možemo konstatovati da povećanje obrtnog kapitala usled porasta uloga na štednju i po tekućim računima nije ostao bez dejstva na bančinu kreditnu politiku. Pozicija dužnika porasla ie u 1935 g. prema 1934 g. za 12 mil. č. k. Sastav dužnika je neobično interesantan. Najveći deo otpada na dužnike po tekućim računima i to 1,8 milijardu č. k. Oni su se smanjili prema prethodnoi godini za 25 mil. Zatim dolaze potraživanja kod inostranjh