Narodno blagostanje — dodatak
136
Атог.. опада. перокт. 2.490 02.988. 18475... 8.975.
Amort. fond тапа 16.086 18.894 20.665 23.425 Zbir sopstv. sredstava 35.533 38.084 49.560 55.222
Poverioci i liferanti 81.814 34.597 45.684 54.843 Razna pasiva Па — 822: 198 2.668 Роби за ргепозоти | | 1319. | 2330... 3281. 4908 Zbir bilansa | 68.666. 75.334 | 91021 117638 Rashodi | | Plate i troškovi 1.985 9.040 2.469 3.265 Porezi 432 3.539 4.661 4,909 Kamata | 1.705 984 985 Otpis nenapl. potr. | | 122 48 46 60 , Amor učpokr ima | „910 2850 270 320, Prenos dobiti iz ran. god. (529) (1.319) (1.999) (2.878) Dobit u tek. god. (797) (1:01) (1.939) (2025) Čista dobit — saldo 1.319 2.380 3.281 4.908 · Prihodi | | Od proizvodnje 8.959 | 10474. | 12155 18519 Ртепоз дођш 17 гап. год. 522 1.319 1.999 2.878 Zbir prih. ili rashoda 9474 | 700709 | 14.154 16.897 Dividenda — 4% 49 6970
Na velike razmere razvitka »Zorke« u toku neWoliko poslednjih godina ukazuje i činienica, da je zbir bilansa, koji je identičan sa obrtnim kapitalom preduzeća, porastao sa 50 miliona u 1992 na 117,6 mil. kraiem 1937 godine. Samo u toku poslednje đve godine obrtni kapital je povećan za Dreko 42 mil. din. Ni posle prošlogodišnjeg povećanja glavnice sa 5,75 na 15 miliona dinara njena visina ne pruža pravilnu sliku
veličine preduzeća. To pokazuju tek ukupna sopstvena 5згед- |
stva koja, bez čistog dobitka, iznose 55,2 mil. Od toga otpada 27,4 mil. na fondove amortizacije, 15 mil. na glavnicu i 12,8 mil. na razne rezervne fondove, koji su najvećim delom obrazovani u 1997 godini prilikom valorizacije predratnih jnvesticija. Sopstvena sredstva prema tuđim stoie po prilici kao 1 prema 1, što je vrlo povoljno. »Poverioci i liferanti«, preko kojih se knjiže sva tuđa sredstva, bili su poslednjih pet godina u stalnom porastu. To je i razumljivo s obzirom na DOslovnu ekspanziju preduzeća. Mrajem 1937. oni iznose 54,8 Mil. prema 45,6 mil. u prethodnoj i.97,9 mil. u, 19383 godini.
Neobično povoljan je i odnos između investicija i soDstvenih sredstava, jer ova pokrivaju ne samo sve investicije, nego i mali deo obrtnog kapitala. Vrednost investicija, na:·ime nepokretnosti, mašina i uređaja, iznosi krajem 1937 41,5 mil. din. Investicije izvršene u toku prošle godine iznose skoTO 5 mil. To je u vezi sa podizanjem nove fabrike-u Šapcu. Roba je bilansirana sa 30,7. mil. prema 29,3 mil. u prethodnoi godini. Porast kod dužnika je još veći. Krajem 1937 oni iznose 44 mil. din. prema 28,7 ти. и ргећодпој 1 сејо 5,2 и 1988. Preko računa dužnika knjiže se i momentano nezaposiena sredstva preduzeća, koja su uložena u banke.
»Zorka« je u 1983 godini, prvi put posle dužeg perioda, „završila svoju poslovnu godinu povolino. U toku poslednje 4 godine društvo pokazuje dalji napredak. Čisti dobitak u 1937 iznosi preko 2 miliona dinara, za 800 hili. više nego u 1936. U skladu sa povolinim razvićem i bruto prihodi su veći. Dok su ovi u 1930 iznosili svega 4,9 mil. din., a u 1934 godini 8,9 miliona, dotle u 1997 dostižu visinu od 13,5 mil. Plate i troškovi iz godine u godinu takođe rastu, ali znatno sporije od povećanja bruto zarade. Pada u oči ogromni porast poreza U 1937 oni iznose 4,9 mil. prema 4,6 mil. u prethodnoj i samo 432 hilj. din. u 19934. Porezi iznose skoro isto toliko, koliko
čista dobit-·i amortižacija zajedno. U 1936 odnos između poreza, s jedne strane; i čiste dobiti i amortizacije, s druge strane,' bio je za »Zorku&« čak i znatno nepovoljniji. Inače, povećanje poreza prema: ranijim godinama je samo iednim delom ' posledica 'povoliniieg: poslovani4.' Ono je u prvom redu iza-
zvano uvođenjem novih poreski oblika, kao i znatnim роvećanjem prometnog poreza. Za amortizaciju je izdvojen iz-
nos od 3,26 mil. prema 2,76 mil. u prethodnoj godini. Amortizacija je vršena uvek uredno, tako da su investicije pokrivene
-tondom numortizacije već sa oko 66%.
Od 1925 do 1934 godine »Zorka« nije uopšte plaćala dividendu. Za 19935 i 1936 dividenda je iznosila po 4% go-
· dišnje, a za prošlu godinu povišena je na 6%. Ukupna čista
dobit zajedno sa prenosom iz ranijih godina iznosi 4 ти. 9053 hilj, Od toga je upotrebljeno za G'/> dividendu 900 ћиу., za povećanje rezervnog fonda 905 hili., a ostatak od 38 ти. prenosi se па novi račun. Kao što se vidi, akcionari »Zorke«
'Više polažu na unutrašnje jačanje Oj OVA nego na visoku
dividendu.
U upravi.se nalaze gospoda: Ivan ribar (pretsednik), Рос. d-r Antonin Baš (potpretsednik), inž. Jan Dvoržaček, d-r Cvetko Gregorić, A. S. Howie, d-r Nikola Kostrenčić, George Бау, Ендоге Lefevre, inž. d-r Sigmund Litiman, d-r Artur Marić, d-r Milan Marić, d-r Max Mayer, d-r Fran Vindišer. U nadzornom odboru su g. g.: Pero Blašković, Nikola Coda, Emil Wanke i Marko Bauer.
АДРИА-БАУКСИТ, РУДАРСКО И ИНДУСТРИЈАЛНО Д. Д, ЗАГРЕБ—СПЛИТ
Према статистичким подацима, које објављује Народна банка, порасла је произвоња бауксита и у 1987 г Она је износила 357.818 тона према 209.174 у претходној години. И извоз је у порасту према 1986 години. Ови подаци би могли на први поглед да створе утисак, да се побољшао и положај наших рударских предузећа, која се баве производњом бауксита. Тај закључак би, међутим, био погрешан. Извоз бауксита у 1987 год. наншао је на велику конкуренцију на иностраним тржиштима, и бауксит је продат по нижим ценама него у 1936 години. Највећи део нашег бауксита купила је Немачка. И та околност је била извор губитака за извознике. Курс немачке марке био је подложан великим променама, које су понекад поништиле и најбољу и најригорознију калкулацију. И најзад врло тешко је погодила произвођаче бауксита и бановинска такса од 5 дин. по тони, коју је убрала Приморска бановина за извезени бауксит, почевши од буџетске 1937-88 год. Та такса је У ствари опорезивање извоза. Она би се евентуално. и могла правдати у времену високе коњунктуре, када он се такса могла превалити на иностране купце. И у овом случају из начелних разлога не би се смео оптеретити произвођач, који је упућен. на извоз. Наш бауксит се скоро искључиво извози. Висока коњунктура за бауксит је престала. Свако оптерећење у унутрашњости мора да смањи његову конкурентску способност на светском тржишту... А то опет може да доведе до смањења производње у земљи. Свака дажбина која има то дејство, штетна је за народну привреду. У колико је већа производња у толико је веће и благостање народа. Држава н самоуправе треба својом привредном политиком да створе благостање, а не да га спрече. Управни одбор „Адриа-бауксита' указао је у свом годишњем извештају на тешкоће којима је било изложено њихово предузеће. Оне се уосталом могу видети и из билансних бројева, које показује доња таблица:
1984. — 1935. 1936. 1937.
Актива | у хиљадама динара Рударски посед | 15.403 17.582 18.385 18.520 Инвентар || 2579) | 2.046 91345 || 21057 Материјал · 568 987 1.109 898 Задихе | OJ O #J,889. G69, ЕВА 1 1210
Блава на ни НА ON 1168 ла 485]. 267. 73