Narodno blagostanje — dodatak

52

стичнији, што Градска штедионица нема филијала, већ је у свом пословању ограничена само на Загреб. У току 1937 примљено је 76.913 уплата по улозима са укупним уплаћеним износом од 874,08 мил. а извршено је 69.238 исплата sa 795,98 мил. Као што се види, промет уложног одељења био је врло жив. Иначе, целокупни прошлогодишњи новчани промет Штедионице достигао је 8 милијарди 643 мил. и премашио је онај из 1936 за 1 милијарду 175 мил. дин. Штедионица је и прошле године посвећивала велику пажњу дечјој и омладинској штедњи, поред осталог н раздавањем кућних касица којих је крајем 1937 било у промету 3.227 комада.

Као што је већ споменуто, сопствени фондови Штедионице билансирани су са 46,7 мил. а пензиони фонд износи 11,27 мил. а са дотацијом из прошлогодишње добити 11,8 мил. дин. У поређењу са улозима и фондовима, остале позиције у пасиви су готово безначајне. Највећу претставља „разна пасива" од 12,64 мил. преко које су књижени разни пасивни привремени рачуни. Позиција „пословни пријатељи“ износи у 1937 години 5,87 мил. а прелазне позиције 1,63 мил.

Ликвидна средства првога реда, у која убрајамо готовину у благајни (217,91 мил.), потраживања по жиро-рачунима (14,85 мил.), благајничке записе Министарства фи: нансија (45 мил. према 35 мил. у 1936), девизе и валуте (178 хиљ.) и хартије од вредности (42,89 мил. према 25,06 мил. у 1936) износе укупно 320,8 мил. дин. према 261,7 мил. крајем претходне године. Тиме би се могло одмах исплатити преко 529 туђих средстава. Иначе, сама готовина у благајни покрива обавезе Штедионице са скоро 36%. Од хартија од вредности отпада по прилици једна половина на 59, благајничке записе града Загреба и друга половина на разне државне обвезнице и акције привилеговани“. новчаних установа.

Поред краткорочног кредитирања трговаца и занатлија и давања позајмица градској општини, Градска штедионица пласира извесан део расположивих средстава и у грађевински кредит. Од фебруара 1936 она води H своју модерну залагаоницу, која је смештена и згради пензионог фонда. У све врсте кредита крајем 1937 било је пласирано око 39% обртног капитала односно равно 260 милиона динара (према 252 мил. у претходној години). Од тога отпада 105 мил. дин. на есконт меница (за 7,9 мил. више него у 1936) и 67,9 мил. на дужнике по текућим рачунима (за 188 мил. више него у 1936). Дуговање града Загреба билансирано је са 68,7 милиона, готово једнако као и крајем претходне године. Из биланса је ишчезао евиденциони рачун „чланови синдиката", преко којега је

био књижен летећи дуг Општине код загребачких новча--

них завода. Благодарећи емисији другог дела својих 5" благајничких записа, која је извршена у току прошле године, Општина је овај свој дуг у целости ликвидирала. Хипотекарни зајмови, како обични тако и амортизациона, и прошле године су нешто смањени и укупно износе свега 13,1 мил: дин. Пословање залагаонице показује леп напредак. Рачун залагабнице и дражбоваонице исказан је са

5,88 мил.

Непокретности, после отписа од 1,17 мил. билансиране су са 22,2 мил. дин. Градска штедионица је и власник Загребачког електричног трамваја и аутобуског промета. Односна: позиција исказана је у активи њеног биланса са 40,93 мил. Већих инвестиционих радова у току прошле године није било. Вршени су само поправци на разним пругама. Прошлогодишње пословање. трамваја завршено је с добитком од 1,38 мил. (према 1,45 мил. у 1936 и 1,81 мил. дин. у 1985). Губитак аутобуског промета који је у. 1986. износио, 838 хиљ. дим, смањен је на 275. хиљ.

Рачун губитка и добитка загребачке. Градске штедионице овако изгледа:

Расходи 1934. 19835. 1936. · 1987: У хиљадама динара

Камата 17.837 15.163 18.455 20.693 Плате 2.007 2.045 2.059 2.269 Управни трошкови 885 919 899 1.054 Порез 9.691 2.648 3154 3.268 Дот. пенз. фонду 62 62 66 67 Отписи 1.960 1.478 1.297 1.317 Губитак аутобуса 1.590 —— —— === Чисти добитак 4.378 4.378 4.290 4210

Приходи Камата. |. 22.367 19.726 24.960 26.585 "Провизије и разни 7.519 5.635 4.837 5.274 Од непокретности 1.525 1.397 1.124 1.020 Збир прихода - · 91412 26.688 30.221 32.879

Укупни бруто-приходи, који су до 1935 због смањи-

вања пословног волумена и опадања каматних стопа пока- |

зивали тенденцију опадања, износе 32,88 мил. према 30,22 мил. у претходној и 26,69 мил. дин. у 1935. Приходи од камате повећавају се ипак споријим темпом него што 68 се то могло очекивати с обзиром на нагли пораст збира биланса. То је у вези са држањем све већих износа готовине. Прошлогодишња камата од дужника по текућим рачунима износила је 13,61 мил. она од меничних дужника 9,26 мил. од хипотекарних и амортизационих зајмова 1,29 мил., од хартија од вредности 2,17 мил. дин. ин од благајничких записа Мин. финансија 1,77 мил. дин. Провизије и разни приходи износили су 5,27 мил. према 488 мил. у 1936. Пасивна камата у 1937 је према оној из 1936 такође за 2,2 мил. већа, тако да је и салдо између активне и пасивне камате са 5,9 мил. У 1937 готово једнак оном из претходне године. Исказан је и скоро једнаки чисти добитак, којн је овако подељен: 1,5 мил. Градској општини за општекорисне и добротворне сврхе, 2 милиона резервном фонду, пола милиона пензионом фонду ин 210 хиљ. за исплату тантијеме.

У управи загребачке Градске штедионице су Гг. FT. д-р Теодор Пеичић (претседник), Јово Бањанин, Јосип Крчелић, Густав Хут, д-р Стјепан Сркуљ, Армин Шрајнер, Валентин Човић, Стјепан Дебељак, Рудолф Ербер, Љубомир Хаџић, Ладислав Јагић, Јаков Павлина, д-р Драгутин Павлинић, Иван Першић, инж. Матија Шнелер и д-р Лујо Талер. У надзорном одбору се налазе г. г.: Стево Опачић, инж. Иван Цертин, Теодор Кантоци, Теодор Кауфман и Младен Узоринац. Главни директор је г. Рудолф Ербер.

JUGOSLAVENSKA UDRUŽENA BANKA D. D., ТАСКЕВ—ВЕОСВАРр

Zbir aktive Jugoslavenske udružene banke iznosio је (u milionima dinara):

Godine »Staro« »Novo« Godine »Staro« »Novo« Đoslovanie poslovanje 1998 156305 | 1933 790,40 44,76 1999 1.603,80 — 1934 389,78 82,68 1930 1.307,98 — 1935 343,19 159,62 · 1931 883,69 = 1936 267,80 226,62 1932 732,40 21, 97 1937 295,69 287, 28

Ako Đacimo samo letimičan pogled na gornje. cifre, lako ćemo _ utvrditi ne samo da je bankarska kriza i ovde napravila strašnu Dustoš, već takođe da je Jugoslavenskoi