Narodno blagostanje

"полажу слободно својим имањем.

Страна 70. НАРОДНО

су средства била мала, већ да је томе криво стручно незнање и рђаво искоришћење тих малих финансијских средстава. Кад се загледа у општинске приходе, види се, да су ови стално расли и да се у овој години предвиђа приход у величини од 300 милиона динара. Није при том потребно нарочито наглашавати, да би се ти приходи са бољом организацијом њиховог прикупљања повећали за 30%. Општински приход је дакле толики, да се домаћинским радом могу постепено, за дужи низ година, извршити велики комунални послови без зајмова. :

Кад ово тврдим, ја сам свестан тежине речи: „без зајмова“, јер сам до тог уверења дошао својим прорачуном и дужом студијом питања о финансијским средствима у вези са предстојећим радовима општинским. Када се уреди администрација око прибирања прихода а извршење радова организује у духу штедње, може се од прихода за тако извршене радове одвојити годишње бар 100 милиона динара. Радови се могу почети и за известан број година радити без зајма, — што би другим речима значило, да би сами Београђани дали зајам Београду. На тај би начин Београд добио поверење код финансијских група за доцнији евентуални зајам, један прави зајам без икакве везе са каквом концесијом. Горња сума би служила као анумитет за такав евентуални зајам. — Шта пак значи радити један

- посао без зајма и са зајмом, другим речима без новог и са

новим оптерећењем грађана нарочитим дажбинама у да-

" назтњем још увек ненормалном, скупом времену, не мора се

нарочито доказивати.

КРАЈЊЕ НЕРАЦИОНАЛНО ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА

Грдна је штета несумњиво, што се приходи општин-

ски нерационално прикупљају, али је још већа штета, што |

се они нерационално троше, ну највећа је штета, што се радови рђаво изводе. — Довољно је видети те радове у Краља Милана улици, где се са дрвене калдрме пијуцима скида смола, на Топчидерском Друму, у Краља Александра улици, улици којој по њеној улози и положају припада друга модернија калдрма, део Милошеве улице до Александрове, Душанову, па видети како не треба радити. Цео овај рад је био без система, без разумевања, без јачег надзора. Раскопава се час тротоар, час -коловоз, затрпава се, поставља калдрма, да се после цигло неколико дана на истом месту почне раскопавање због других неких радова. Ништа се дефинитивно не свршава. Саобраћај се тиме омета, грађани трпе штету. Свуда остају трагови вандалског рада, док маса општинских радника без икаквог надзора ради безначајне послове. Што је пе најжалосније, све се то дешава пред очима „надзорне“ власти и самих Београђана, док све то, рађено и против принципа штедње и модерне технике, остаје без јачег јавног протеста, без јачег изражаја незадовољства. — Пре рата грађани Београда више су се интересовали његовим уређењем него сада. == Изгледа, да је рат и ту учинио своје.

ПРВО ЗАКОН О ЕКСПРОПРИЈАЦИЈИ, ПА ОНДА РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН БЕОГРАДА

· Познато је, да сопственици имања у Београду не могу још увек добити регулациону и нивелациону линију за своја имања. Та се имања по новом плану често секу или пропуштају кроза се нове улице. — Услед тога граБани трпе штету, јер нити могу да зидају, нити да дели. мично или у цело продају своја имања; они дакле не расА општина, немајући финансијске могућности и знања, да нов регулациони план приведе са хартије и у дело, није се постарала ни да пронађе начин, на који би се омогућиле експроприације заузетих земљишта по новом плану. — Усвајањем пак новог регулационог плана, требало је једновремено донети и закон о експролријацији и апроприацији, помоћу кога

БЛАГОСТАЊЕ _Број 9.

би општина добила могућност, да изводи регулацију и истовремено добије финансијску могућност за остварење регулационог плана. — На тај би начин она овлашћена законом експроприсала цела дотична имања, поделила их у парцеле, распродала их, добила новац и исплатила сопственике, а то извршење регулације не би коштало ништа. —_ Иначе без закона о експропријацији регулациони план је илузоран, јер општина никад неће HaPH материјална средства за извршење његово.

У ПОГЛЕДУ НА СТАНБЕНО ПИТАЊЕ ИДЕАЛ ЈЕ БЕЧКА СОЦИЈАЛИСТИЧКА ОПШТИНА

Данашњи услови за живот у Београду тешки су особито | за економски слабије грађане. Треба се постарати да "се TH услове ублаже. Први услов за јефтинији и удобнији живот је здрав, удобан и јевтин стан. Београд оскудева у добрим становима, нарочито у малим становима. Да станбено питање реше позване су у првом реду општина и држава. Да оне нису ништа у том погледу учиниле, најбољи је доказ постанак Јатаган, Пиштољ, Револвер мале, као верног огледала нехата општинских управа у станбеном питању. Приватна инцијатива учинила је у том погледу много више и једино њој се има благодарити, што оскудица станова није тако велика као што је била одмах по ослобођењу. И док год буде Београд у порасту, ово ће питање бити стално на дневном реду. С тога се на њему мора систематски, али стално радити. Садању његову кризу може појачати одсуство приватне иницијативе, коју постепено одстрањују разни општински и државни прописи, који отежавају подизање зграда. Крајње је време збиља да опшштина отпочне са изградњом мањих, јевтиних и здравих станова, како би се и грађанима из Јатаган и осталих мала омогућило, да дођу до пристојних станова који доликују човеку. Шта пак значи, када се има право гледиште 0 станбеном питању, може да послужи као најбољи пример Бечка Општина, која је само за последње две године подигла у томе смеру 30 хиљада станова, па и даље продужава тај хумани рад. Поред те дужности општина и држава морају учинити извесне олакшице и приватној иницијативи у подизању нових малих станова.

Општина мора имати стално на уму, да је туберкулози легло у Београду. Морталитет таквих болесника у Београду већи је него ма у којој европској вароши.

СНАБДЕВАЊЕ НАМИРНИЦАМА И САОБРАЋАЈ.

За грађане београдске врло је важно рационално снабдевање намирницама, јер цене истих зависе од начина набавке њихове и начина транспорта њиховог. У колико се то буде правилније решило, у толико је већа вероватноћа, да ће Београд постати варош, у којој се лакше живи и за чије проширење постоје добри услови.

До данас се Општина није бавила тим питањем. Или боље рећи, она се њиме бавила само у толико, у колико је гледала да што више такса уведе и да их наплати. (Одакле ће се намирнице донети, како ће се транспортовати и по којој цени продавати, општина се у то није мешала, нити ју је то интересовало. Са таквог рада, није никакво чудо, што су намирнице скупе, што се преносе на најпримитивнији начин, што се не примењују никакви санитетски прописи, те су изложени прљавштини и преносу заразе. МИ ако ово питање остане на даље без општинског учешћа у организацији решења његовог, Београд ће с правом остати са гласом најскупље вароши у Европи, а грађани његови стењати под теретом скупоће.

Зато је врло важан проблем, који се мора решити безусловно, питање о снабдевању.

Довоз намирница на београдску пијацу из целе околине Београда у свима правцима мора се омогућити. Довоз се има вршити и сувим и водом, те тиме створити што „већу конкуренцију. За транспорт водом: (Савом и Дунавом