Narodno blagostanje — dodatak
42
mentto, Banka dje prošle godine pristupila podizanju ijedne nove valiaonice lima kod Zemuha. Fabrična zgrada је роdignuta, a naručena je.i sva potrebna mašinerija, tako да će valjaonica uskoro biti puštena ш ровоп. ; i
Kao što se vidi, Prometna banka smatra da je privredпа. depresija prošlost, i da ie dužnost banaka koje su već radile na podizanju domaće industrije da produže rad u tome pravcu. .Ona demantuje time sve prekore koje su izmislili kritičari za vreme bankarske krize na adresu mežovitog bankarskog sistema. Promefna banka ne samo da ne odustaje od tog sistema, već ga štaviše produbljuje. To znači, u najmanju ruku, da njezina uprava dobro zna šta hoće i da poslove ne radi po slučajnim impresilama, već po određenoj „poslovnoj ideologiji.
Račun gubitka i dobitka
Rashodi | 1934 1935 1936 1957
О u hiliađama dinara Troškovi 2.010 1.659 1.625 1.864 Ката | 3.406 2.072. | 3281 3.561 Otpisi 71 758 738 949 Gubitak preduzeća 2.006 2.762 — Сара dobit 1 — — 1.250 1.737
Prihođi Od nepokretnosti 1.355 1.315 1227: 1.299 Od hart. od vrednost: 733 702 2.220 1.218 Ката(е 1.716 1.416 2.862 2.686 Provizije i prih. preduz. · 690 829 981 992 Мар! otpis. potraž. 62 143 10 33 Razni prihodi | 321 o 1.883 Gubitak · 2.955 8.525 — – 2937 рипода-газћода 7.493 8.151 6.894 8111
Zbir prihoda je za 1,2 miliona veći nego u prethodnoj godini, isko su prihodi od hartija od vrednosti u 1937 za 1 milion manji nego u 1986. Provizije i prihodi od preduzeća su za 460 hilj. veći. Raznih prihoda u 19936 nije ni bilo, a u prošloj godini su iznosili 1,88 miliona. Ostale promene na strani prihoda su neznatne. Sve pozicije па strani rashoda pokazuju povećanja. Međutim, moramo naglasiti da Prometna banka ima, ipak, vrlo štedljivu režiju. Troškovi u 1937 iznosili "su samo. 1,936 miliona prema 3 miliona u 1930 godini. Čista dobit je iskazana sa 1 mil. 737 hili. din. Ukupna čista dobit bila je stvarno znatno veća. Treba, naime, imati u vidu da je dobitak na kursu od 2,2 miliona, kao i prihod od hartija rezervnog fonda od 1,26 miliona neposredno unet u fondove. To znači da ukupna dobit dostiže 5,99 miliona odnosno 260/o od glavnice. Nepodeljeni ostatak dobiti od 100 hili. din. upotrebljen je za isplatu poreze na 5%o dividendu za 1987 2.
· U upravnom odboru su g. g.: Miloš Savčić (pretsednik), Vladeta Savčić (potpretsednik), Vasa U. Jovanović, Živojin Janković, Aleksandar Acović, Jovan L. Lučić, Kosta L. Timotijević, Milenko M. Savčić i Ljubiša M. Savčić. U nadzornom odboru su bila gospoda: Milutin Stanojević (pretsednik), poč. Milan Parivodić, Jakov Savčić, Stevan M. Milovanović i Dimitrije S. Mirković. Direktor banke je ge. Dragomir M. Leko.
ЗЕЛИНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНА, СВ. ИВАН ЗЕЛИНА
Зелинска дионичка штедиона, која је са 1937 завршила четрдесетпрву годину свог рада, била је успела да прикупи знатан износ улога. Крајем 1930 њен обртни капитал износио је 10,5 мил. а улозн,8,55 мил. дин. Благодарећи чињеници да на свом челу има људе који у том крафу уживају неограничено поверење, паника улагача из септембра 1931 остала је без икаквог утицаја на њено посло-
вање. Одлива улога уопште није било. До 20 априла 1962 и дужници штедионице су углавном врло уредно одговара-
ли својим обавезама. Међутим, после проглашења морато-. ријума за сељачке дугове ситуација се одједном из осндва променила, што је и разумљиво код новчаног завода
који се готово искључиво бавио кредитирањем земљоралника. -
Билансн Зелинске дионичке штедионице су тим == тересантнији, што нам пружају типичну слику развитка добро вођених провинцијских завода, који ису неговали земљораднички кредит и којима су због тога, без икакве њихове кривнце, наметнуте огромне жртве. | |
Актива 1930. 1932. 1938. 1927. у хиљадама динара ·
Готовина : 133 78; 21 257 Менице | 9.552 9.240 7.559 195 Аграрна банка 58 — ___ 6.836: Прот. н парн. трошкови == = 108 77 Дужвици 410 58 41 51 Хартије од вредн. 380. 225 4 i Покретнине E | ___ 217 217 Губнтак —— —— 322 15
Пасива Главница 1.000 1.000 1.009 300 Резерве 75 16. 9 Улошци 0 3550 8666. | 202 2166 Поверноци 105 123 50 195 _ Реесконт 503 470 57 74 Добитак 102 7 —— Збир биланса 10.488 10.333 8.314 7.639
Како се у меничном портфељу налазило преко 979 сељачких меница, прошлогодишњи рад штеднионице се састојао углавном само у предаји дужника земљорадника Аграрној банци злу ликвидацији осталих неземљорадничких меница. На Паб су пренета потраживања од 2087 дужнике у укупном износу од 7,644.400 дин. Као протувредност SE
то штедионица треба да добије 3 мил. дин. у ЗУо-тним 20. .
г. обвезницама и 4,183 мил. у потраживању на тек. рач. код Прив. Агр. банке. За покриће остатка према Уредби мора ле су се отписати све резерве н пола главнице. Ова семорала отписати још за даљих 300 хиљ. да би се покрно губитак пословања, које је од 1933 због максимирања каматних стопа стално дефицитарно, нако су сви расходе компримирани до крајњих граница. Дакле, завод је, ни крив ни дужан, морао да отпише четири петине главнише (која је износила 1 мил. дин.) и своје резерве од 76 хиљ. дин. Акционари ипак верују у бољу будућност. Главна скупштина, одржана 27 марта о. г., решила је да се главница опет повећа са 200 хиљ. на 1 мил. дин. издавањем 6400 првенствених деоница по 125 дин. номиналне вредности, 8 уз емисиони курс од 135 дин. плативих У готову одмах приликом уписа.
На име првог анунтета наплаћен је од Аграрне банке
износ од 352 хиљ. У везн с тим штедиона исплаћује сву, камату до краја 1937 и ослобађа од ограничења све улоге.
до 1000 дин.
У управи су г. г.: Никола Антолковић, Лујо Пажић, л-р Јосип Беровић, Иван Глухак, Фрањо Кос, Стјепан Пажић и Милан Пажић, У надз. одбору се налазе г. г.: Мир“ ко Цајнер, Ђуро Кан и Радослав Планић. Ддиректор jE 0. Лујо Пажић. ; ; | U