Narodno blagostanje
|
Страна 72
у 196 водини - | Дин 363,32 1927. | „969,80 1928. |) » 300,89
Просечне годишње цене одржавају се, дакле, готово на истом ниво-у, али осцилације из месеца у месец су ипак доста знатне, као што се то јасно види, када се цене свакога месеца 1928. године упореде са ценама дотичног месеца за две претходне године: | Просечно 1926-27 1928 г. индекс. Просечно 1926-27 1928 г. индекс Јануар 373.66 38031 :+01.78 | Јули .357.03 35256: 98 75 Фебруар 364.22 36718 10098) Август 357.38 359.45 100.58 Март 360.76 366.96 101.72 | Септем. 365 90 365 68. 9994 Април 360.82 368.50 10213. Okrow6ap 363.84 372.99 102.51 Maj 357.10 358.97 100.52 Hosew6ap.366.55 576.59 10274 JyHH 357.86 350.00 9780| lemew6ap 374 59 382.04 10223
Просечни индекс 1928. године у односу према 1926/27 износи само 100.98, али у кретању цена у току 1928. године јасно се оцртавају три периоде. Од јануара до маја месеца 1928. г. цене су под утицајем рђаве жетве 1927. године те су стога просечно за 1.43% веће од одговарајућих месеци 1926 H 27 5.
У вези са бољим изгледима за усетву у летњим месецима 1928. г. настаје на пијаци извесно олакшање. За 4 месеца Јуни— Септембар цене животних намирница су мање од 1926-27 г. г. за
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
-0.78%. Али жетва је оманула,
Број 5.
пропао је пасуљ; слаб је принос кукуруза и кромпира и у последњим месецима октобру—децембру 1928 г. цене се држе на ниво-у, који је за читава 249% већи од одговграјућих месеци 1926-27 Г. Г. _
У новој 1929 години стање се знатно погоршава због јаке зиме и отежаног подвоза. Цене се пењу на 389.78 динара у месецу јануару т. ј. до ниво-а, који нисмо знали од августа 1925 год. за време стабилизованог динара. Месец фебруар. доноси нам нове рекорде: у првој недељи — 403,37 динара, у другој — 411.00 динара, у трећој 413.12 динара.
У моменту, када се пишу ови редови, немамо | још извештај о ценама у четвртој недељи фебруара те стога не знамо још просечну висину цена за месец фебругр. Можемо само констатовати, да месец јануар има индекс 102.49 у односу према јануару прошле 1928 године и индекс 108.69 у односу према просечним ценама месеца јануара за три године: 1926, 1927 и 1928.
У месецу фебруару постигли смо нове рекорде и то: 109.09 у првој недељи у односу према истој недељи 1928 г., 112.06 у другој недељи и 119.41 у трећој. Животне намирнице су нам, дакле, готово за 12 и поб скупље,
Најзад један повољан знак!
— Наша народна привреда под призмом државних прихода од трошарине —
У Министарству Финансија завршен је рад на једном важном документу: сређен је преглед прихода (по месецима) од државне трошарине за 1927 и 1928, а за четрнајест артикала. Ниједан облик државних прихода није тако верна слика кретања народне привреде, као трошарина. Са гледишта економског, трошарина није порез — ако се узме да је главна карактеристика пореза принуда — ако не порезује предмете насушне потребе. То важи за највећи број државних трошарина. Главни њезини облици порезују артикле, чија је потрошња, мање или више еластична: неповољно стање у народној привреди дејствује умањујуће на њихову потрошњу. То још више важи за артикле посредне потрошње, т. ј. оне, који не служе за задовољење личних потреба, већ за производњу (као нафта ил. ду.
Због економске и социјалне индикативне вредности тих података, ми их доносимо у целости:
(Види таблицу на страни 78-ој).
Ми се нећемо упуштати у анализу месечних кретања тих прихода, јер она нема индикативне вредности. Узећемо само. годишње резултате.
Прво што констатујемо, то је пораст прихода од 683,8 милиона динара 1927 године на 7311 у Дора а Oj, 6,92% или округло 7%.
Опадање имамо код ракије, алкохола, гаса за осветљење, обичних и финих вина и екстракта за укупно 3,6 милиона динара. |
Пораст износи:
код шећера 17 мил. дин. односно 9,94% „ Ккаве 200 ~ 7,95% „ пива 198 ij i 60,59% | сопатне кис. 11. | Х 37,93% „ бенз., нафте 178. „ У. ; 29,34% „ шпиритуса 08. 5» 5 57,14%
Пораст прихсда од трошарине при непромењеним стопама знак је, да је порасла куповна снага народа, а то значи да је порасла производња. То потвруђује специјално пораст потрошње нафте, која служи као моторна снага у свим гранама производње. Околност, да је знатно скочила потрошња луксузних артикала (пива и каве), то исто утврђује. Пораст потрошње пива огроман је тако, да је тешко претпоставити, да је летошња жега једини узрок томе. То није пораст, то је револуција! Кад се-има даље у виду, да је опала потрошња свију осталих алкохолних пића: вина, ракије, коњака, рума и ликера, онда се долази до закључка, да народ прелази с тих пића на пиво. Ни соци-. јално ни економски није добро, што је потрошња кафе скочила 100% више, а пива 900% више од потрошње шећера. Оно, што нарочито желимо истаћи, то је да се из горње таблице види, да је потрошња већа у 1928, но У 1927. | Има ин других индиција за то, да је 1927 година. највеће привредне депресије код нас и да је са 1928 почео лаган полет. Ми ћемо се вратити на то питање,