Narodno blagostanje
Страна 72. НАРОДНО
берива. Напуштени су калп франци француски и узети швајцарски. Дневница је попета на 150 зл. франака и право на полукупе (због женске половине). И тако су амбулатна берива министарска расла, док у 1925 год. није само дневница достигла завидну висину од 50 долара односно 285)— динара. То су прво добила два бивша министра за пут у Америку. али док се једном провали таван, после је лако пети се на кров.
| 50— pnoapa nHeBHO IIOCTaJIO je OMJIO CHOM BOnehHX IOJIH= тичара. Чим се појави потреба за каквим ванредним издатком у кући, прибегавало се педесетдоларском путу. Као што је у Енглеској Краљ Едуард стварао моду, тако су код нас министри стварали пријатне преседане. Кад може министар зашто да не може и диаз-министар: т. |. највиши функционер“ Нама је немогуће да контролишемо, у којима све надлештвима и привилегисаним устанозама влада педесетдоларска грипа. Говори се да чланови управног одбора Монополске Управе неће да мрдну из Београда без 50— долара дневно.
Интересантно је знати, да ли и та неман спада у одиозно наследство „парламентарног режима“! изевмештевмешаншаатаашишЕпЕшЕН о „Beograd, prVi u Srbiji konačno dobiva svoju Gradsku ŽŠtedionicu. U prečanskim krajevima, u prvom redu ı Sloveniji komu= nalne štedionice pokazuju 24mjeran razvitak i igraju bitndU ulogu u kreditnoj organizaciji zemlje. Zagrebačka gradska štedionica шта uložaka za 320 m lijona dinara a ljubljanska, obzirom da postoji nekoliko decenija, još i više. Obzirom na znatne uloške naravno je da te inst;tucije i u pozledu podjelbe kredita imaju jaki utjecaj na kreditne prilike dotičnog mjesta.
(pak izgled ı da će beogradska općinska štedionica u pogled: organizacije a pogotovu u pogled.i svog poslovnog djelokruga biti nešto drugo nego što sti komunalne šted.onice prečanskih krajeva. U prvom redu općinska štedionica Beograda imati će neku temeljnu glavnicu od 30 milijona dinara. Kod prečanskih komunalnih štedionica, temeljne glavnice uopće nema. Gradđanstvo u prvom redu ulagači, znaju da općina sa svom svojom imovinom i sa svom poreznom snagom svojih sugrađana, jamči za obaveze gradske štedionice i to mu je potpuno dovoljno i ne traži da je tu još neka glavnica kao supergarancija. Kad ie povjerenje u naše novčane zavode bilo na najnižem nivou, u komunalne štedionice prečanskih krajeva niko nije ni sumnjao. Mora se ali i priznati da su one tako vodene da nikada nisu dolazile u veće poteškoće, osim one u Karlovcu, nu tu je opet grad stvar povoljno r.ješio. .
Druga je razlika u tome što kod beogradske gradske štedionice u upravnom odboru sjede predstavn.ci razn,h privrednih organizacija i skupina. U prečanskim krajevima, obzirom da opcina jamči za obaveze gradske štedionice, ona je jedina i zvana da odreduje svoje pouzdanike u upravni odbor. Тако и ргесапskim krajevima u upravni odbor gradske štedionice ulize samo oni ljudi koje b:ra gradska općina.
Treća najkrupnij ı je razlika između beogradske i prečanskih gradskih štedionica u tom», što beogradska štedionica po svojim pravilima hipotekarne kredite može davati jedino iz on.h iznosa koje dobiva plas.ranjem obl gaciji. U prečanskim krajevima na protiv toga оргашсепја пета i komunalne štedionice najmanje polovinu svojih uložaka plasiraju u dugoročne hipoteke. U tom pravcu prečanske komunalne štedionice slijede primjere njemačkih i austr.jskih komunalnih štedionica koje do 6) 7, uložaka plasiraju u h.poteke. U Zagrebu pr,mjer:ce, obzirom da Državna Hipotekarna Banka ne doluizi u obzir, nosilac hipotekarnoga kred.ta u glavnom? je Gradska Štedionica. A u Sloveniji to je slučaj u još većoj mjeri. | Opasnosti od ulaganja uložaka komunalnih štedionica u hipoteke, nema, bar se nije pokazala u praksi. Tisu ulošci redovito dugoročni i nema nikakve opasnosti da bi bili. riaglo otkazani.
Gradska Štedionica u Beogra= du i one preko Save
БЛАГОСТАЊЕ
Број-7.
Beogradska gradska štedionica izgleda da će glavnu brigu
' posvetiti eskontu menica. Za ti poslovnu granu bolje oigova-
raju privatne banke, a nikako jedan komunalni zavod. "Тако
| barem shvaćaju u prečans«im krajevima. :
"Skoro će se morati izraditi jedan zakon o komunalnim
"štedionicama. Tom prilikom me bi željeli, da se kao uzor uzme
beogradska gridska štedionica, njezina organizacija i način poslovanja. Gradske štedionice kako postoje u ırečanskim krajevima u nizu decenija dale su dovoljno dokaza o svom us 'ješnom radu.
Локална самоуправа била је у Енглеској школа за демократију. Сваки се политичар прво тамо огледа. Локална управа треба да је одблесак социјалне структуре становништва дотичног места. Код самоупргве је интерес појединца, група и класа много непосредније заинтересован, па се при изборима много јаче испољава.
Сваки човек у својим политичким погледима стоји под утицајем класе односно реда, коме припада. Критеријум за социалну класификацију једне групације лежи на првом месту у области имаовине. Капиталист и радник образују свуда засебне редове. Поред њих стоје сасвим самостално слободне професије и чиновништво (јавно и приватно јер са социјалне тачке гледишта међ њима нема разлике).
Доња таблица показује, да од 49 чланова нове управе, највише има капиталиста (трговаца, занатлија, индустријалаца и рентијера), затим долазе чиновници (16), за њима слободне професије (11) и најзад радници (2). Првих има 48%, чиновника 32%, слободних професија 22% и радника 4,8%. Индустријалци: Св. Гођевац. 1 Трговци: Станчуловић, Радојловић, М. Матић, М.
Социјална етруктура нове управе Београдске Општинг. ==
a
"Ђурић, Р. Јовановић, Т. Здравковић, Благ. Антонијевић, "Тих. Панић — 8
3 натлије: Ал. Фирт, Драг. Милошевић, Јос. Фрид, Крста Гиновић, М. Стојановић, Ранко Живковић, Таса Максимовић — 7
Мешовито: М. Савчић, Драг. Матејић, Тр. Јовановић,
Д. Миличевић — 4
Чиновници: М. Стојадиновић, В. Зађина, 8. Лазаревић, Јеврем Поповић, Ран. Аврамовић, Ст. Бесарић, Хасан Ребац, Алекс. Леко, Бранко Поповић, Драг. Аранђеловић, Кирило Савић, Јован Дравић, Тјеш. Старчевић, Драг. Новаковић, Милорад Недељковић, Влада Петровић — 16.
Слободне професије: И. Протић, Д-р Букић-Пијаде, Д-р Лазар Генчић, Д-р Љ. Стојадиновић, Мића Анић, Обрад Благојевић, Ст. Милетић, Шемајо-Демајо, Ђура Бајаловић, К. Букавац, Милић Сокић. 1.
Радници: Благ. Брачинац, Негослав Илић. 2
Интересантно би било знати какав је однос према структури становништва града Београда. Али пошто не постоји статистика становништва по занимању у Београду то се може само нагађати,
Naz ==== Naravno да опај Кој! родје!ије hipotekarne kredite na zgrade, tražiod dužnika da je dotična.
zgrada i os,cgurana. Novčani НННП miri JES i Oni Bir Pirana a i . .. . · · zavodi koji rodjvcluju hipote-
Državna Hipotekarna Banka i osjeguravajuća drušiva.
karne kredite na zgrade danas bez zuzetno traže da je zgrada osjegurana. I za bolju garanciju traže da je osjegur.juća polica kod njih деротгапа. Рг! дозрје ки овјесигапја, ako kućevlasnik sam ne izvrši prolongaciju, vrše je sami zavodi. naravno na teret vlasnika. Ali osjucguranje mora biti i bez toga nema hipotekarnog kredita.
58 Privatni novčani zavodi mogu tako daleko ıći, da traže
da zgrade, na koje oni Fodjeluju hipotekarne kredite, budu
'osjegurane kod jednog od njih odredenog OS eguravajućeg društva.
Bilo-radi tosa'šta w'njege imaju Više povjerenja, bilo što je do-