Narodno blagostanje — dodatak
ја gostanju“
_BROJ 4)
Sadržaj:
BEOGRAD, 5. _БЕСЕМБАЕ 1 1036.
GODINA VIII
· бгрзко-сезка fabrika šećera i rafineriie a. d., Ćuprija
SRPSKO-ČESKA FABRIKA ŠEĆERA I RAFINERIJA A. D. ĆUPRIJA ·
Teška kriza koju preživliuie naša. šećerna industrija ogleda se i na kretaniu rezultata rada Srpsko-česke fabrike šećera u Ćupriji. Poslovanje ove fabrike u toku poslednjih 10 godina. zaključivano ie: sa sledećim rezultgztom:
Софве dobitak gubitak
__ 1926/97 6,75 miliona ——
___1027/98 5,38 miliona __-
7 1928/26- 3,84. miliona. __ | 199030 —— 122 hiliade
| 195981 125 ада | 1981/32 — 196 hiliada 1932/33 — 1,35 miliona 1933/34. | JE 5,482 топа 1934185. ===> 12.50 miliona
1985/36' 204 hiljade —
Као što nam pokazuje gornja tablica, do kraja 1928/99 godine rezultat rada' je: bio: povolian. Međutim, prilike se
posle foga iz godine u godinu: sve: više: pogoršavaju. Zbog:
privredne depresije i stalnog: smanjivanja kupovne snage sta-
novništva dolazi i do opadanja potrošnje šećera. Razume se
da su u vezi s tim: počeli da se: smanjuju i prihodi od trošarine. Država je htela da to spreči. Međutim, mere koje su u tom cilju. preduzete' pokazale su se kao sasvim pogrešne. Umesto da. se sniženjem državne trošarine pokušalo zaustaviti opadanje potrošnje, kod nas se pristupilo povećanju trošarinskih stopa, čime je opadanje pofrošnic bilo još i ubrzano. Do 1929/30: trošarina na šećer kod nas iznosila je 5 dinara od kz., a potrošnja šećera &,x7 kg. po stanovniku godišnje. Da bi se prihod od trošarine: održao na ranijoj visini, tro-
šarinska. stopa. je naipre povišena, na 6,37 dinara, a posle
na 8,05: dinara po kg. šećera u kockama i 7,50 dinara 59 Ке. kristalnog šećera.
Šećer u našoj zemlji postao je na taj način luksuzni artikal, dostupan samo bogatim društvenim redovima. Ako izuzmemo Italiju, mi imamo danas najveću trošarinu na šećer, pa njegova сепа nikako ne odgovara Kupovnoj snazi stanovništva, naročito seoskog. S obzirom na to nije nikakvo čudo da sada' po potrošnii šećera, sa. prosečno 4,5 kg. po stanovniku 'godišnje; stojimo samo pred Albaniiom. Naša industrija šećera bila je primorana da poslednjih' godina znatno smanji. proizvodnju i. sada je uposlena po prilici tek sa. polovinom: svoga. proizvodnog kapaciteta. U vezi s tim znatno se smanjila. i površina zasejana šećernom: repom. Ona: je iznosila:
god. ' hektara: god. hektara, 1999 1 .59710" 19381: | : 34.150 1930 | 53.190 19534 21.890 1931 \ 46.240 19858. 30.170 1932 43.570 1936 27.514
Dok: je u godinama pre povećavanja trošarinske stope površina pod repom bila oko 60:000 hektara, u 1984 godini bila je samo 21.890 hektara odnosno nešto više od jedne trećine ranije površine. U! 1985 ı 1936 zasejane površine su opet nešto porasle, ali ipak jedva dostižu jednu polovinu: raniie površine. To. znači. da. je, smahienje potrošnje šećera osetno Dogodilo. ne. samo. šećernu industriju, nego i zemljoradnikeproizvođače šećerne repe. |
Eabrike šećera imaju sada i jednu novu nepriliku. Neki zemljoradnici sejali su ove: godine repu, iako prethodno s fabrikama: šećera misu zaključili potrebne ugovore. Premsa: jednoj proceni takve neugovorne repe ima око 5 do: 6 hiljada vagona. Od. fabrika. se traži da ije preuzmu, iako su one dužne da preuzmu samo. ugovornu repu. Doduše preradom većih: količina repe bolje bi se iskoristio i proizvodni Караcitet fabrika, ali je njima nemoguće da iziđu it susret odnosnim projzvođačima, jer i bez toga ne znaju šta. će: da. rade s velikim: rezervama gotovog. šećera: iz ranijih: godina. Inače, ove godine i rod repe ije kvantitativno iznad svakog očekivanja: povolian, tako da. ima znatno убе 1 игомотпе repe, nego što se to. raniie očekivalo. S obzirom na to šeććrane će u ovoj kampanii izraditi znatno veće količine šećera, koje se neće moći plasirati, već će morati da leže na sklddištu kao mrtvi Каран.
Како se. na izvoz šećera. ne može ni misliti, der se cena: šećera iz trske na svetskim tržištima kreće oko lL dinar po: kilogramu, problem je u tome, kako da se poveća potrošnja šećera. u zemlii. Mi smo. već imali. prilike da naglasimo, da: će se taj cili teško postići bez pojevtinjenja cene šećera. Fabrike šećera su u pogledu snižavanja proizvodnih troškova uglavnom došle do krajnje granice. Kako izgleda. njihov »superprofit« o, kome neupućeni često govore, lepo se vidi i iz rezultata. rada Srpsko-česke fabrike šećera. Od 1928/29 godine na dalje o nekoi dividendi nije bilo ni govora. U nekim godinama nije se mogla vršiti ni naiskromnija amortizacija, a efektivni gubici iznose oko 20 miliona. dinara. Jedna četvrtina tog: iznosa pokrivena je otpisom rezervnih fondova,
_ a,tri četvrtine delimičnim otpisom glavnice, koja. je prema
odluci skupštine akcionara od 19 oktobra. 1935 godine snižena sa 45 na 30 miliona dinara, i to. prežigosanjiem nominale akciia od 450 na 300 dinara. Većina ostalih fabrika šećera imala je takođe znatne gubitke.
Prema tome postoji samo jedna mogućnost da se dode do Jevtinog šećera i do povećania njegove potrošnje, a. to je snižavanje državne trošarine na šećer, koja prelazi ekonomsRu opravdanost i granice snošljivosti. Vrlo verovatho država time ne bi ništa izgubila, ier bi osetniie snižavanje trošarine imalo sigurno za posledicu i znatnije povećanje potrošnie šećera:
Podaci o proizvodnji Fabrike u Ćupriji za poslednie tri godine ovako izgledaiu (u kvintalima);