Narodno blagostanje
Страна 164
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Број ЈИ
конодавац има намеру предвидети и регулисати што више типичних случајева непоштене утакмице, а неки од ових схваћени су чак и као кривична дела. Али поред ових појединачних делова ипак неопходна је и тако звана генерална клаузула, пошто сви предвиђени и разрађени законом случајеви никад не могу обухватити све разноврсне и разнообразне појаве непоштене утакмице. Зато сви постојећи закони, као и наш пројекат, садржавају и генералну клаузулу и поједине типичне случајеве, док се француска доктрина ослања само на генералну клаузулу, која је веома кратка, али у исто време и врло прецизно формулисана у члан. 1382 и 1383 грађанског закона.
П. Каувистика или општа ноома
Може се са сигурношћу рећи, да случајеви из живота, по којим ће бити потребно судовима донети решења неће бити ни идентични, нити слични специалним случајевима, предвиђеним законом и решења биће чешћа примењивањем генералне клаузуле, него казуистичних чланова закона.
Пројекат садржи девет случајева непоштене утакмице и то непоштену рекламу (чл. Зи 3, а свега 9 тачака), лажну ознаку порекла робе (чл. 4 до 10, свега 15 тачака) оцрњивање (чл. 11, две тачке), злоупотреба обележја и. спољашњих уређења туђег предузећа (чл. 12 и 13, свега 8 тачака), безправна објава дневних вести и новости (чл. 14; свега 2 тачке), подмићивање (чл. 15, свега три тачке) повреде и искоришћавање тајни у производњи и трговини (чл. 16 у 4 тачке), непоштена утакмица, учињена од стране помоћног особља и искоришћавање ових од другог утакмичара (чл. 17, свега 3 тачке). |
Размер чланка недељног часописа не дозвољава, да се упусти у излагање и анализу ових појединих случајева, због тога ћемо изнети у кратким потезима смисао и садржину генералне клаузуле пројекта. Ова генерална клаузула гласи, да је непоштена утакмица „дело противно добрим обичајима у утакмици“.
Значи да суд и парничари и цели пословни свет мора да има јасан и конкретан појам, што су добри обичаји уопште и нарочито „добри »бичаји у утакмици“.
У Немачкој такви абстрактни појмови више моралног, него формалног правног садржаја пролазе, као лајтмотив, кроз општи грађански и трговачки закон и услед тога су доста усвојени примењивањем општег закона (на пример, појам »Ттеџ ипа Ојалбећ 1та Меткећт« употребљава се у пет члаHOBA, a »Gutte Sitte« y TDH грађанског закона), али код нас, где преовлађује слово закона, увек формално тумачено, генерална клаузула пројекта има тежак задатак, да уведе наш пословни и правни свет у неку нову и апсолутно непознату атмо-
сферу. II. Појам деликта
Не сматра се свако дело противно добрим обичајима за чињеницу непоштене утакмице, већ само оно, „које би могло оштетити једног утакмичара. Пројект има у виду дело, које је са субјективне тачке гледишта способно оштетити једног утакмичара, мада факат, јели стварно оштећен нема никаквог значаја ни важности. Слични појмови истог карактера унети су у разне чланове пројекта
као што су на пример „способан, да изазове пре-_
i i
7 :
| вару", „да створи погрешно мишљење“, „који је
погодан, да створи пометњу међу муштеријама“, и том слични.
За српске правнике, који су васпитани на примењивању старих прописа грађанског и трговачког закона и на формалном судском поступку, где се ради само о фактима, а сваки факат се сматра за меродаван само онда, кад је потврђен предвиђеним у закону доказима, генерална клаузула пројекта представља револуцију њиховог правног схватања и мишљења.
А у субјективном смислу како за генералну клаузулу тако и за поједине случајеве важи следећа шема: кад је учинилац дела, које објективно опада под појам непоштене утакмице, био само непажљив према другим утакмичарима, онда „могу се предузети мере у циљу спречавања извршења тога дела и одстрањења некоректног дејства, проузрокованог истим делом".
Ако је учинилац дела „знао или морао знати“, да својим делом наноси штету другом утакмичару, онда се може тражити и накнада штете.
За поједине случајеве важи још и треће субјективно стање учиниоца, наиме, намера и циљ (на пример. преваре), која дело непоштене утакмице претвара у преступно, т. ј., кривично дело. На такав начин и према овом знаку, сваки од случајева предвиђених пројектом, може под извесним околностима постати кривичним делом (види, главу ПЦ пројекта чл. 26—33), a које има за своју последицу у својству главне казне затвор до године дана, па евентуално и новчану казну до суме Дин. 90.000, или, најзад, комулацију обеју казни, а у случају немогућности наплате новчане казне кривац сноси казну губитка слободе.
Такав систем, који карактеризира тенденцију савремених послератних закона против непоштене утакмице представља хипертрофију кривичне одговорности. Ова одговорност умесна је само изузетно у најтежим случајевима, али никако, као редовна мера за сузбијање непоштене утакмице. А са тужилачке стране пројекат проводи разлику између утакмичара непосредно повређеног или оштећеног и утакмичара уопште, сматрајући за утакмичара сваког „предузетника у истој или сличној привредној грани" (чл. 58.).
У. Поступак ,
У неким случајевима изрично наведеним у пројекту, право на тужбу, односно и на приватну кривичну, припада свакоме утакмичару а такође свакоме удружењу, које је по правилима позвано, да чува делом повређене привредне интересе утакмичара, док у другим — само оштећеном, или повређеном утакмичару. Само се по себи разуме, да утакмичар уопште или удружење може, да тражи одстрањења непосредног дејства а оштећени или повређени утакмичар може, сем тога, добити још:
накнаду штете;
накнаду личне оштете т. зв. „задовољење“.
Друго искључује прво.
Према пројекту „о томе, да ли нека штета настала и о њеној висини суд може решавати по слободном нахођењу, брижљиво оценивши све околности". Исто тако досуђује се задовољење до суме од 100.000 динара.