Narodno blagostanje — dodatak

116 |

Улози | 101.788 98.060 86.036 77.746

Повериоци 146.595 134.994 114.699 102.642 "Реесконт 40.828 33.228 28.250 24.173 Сопствени акцепти 2.043 52 | 32 30 Разна пасива — = 6.736 5.532 Добит 4.007 87. опао ЗЕН 6 2052 Укуп. старо пословање 861.211 301.732 269.275 244.517 Збир биланса 400.122 346.572 382.607 393.638

Ако се најпре задржимо код новог пословања, ви: димо да оно врло лепо напредује. Нови улози порасли су са 38,9 милиона у 1933 години на 79,12 милиона динара крајем 1936, дакле за 100%. И у току 1937 године прилив нових улога је знатан, тако да су они већ крајем првог полгођа 1937 достигли 100 милиона динара. |

Крајем 1936 нова средства су била овако пласирана: готовина је износила 30,38 милиона, што значи да се преко 38% нових средстава налазило у благајни, односно на жиро-рачунима код Народне банке, Поштанске штедионице и код осталих завода; тражња нових зајмова је: била знатна, али се Љубљанска кредитна банка ограничила на краткорочно финансирање извоза и на есконт сигурних и потпуно ликвидних меница, тако да менице у новом пословању износе 25 милиона, дужници 21,95 милиона и ломбард 12 милиона динара.

Као што је већ споменуто, од дана када је Љубљанска кредитна банка добила заштиту (т.ј. од 26 маја 1982) до краја 1936 године она је исплатила својим старим улагачима и поверисцима 123,78 милиона динара. Од тога је исплаћено у току прошле године, не рачунајући камату, 95,6 милиона. Повериоци су смањени за 12 милиона, са 114,7 милиона крајем 1935 на 102,64 милиона у 1936 години; старим улагачима на књижице исплаћено је прошле године 8 милиона, тако да улози крајем 1936 износе 77,7 милиона динара. И реесконт показује смањење од 41 милиона, а разна пасива од 1,2 милиона динара. Укупне обавезе из старог пословања крајем 1936 године једва прелазе 200 милиона динара, а крајем 1930 односно крајем последње пословне године пре избијања банкарске кризе обавезе Љубљанске кредитне банке износиле су скоро 600 милиона.

Разуме се да је у вези с тим и у активи морало доћи до великих промена. Менице су пале са 103 милиона у 1930 на 33,5 милиона у 1985 и на 28 милиона крајем 1936. Ломбардни зајмови сведени су са 12,97 милиона у 1930 на 635 хиљада у 1935 и на цигло 225 хиљада динара крајем 1986. Најјаче су редуцирани дужници — са 380 милиона динара крајем 1930 на 131,8 милиона у 1985 и на 109 милиона динара крајем 1936 године. Непокретности су због валоризације порасле са 20,7 милиона у 1930 на 34,4 милиона у 1934 години. У току последње две године непокретности се опет нешто смањују, делом због отписа а делом због тога што су.у 1985 две станбене зграде у вредности од 3,13 милиона препуштене пензионом фонду, који је постао самосталан. Портфељ ефеката је постепено смањиван са 21,4 милиона у 1930 на 13,8 милиона крајем 1935. Због добитка а курсној разлици стање ефеката у 1936 је за око 900 хиљада веће него крајем претходне године. Банчини понзорцијални послови који су у 1936 исказани са 49,8 милиона само су незнатно промењени у односу на 1935 или 1934 години, али су према 19830 години повећани за око 65%. Банчина управа напомиње у свом последњем извештају да су готово сва њена предузећа у току 1936

знатно побољшала своје стање. Предвиђања за 1987 су“ такође веома: повољна.

| Здружене папирнице Вевче, Горичане ин Медводе, код којих је Банка највише ангажована, имале су нешто“ мању производњу него у 1985, али чиста добит није смањена, јер су се више трошиле боље врсте хартије. Сплошна ставбена дружба, д. д. из Марибора, „Славија“ југ. осиг. банка у Љубљани, Творница шешира у Шкофјој Лоци, Мотвоз ин платно д. д. у. Гросупљу, Творница ланаца n. n. Лесце код Блед, „Текста“ д. д. за текстилну производњу у Марибору и „Сладкор" д 3. о. 3 из Љубљане повећали су свој промет и били су добро запослени, тако да“ успех потпуно задовољава. „Југолес“ индустрија дрва д. с. о. ј. Чрномељ и „Петовиа“' кожарска индустрија д. д. У Птују ликвидирају, а Стројне товарне ин ливарне д. д. У Љубљани због трајних губитака редуцираће своју главницу. : Ево, најзад, рачуна губитка и добитка Љубљанске“ кредитне банке за три године

Расходи 1930. 1935. — 1936. у хиљадама динара

Камате 35.883 11.307 10.330 Трошкови 13.186 2.419 2.201 Плате и пензије — 6.726 6.450Порези 392 896 715 Отпис намештаја — 139 141 Отпис дубиоза 9.124 4.329 2.833 Добитак | 5.421 3.417 21552:

Приходи Пренос добитка — 87 351 Од ефеката — 1.251 Камате 45.778 21.239 19.688: Од непокретности 1.424 886 788 Провизије итд. 9.851 5.770 4.376 Збир 57.058 29:233 25.203

Збир прихода у 1935 износио је једва половину од. оног у 1930 години, због смањења каматне стопе и редук-

· ције пословања. У 1936 приходи су опет смањени, и то

они од камата за 1,55 милиона, а они од провизије за :4 милиона динара. Међутим, смањени су и расходи, тако да. се и 1936 могла да закључи са сразмерно задовољавајућим добитком од 2 милиона 532 хиљаде. Од тога је дотирано пензионом фонду 1 милион динара, фонду курсне разлике 500 и редовном резервном фонду 109 хиљада динара; на име 4% дивиденде на приоритетну главницу исплаћено је 400 хиљада, као и у претходној години, а 523 хиљаде динара пренете су на нови рачун. Од 1981 до 1934 није исплаћивана никаква дивиденда, а од 1928 до 1930 она ie износила по 6% годишње.

Управни одбор Љубљанске кредитне банке сачињавају следећа господа: Алојзиј Водник, претседник; Иван Јелачин и д-р Ернест Рекар, потпретседници, Вилим Бизјак, д-р Јернеј Демшар, инж. Оскар Драчар, Фран Хмелак, Август Јенко, инж. Томо Кнез, д-р Алојзиј Кобал, Лио. Суван, Херберт Вошнаг и Јакоб Здравец, чланови. У надзорном одбору су ггт. др Мван Боле, Виктор На: глас, Милош Осет и Мирко Степић. Генерални директор“ ie г. Хануш Крофта „и директори су гг.: Рихард Швингер, д-р Фран Паолин и Фран Рус.