Narodno blagostanje

Страна 148

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 10

као услов за отварање стечаја трговцу, већ само неспособност за плаћање. Ово је

погрешно, и кад би ово схватање било тачно.

Погрешно је због тога, што је цео наш стец. |

поступак саздан на принципу презадужености. Затим због тога, што закон изрично налаже суду да испитивање врши у два правца: а) да ли је дужник извршио обуставу плаћања и 6) да ли је обустава плаћања последица презадужености или је наступила са кога другог разлога (55 144. и 145 ст. п.), те искључује отварање стечаја, ако дужник трговац није презадужен. Г. Д-р Вел. Митровић (Стечајно право, стр. 186) мисли исто тако: „Због тога се ставља у дужност суду да саслуша дотичног дужника, ако је трговац: да ли је обуставио своја плаћања услед презадужености (144. ст. п.) Касациони Суд често брка у својим одлукама презадуженост и неспособност плаћања, али се у више махова, стављен јасно пред питање, изјаснио у овоме смислу. „Кад је дужник изјавио да није престао са плаћањем и да је солвентан, онда суд по 5 144. зак. о стец. пост. није могао отворити стечај пре него што се сигурно уверио да је дужник плаћања обуставио, а кад он наводи, да ни он ни фирма нису презадужени, суд је како њега тако и остале чланове фирме у смислу 5 145. пом. закона требао позвати да биланс и књиге покажу и њима своје стање утврде, па у случају сумње нареди да се књиге средством вештака прегледају." (Кас. Суд Бр. 690 од 24. јануара 1924). Обустава плаћања само као последица презадужености јесте разлог за отварање стечаја. Дакле, претежан је моменат презадужености, коју суд, како и Касациони Суд показује, мора утврдити.

Али, и да није тако, и да је закон усвојио принцип неспособности плаћања као основ за отварање стечаја, ипак суд не би смео доносити одлуку о отварању стечаја на основу неплаћеног једног или више дугова. Закон каже да суд отвара стечај чим се утврди да је плаћање обустављено. Обустава плаћања нигде у свету није основ за отварање стечаја, већ неспособност за плаћање, разуме се у законодавствима, која су тај принцип примила. Обустава плаћања је само једна форма у којој се ова неспособност манифестује, али свако неплапање не значи да је наступила неспособност за плаћање. Један неплаћени дуг не значи престанак плаћања. Не постоји у законом смислу обустава плаћања, ако дужник не изврши једно или више плаћања, јер разлог тог неплаћања може лежати у неком спорном односу са повериоцем, у моменталној спречености и пролазном застоју („штокунг“) или просто нехотењу. Обустава плаћања мора бити општа тако да је јасно, да је испуњење постојећих обвеза немогућно. Само генерална обустава јесте поуздан знак да није резултат пролазне оскудице у средствима плаћања. Па и тада треба много пазити, да се олако не руши што живети може. „Многобројни протести меница, тужбе и извршења могу бити видни знак неспособности плаћања, али то не морају бити, кад нису у сагласности са осталим односним моментима, тако на пример кад дужник, и поред многобројних без резултата проведених извршења или многих протеста неоспорених тражбина показује, да на примање кредита има тако извесне изгледе, да ће у најкраћем времену моћи испунити или одложити приспеле обвезе, онда ту стоји само тренутни застој, али не и неспособност плаћања" (ећтаптОг, Kommentar zur Ost. Konkurs-Ausgl. u. Anfechtungsord.

“

тледиште по- | грешно, али је у сваком случају поступање суда.

стр. 460). Не постоји, дакле, правило за утврђивање неспособности плаћања. Поред обуставе плаћања, као само једног знака, има још и других симптома. То је увек ствар испитивања. С тога, на пр., Сенски Трговачки Суд увек, кад повериоци траже отварање стечаја, одређује једног синдика од професије да изврши полузваничну анкету о стању послова дужника. Судови у Француској редовно одбијају отварање стечаја, и кад постоје и многобројни протести меница и пријаве за обезбеђење, кад год су сматрали, после извршеног испитивања, да неодговарање обвезама о року значи само моменталну тешкоћу, која ће се моћи пребродити, а не и немогућност у којој се због оскудице кредита налази дужник, да настави своју трговачку егзистенцију. А наши судови» Нити што истражују, нити што испитују. Саслушају, констатују неплаћање и отварају стечај. Они сматрају, и то им је прва грешка, да су ослобођени утврђивања презадужености дужника, кад је реч о трговцу, пошто је за отварање стечаја довољна обустава плаћања, а затим мисле, и то им је друга опасна грешка, која то остаје и кад би им оно прво гледиште било исправно, да је неплаћањем једног „већег дуга утврђена неспособност плаћања.

|МУ За минимум осигурања од рђавог закона

Док овај закон постоји, имамо да рачунамо са правом суда да сам, без ичијег тражења, отвара стечај. Али зато нека судови остану везани, како је то и овај рђав закон прописао, обвезом да претходно утврде све чињенице, које закон тражи и на начин како он прописује, као претпоставку за отварање стечаја. Те се гарантије као обезбеђење од судске самовоље или непажње и несмотрености морају сачувати.

Судови су погрешним тумачењем закона начинили од датог им права на отварање стечаја по званичној дужности страшило за пословни свет, који у овим тешким данима запада често у. моменталне тешкоће плаћања. Повериоци данас добро одмеравају, пре него што ће предузети оштрије мере против дужника. Чаршија се одроњава, те су повериоци свесни тешке ситуације и труде се сами, ради свог сопственог интереса, да дужнику у чију честитост верују, помогну да се одржи на води и исплива из вртлога данашњице. Зла времена начинила су од повериоца и дужника интимне сараднике. Ова се увиђавност код повериоца све више показује. Дужници треба да повериоце потпуно пусте у кућу и искрено открију стање. Заједнички ће се увек наћи пут да се избегне стечај, разоран за све њих. Зато се честити трговци надају да ће, под овим благим старањем поверилаца, бар најглавнијих, пребацити преко главе ове мучне дане — ако се суд непозван не умеша и отварањем стечаја по званичној дужности не затрпа у рушевине и дужнике и повериоце.

Све су гарантије, које је сам закон дао, погажене. Судови су их поништили. Ако се не жели да се доживи општа катастрофа и ако суд неће да постане фабрика стечајева, онда се речене гарантије, које је и овај рђави закон дао, морају хитно васпоставити, очекујући, опет што пре, да овај рђав стечајни закон заменимо бољим и да у првом Бед ово право суда укинемо.

То је интерес не само дужника, већ и поверилаца, и баш поверилаца. То је и општи, социалноекономски интерес.