Narodno blagostanje
_ Страна 180 _
лаца. М Касациони Суд је то јасно рекао, ништећи ово решење. Суд нема право да расматра повољност понуде и да је суверено: одбацује исто тако као што нема право ни да је усвоји. То није у његовој компетенцији. Суд мора дати могућност повериоцима, кадгод не постоји законска забрана поступка за равнање, да се о понуди изјасне, па тек после да доноси своју одлуку према прописима, које му је закон одредио. 15
Суд је овде помешао две ствари: испитивање да ли дужник може ставити понуду за рравнање, што је заиста право суда, а испитивање повољности саме понуде, што је једино право поверилаца, скупа поверилаца. Овај први случај пројект новог стечајног закона назива: недопуштеност поступка за равнање (8 153: облигаторна; 5 154: факултативна). И наш данашњи закон о стец. поступку предвиђа слу-
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| БР MJ
чајеве, када није допуштен предлог за равнање. Он о томе говори у S 69 и лимитира случајеве када поравнању места нема: кад се дужник због дугова налази у бегству, кад је оптужен за превару итд. Али, ни овде суд нема право ини-
"цијативе. Он ће ући у испитивање допуштености поступка
за равнање једино на захтев „само једног од дошавших поверилаца". И сасвим је логично, да се суду ово право призна, те да се не позивају повериоци на рочиште и решавају о понуди, ако она и усвојена од поверилаца не може по закону бити потврђена услед „недопуштености“ равнања. Али, то је једно, а сасвим је друго испитивање повољности, остварљивости и тако даље саме понуде. На то испитивање
| судови нису овлашћени данашњим законом о стец. поступку. · То је право закон резервисао само за оне, којих се то нај-
више тиче: за скуп поверилаца.
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
U Dalmaciji i to u Splitu i njecovoj majbližoj okolici imamo pet tvornica cementa. Dve manje i tri velikih dimenzija, koje pretežno rade za izvoz. Od tih tvornica dvije su isključivo u rukama Talijana, treća pretežno. Četvrtu i to manju imaju u rukama Prancćuzi. Petu i najmanju, imaju naši domaći interesenti.
| Split i njegova okolica sve tamo od Trogira pa do Makarske, bogata je ma cementnom laporcu (tupina). Taj se nalazi u velikim naslapama tik uz samu obalu, tako da je eksploatacija, veoma laka i podignute tvornice cementa rade sa najmanjim transportnim troškovima. "a, činjenica, kao i odlična kvaliteta bile su razlogom. da se je podignulo toliko velikih tvornica, GCementa i da se spremaju još i druge.”
Od dalmatinske produkcije cementa najmanji dio konsumira se u našoj drŽavi. Jeftini morski put omogućava izvoz diljem čitavoga svijeta. Godine 1927. bilo je izvezeno iz dalmatinskih tvomica preko 3 milijona metričkih centi i to u 50 raznih država, dotično kolonija. Luka u Valparaiso na Tihom oceanu gradi se dalmatinskim cementom а isto tako. skoro sve veće pradnje naokolo čitave Afrike. čak i sve države centralne AmeTike povlače cement 1% dalmatinskih tvornica. Egipat sam 2па, povući do jednog milijona metričkih centi.
Obzirom ma, sve te činjenice jasno je da 5е inozemni kapital i dalje interesira za dalmatinsku industriju cementa i da se sprema na veće jnvesticije. Glavna, privlačnost Dalmacije za industriju cementa leži prvo u odličnoj kvaliteti sirovina a, drugo što jeftini pomorski transport omogućava plasiranje u daleke krajeve. Sada su na redu Belgijanci, koji kako je poznato imaju jaku industriju cementa. I baš dalmatinski cement pravio je jaku konkurenciju belgijskom cementu u prvom redu u državama Centralne i Južne Amerike. Tako su i Belgijanci upoznali položaj industrije cementa u Dalmaciji. Upoznali i odlučili se da i sami zahvate.
Sad su već kupili veći kompleks zemljišta i Sa Oopćinom vode pregovore u stvari podizanja iedne velike tvornice cementa. Ta bi bila mnogo veća. od postojećih i producirala bi 400.000 tona tako da bi po kapacitetu bila Jača i od onč u Beočinu. Same investicije imale bi iznositi 100 milijona dinara.
Pored Belgijanaca spremaju se i naši emigranti da podignu jednu tvornicu cementa. Naravno WM mh0ogo manjim dimenzijama. A ima i drugih inozemnih interesenata. Obzirom па уеliko bogatstvo na bauksitu, nadi se i na, osnivanju jedne tvVOThice bauksitnog cementa. Taj ima prednost što se odmah suši i ne zadržaje gradnju. Potpuno sređenje naših prilika interesirati će strani kapital u: još većoj mjeri za našu industriju cementa. Mi naravno pri tome ne možemo mnogo participirati budući da svaka takova tvormica košta i do 100 milijona, dinara. A gdje je onda obrthi kapital, O i no 0
Dalmatinska industrija cementa
U svakom slučaju industrija cementa mogla bi značiti za Dalmaciju uposlenje za nekoliko hiljada radnika koji danas kod
kuće ne dolaze do posla. Znači već danas, a i u buduće će još
više i za aktivnost naše trgovinske i plaćevne bilamce. A daje i davati će uposlenja i našoj trgovačkoj mornarici, budući da se pretežni dio produkcije izvozi u inozemstvo.
U svome godišnjem Izveštaju Zagrebačka, berza. kaže o osnivanju Industriske Banke sleдесе :
za | __ A trebalo bi iznajpre riješiti pitanje da Jli bi Industriska, Banka imala davati samo dugoročne kredite za osnivanje poduzeća, dotično za investicije ili kratkoročne kredite za obrtni kapital. Ako bi se Industriska Banka hipotekarmno osigurala za podjeljene duzoročne kredite, tko bi onda. podmirivao potrebu na kratkoročnim, Kad nebi imao osigurana svoja potraživanja? Kada bi raspoloživa sredstva. bila zapremljena dugoročnim kreditima, otkuda sredstvo za Kratkoročne ?
Bez obzira na sve to, osnivanje Industriske Banke zavisi о činjenici dvaju glavnih pitamja. Otlkuda Industriskoj Banci sredstva, koja potrebuje naša industrija i koliko bi se ikredita moglo maksimalno podijeliti jednom poduzeću. Potrebita sredstva morala bi Industriska, Banka namicati iz inozemstva, Što u praksi ne ide baš tako lako.
Ne upuštajući se u potanja razglabanja svih tih pitanja, mišljenja smo da, Industriska Banka sve da i dođe do mjezina osnutka, ne bi bila kadra zadovoljiti nego samo dio kreditne Dpotrebe naše industrije.
Jz svih tih nazloga, nismo u stanju preporučiti osnivanje Idustriske Banke.
#
Zagrebačka berza o osnivanju Industriske Banke
У Загребу је у недељу одржана годишња. скупштина загребачке подружнице Савеза приватних намештеника која а шешеша _ је поред својих редовних питања нарочито детаљно расправила питање радног времена у вези са предстојећом ревизијом Уредбе о затворању и отварању радњи и о радном времену помоћног особља.
У резолуцији је констатовано: да се Уредба о отва-
Савез приватних намештеника против ревизије уредбе о радном времену.
| рању и затварању радњи има сматрати као компромисно
решење између послодаваца и радника, и између послодаваца самих, и зато, да се Савез не може никада сагласити са погоршањем те компромисне базе. Даље се тражи
ако се баш никако не одустаје од. ревизије, да. се води ра-
чуна да се не погоршавају заштитне одредбе, и у том по» гледу у резолуцији се изјављује потпуна сагласност са из. јавама представника Радничке Коморе на анкети од 2. мар“