Narodno blagostanje — dodatak

АМАКАХАЛ

BILANSA

Dodatak „Narodnom Blagostaniu“

BROJ 25 BEOGRAD, 20. JVHH 1936. GODINA VIII Sadržaji: Zemaliska banka za Bosnu i Hercegovinu, Saraievo Фабрика шећера а. д. „Бачка“, Нови Врбас Дионичко друштво домаће творнице предења и ткања памука, Дугареса ТЕМА ЈУКА BANKA ZA BOSNU ! HERCEGOVINU, Pasiva SARAJEVO Glavnica 20.000 20.000 „20.000 20.000 “ | | - Rezervni fondovi 15.469. 15.530. 15.570 15.602 _ пика banka je vodeći zavod O U Sarajevu SU | ZAIOŽno |) Кот Ору. 866 810 730 700 105 Državna hipotekarna banka i Gradska о от (U pro | оке па koo žice 04.651 „79.196 78.407 67.847 vinciji, ако se izuzmu filijale nekih zagrebačkih Zavoda, Ze- Tekući: računi 104.788 83.324 87.497 82.408 maliska banka је БИО 1 sva. S obzirom na način poslova- Neisplaćeni kuponi 392 405 409 490 пја 1 veze Које podržava 5 inostranstyom, ona зрада пезит- | репујот fond 1.694 1.749 1731 2.199 njivo U prve гедоуе naših novčanih zavoda. Njena sopstvena Dobit 1.792 1.641 1.573 1.560 sredstva iZUO 35,6 miliona, od čega otpada 20 miliona па! | лет Бапа 939.653 202.586 205.918 190.756 glavnicu, a ostatak na rezervne fondove. Pored domaćih ka- Папа 6% 6% 50%. 5%

pitalista kod nie su znatno angažovani Banque Belge pour TPEtranger, Basler Handelsbank i Wiener Bankverein. Inače, Zemaliska banka uživa reputaciju neobično oprezno vođene banke, banke: koja je uvek više pazila na sigurnost svojih plasmana 1 likviditet, nego na rentabilitet. Ona је ipak bila u staniu da plaća odgovarajuću dividendu i u najtežim ZOdinama bankarske krize: u 1931 godini 8%, u 1932 i 1933 po 6%, a za poslednje dve godine po 5%.

Као 1 гашић godina, bančina uprava se starala i u 19935 da održi likviditet zavoda na primernoi visini. Doduše, to nije ostalo bez uticala na bančin račun prihoda, ali — veli Uprava u svom izveštaju — »kakva su vremena, ta mjera ie 105 uvijek neophodna. O tome smo se mogli iznova osviedo: čiti baš prošle jeseni, kad se u dispozicijama naše klijentele, u pravcu novčanog povlačenia i pristizania novčanih uplata, pokazao kroz neko vrijeme nesklad, koji se imao svesti na opštu zabrinutost uslijed ratnih zapletaia i političke zategnutosti u svijetu, a dijelom na jače vezivanje gotovine za iesenje sezonske poslove«.

Zemaljska banka bila ie uvek spremna na svaku eventualnost, pa ie i tom prilikom bez ikakvih teškoća i najkulantnije odgovarala svim zahtevima svojih ulagača. Inače, prošle godine ona nije ioš pristupila proširenju svog poslovanja. Naprotiv, neke pozicije bančinog bilansa i dalje su se sužavale, kao što se to vidi iz sledeće tablice:

Račun izravnania Aktiva с

1932 1933 1934 1935 У | u hiliadama dinara Gotovina 28.449 27.408 29.844 23.043 Menice 44.937 32.889 „28.484 25.792 Efekti : 11.902 8.742 10.534 12.083 Efekti fonda založn. 416 416 416 416 Hipotek. zaimovi 478 429 361 309 Komunalni zajmovi 753 722 688 656 Dužnici 140.818 125.501 125.753 119.916 Roba 4.812 3.896 2.365 1.299 Nekretnine” - 7.795 7.633 7.470 7.309

Zbir bilansa iznosi krajem 1935 godine 190.75 miliona prema 205.9 miliona u 1934. Interesantno je pogledati tempo u kome se sužava obrini kapital u godinama krize. U 1931 smanjenje iznosi 30 miliona, u 1932 godini 48 miliona, a u 1933 godini 37 miliona. U 1934 imamo povećanje od 3,3 miliona, a u 1935 smanjenje od 15 miliona dinara. Kako su kroz celo to vreme sopstvena sredstva ostala gotovo nepromeniena, odnosno ona su polako rasla sa 95,1 miliona u 1930 na 35,6 miliona u 1935 godini, celo sužavanje obrtnog kapitala izazvano je odlivom tuđih sredstava. Opticaj založnica i Kkomunalnih obveznica reduciran je, postepenom amortizaciiom, od 1,93 miliona u 1930 na 700 hiljada u 1935. U istom razdoblju pali su ulozi na knjižice sa 148,5 na 67,85 miliona, a pasivni tekući računi sa 133 na 82.5 miliona dinara. Ukupni odliv tuđih sredstava u 1935 iznosi 15 miliona.

Gotovina je u 1935 зтапјепа 7а 6,8 miliona i iznosi 23 miliona dinara. Likviditet je još uvek ogroman, jer bi se гаspoloživom gotovinom moglo odmah isplatiti skoro 35% uloga na knjižice.

Od plasmana smanjeni su poslednjih godina najjače dužnici, sa 900,3 miliona u 1930 па 119,9 miliona krajem 1935. Prema pojedinim grupama oni su ovako podeljeni:

1935

1932 1933 1934 u hiljadama dinara Hipotek. pokriveni 55321 51.973 69.361 72.848 Na efekte i robu 15.169. 12.345 16.711 10.488 Meničnim jemstvom 64.056 51.489 36.449. 33.480 Ројт. код ђапака 3.138 4.694 3.232 3.105 Ukupno 140.818. 120.501 125.753 119.916

Zemaljska banka je uvek posvećivala naročitu pažnju sigurnosti. Kao što se vidi iz gornje tablice, ona poslednjih godina mnogo polaže i na materijalno obezbeđenje svojih potraživanja. Dužnici pokriveni hipotekom rastu, a potraživanja obezbeđena meničnim jemstvom opadaju. U 1995. su

najjače redđucirani dužnici pokriveni efektima i robom (za

6,28 miliona). To. je uglavnom prouzrokovano realizovaniem sezonskih izvozničkih kredita. · |