Narodno blagostanje
Страна 88.
БЕОГРАДСКИ КРЕДИТНИ ЗАВОД
Оно што је за Хрватску Прва Хрватска Штедионица, по старости, то је за Србију Београдски Кредитни Завод, Београдски Кредитни Завод је најстарија србијанска банка. Он је одржао 17. фебруара о. г. 93, редовиту скупштину, што значи да је прешао пола века живота. Основан је у · доба кад у целој Србији нико није знао шта је банка, Као доказ о томе служи и историја Прве Српске Банке, а и целог новчарства србијанског и 15 година доцније.
Ми ћемо доцније једном приликом анализирати прве билансе Београдског Кредитног Завода. То има више историјски него практични значај.
| Београдски Кредитни Завод је имао развиће потпуно супротно. оном Прве Српске Банке. — Док је последња. била гладна посла и није умела да разликује банкарски носао од небанкарског, дотле је Београдски Кредитни Завод од првога дана пошао путем крајње сигурности и солидности. : Провербијална је била конзервативност њеног више· годишњег директора Пере Петровића, кога су пријатељи звали „Чифут-Перо". Тај је надимак заслужио тиме, што је према пријатељима и другим личним утицајима и хатару, при одређивању кредита био неприступачан. |
Београдски Кредитни Завод личи од свога почетка на оно што Немци зову FamilienpgrUndung. Њега су основали неколико чорбаџија из београдске чаршије, који истина нису били везани родбинским везама, али их је спајало пријатељство и патријархална коректност у личним односима. Они су били као једна фамилија. Акције Београдског Кредитног Завода нику никада пуштене у публику, већ су се преносиле од оца на сина:'у породици, Управа Београдског Кредитног Завода није никада патила од амбиције. како поред ње у галопу пројурују банке и друштва, тек што су основана. Њу нису изводили из такта ни баснословно повећани капитали појединих конкурената, „ни огромни пораст страних средстава код њих. Управа је Београдског Кредитног Завода савесно долазила на пратњу сваком од својих прерано премвнулих конкурената и по старом србијанском обичају бдила је ноћу поред њих, кад би падали у тешку болест. Београдски Кредитни Завод дело је првих београдских патриција. То су били конзервативци политички, па и у пословном животу,
Њих никада не би закачила инфлација, јер су они по природном здравом инстинкту знали да је злато здрава · валута. Тако је Београдски Кредитни Завод био вазда нека врста управе имовином њезиних акционара, који су му
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Она је с олимпијском мирноћом посматрала ·
Број 6. -
'и своје готовине поверавали на управу у виду улога на штедњу.
Познаваоци новчарства београдског увек су препоручивали Б. К. 3. пре рата људима, који су хтели на улажу свој новац посве сигурно. Писац ових редака и данас трпи прекор од разних својих рођака због тога што их је упутио пре рата да улажу новац код Б. К, 3; прекор неоправдан, јер им ни друге банке не би исплатиле улоге за време рата. Чак ни оне, које су исплаћивале, јер је то важило само за привилегисоване.
Београдски Кредитни Завод је остао и даље конзервативан и искључив. Он је сачувао у личном погледу карактер фамилијарности, Све до лањске године његова главница није износила више од 3 милијуна динара, вероватно би она и данас износила толико, ла није Народна Банка у међувремену прописала минимум главнице од 5 милиона динара за право на кредит. Својом конзервативношћу дотерала је завод дотле да буде дисквалификован за кредит код Народне Банке, и ако је и данас њихов. највећи акционар породица бившег многогодишњег гувернера, и ако је председник његовог управног одбора доскорашњи вицегувернер Народне Банке.
Лањске године је Београдски Кредитни Завод повећао своју главницу од 3 на б милиона динара и целу дао уплатити из резерве и из разлике добивене путем валоризације банчине активе. |
Па ипак данас резерва банчина износи скоро 50% главнице. Главни извор обртног капитала су улози на штедњу. Они износе тачно 400% од главнице; као што се то теоретски прописује. Тај је новац пласиран пола по текућим рачунима, пола у есконт. У биланси се налази у активи сума од скоро 5 милиона динара хартија од вредности, независно од резервног фонда. То су вероватно акције разних предузећа. Свакако де би боље било да је у извештају дата спецификација тих папира,
Чиста добит изнела је у прошлој години Динара 1,435.000.—. Од тога је извршена богата дотација резервном фонду од 10%. Тантијема износи огромну суму од 20%, што је свакако ретко и необично, и што би могло да буде предмет критике кад не би највећи део акција било концентрисано у рукама оних истих лица, која примају тантијеме.
Дивиденда по акцијама износи за 1928. годину Дин. 1,000.000—, односно Дин, 100— од акције, која износи Дин. 600—- то је 16,666%, а то је, с обзиром на предострожност, са којом се води завод и на тантијему, још увек врло добра дивиденда. 5
E ——
Индекс Народног Благостања == ва месец фебруар —
У таблици „Индекс народног благостања“ за месец фебруар наведени су податци о кретању цена животних намирница у продаји на мало, чији је начин прикупљања "подробно показан у прошломе броју нашега листа. Значајна је појава — огроман скок ових цена, који је констатован за прад Београд, где су цене за месец фебруар скочиле за 4,87% (од 389,78 на 408,75. динара) у поређењу са месецом јануаром 1929. године и за 11,14% У односу према фебруару месецу 1928. године. Узроци ове појаве изгледа, да су зависни од времена и саобраћајних тешкоћа: у последњој недељи месеца фебруара може се констатовати већ мало побољшање. i
Податци из унутрашњости још нису потпуни те су стога 34, сада изостали (за последњи месец), ИМзостао је такође и индекс цена на велико. У једном од идућих бројева биће изнети основи његовог израчунавања и то за 86 артикала, подељених у 6 група: [. Пољопривредни производи, П. Стока и сточни производи, вино, ТУ. Гориво и мазиво, У. Колонијални производи и МТ. Индустријски производи.
Пада у очи у овој нашој таблици огроман пад ца-
1. Поврће, воће и,
ринских прихода. Месец март мора показати, да ли се ту ради о једној сталној појави прилагођавања нашег увоза смањеној куповној моћи становништва или пак о случајном смањењу, које је дошло због саобраћајних тешкоћа и које ће бити надокнађено повећаним увозом (па према томе и наплатом царина) у доцнијим месецима, -
Неповољна је околност повећани број стечајева. МеЂутим, већ је примећено, да се та појава 'ограничује на подручје Србије те да стоји у вези са посебним стечајним поступком. У свима осталим покрајинама стечајеви су У опадању. ;
Нема потребе, да се задржавамо и на податцима под т. 4. Факат, да је трговински биланс пасиван за читавих 1.390.6 мил. динара (према 856,1 мил. динара), врло је значајан за нашу рачунску билансу према иностранству. Ипак, не треба прецењивати значај ове појаве: Италија и Грчка, Аустрија: и Пољска имају стално пасиван трговински биланс и ова пасива иде у милијарде, док је код нас пасива дошла после три активне године, и то само као последица ванредних временских прилика и неродних сушних година.