Narodno blagostanje

Страна 216

порезу показује се уштедња од једне трећине, иако је добитак једнак. Олакшице код опорезивања дионичарских друштава, које су проведене пред две године знатно су олакшале ODE терете у пречанским крајевима.

Камате и провизија вешто су опалп, нако је билансна сума већа. То долази од тога, што је каматна стопа у две последње године показивала тенденцију падања. То вреди поглавито за западне крајеве државе, где се је та појава више одразила. Приходи од ефеката и девиза нешто су попустили, што је и наравно обзиром на развитак те пословне гране.

Око Кредитног Завода купи се један јаки концерн. Ту је у првом реду Трговачка и Обртна Банка у Новом Саду. Скоро половина акција налази се у рукама Кредитног Завода — Стгеанапзтана. Затим долази осигуравајуће друштно „Вардар“. Од индустријалних подузећа спомињемо: Пивовара Унион, Љубљана, — Творнина азота, Руше — Марибор, — Јулио Мајнл д. д. Загреб,

— Ставбена дружба д. д. Љубљана, — Земунска фабрика асфалта, Земун, — Арбор, индустрија дрва, Љубљана, — Колинска творница цикорије, ЈЉубљана, — Јурја грофа Турнског

творница · оцјети, Гуштањ — Равне, и T. д. Ангажман код творнице папира Вевче био је прошле године ликвидиран. Како већ рекосмо, кол главног дела ових подузеће прави је интересент Стеб апзта из Беча,

Можда је ово последња година да Кредитни Завод самостално билансира. Како је познато, код повишења дионичке главнице Југославенске Удружене Банке од 175 на 200 милијона динара тих 25 милијона преузима Стед апзјаћ, а Унион Банка фузионира Агилбанку. Поред тога Унион Банка има право, да се кроз. годину дана одлучи, дали he преузети и Кредитни Завод, те дионице Трговачке и Обртне Банке у Новом Саду. Сви су изгледи, да ће Унионбанка извршити право опције и на концу оба та завода и преузети, те их претворити у своје филијале. Тиме би нестао из наше привреде један већи завод, који је обзиром на изврсне везе много. допринео пласирању страног капитала у нашу привреду. А преузме ли Унион Банка Кредитни Завод, он ће за њу бити првокласна аквизиција, која ће јој омогућити, да се стави уз бок Првој Хрватској Штедионици. Јер онда би укупна сума њезине билансе прелазила 2 милијарде динара.

Босанска Индустријална и Трговачка Банка А. Д., Београд

Основана је у јесени 1918, баш под конац светскога рата у циљу, да у Југославији, у првом реду у Босни, контролира и финансира индустријски концерн Медеггоезјегејесћзсће Езсотргевезе всћан из Беча. Касније су том концерну приступили a Banque de Bruxelles, Comptoir de Genčve, Erste Pester VaterЈапа веће Sparkasse- Verein a Češka Eskompina i Kreditna Banka. Ти иноземни дионичари имају у својим рукама претежну већину дионичке главнице. Уске везе са јаким заводима иноземства, омогућили су Босанској Индустријалној и Трговачкој Банци да свој пословни круг прошири и ван Босне. Преузимањем Комерцијалне Банке „оснивају се филијале у Београду и Загребу, а поред тога отварају се у Сплиту и Новом Саду. Мало по мало тежиште · пословања и није више у Босни. Опадање босанске привреде у првом реду Сарајева, сили скоро све заводе. или да се ослоне на друге заводе ван Босне, или да се претворе у њихове филијале.

Босанска Индустријална и Трговачка Банка, иако има своје средиште у Сарајеву, већ давно не може се сматрати једним босанским заводом. Тежиште послова лежи данас ван Босне, а послови се диригирају из Загреба. Ту има стални боравак генерални директор, од туда се подржавају све везе са иноземством. Чак и неки уреди, као контролни, нису више у Сарајеву него код загребачке филијале. Чак је већ све и спремно да се централа и формално пренесе у Загреб. Према томе Босна ће у будуће имати само два већа завода: Земаљску Банку и Српску Централну Привредну Банку. Ну, велико је питање, како ће дуго

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 14

и ова два завода задржати своју самосталност, дотично претворити се у филијале загребачких и београдских завода, Билансне позиције за последње три године изгледају (у хиљадама динара). | 1926.

Позиција 1928. 1927.

Благајна 14.198 13706 13.690 Потраживања код банака 20.663 12.391 17.013 Мјенице 36.376 39.644 36.135 Ефекти и валуте 8.154 5.067 4172 Дужници 193.748 168.485 195.059 Реалитети 2.580 2.119 2.859 Главница 20.000 20.000 20.000 Резерва 7.500 6.590 5.700 Улошци на књижице 54.756 47.672 31.292 Вјеровници 186.403 160.302 204.753 Реескомпт 2.290 2.407 2.326 Добитак 2.747 3.653 3,802 Укупни износ билансе 275119 242.009 269 928

Како се види у години 1927 имамо извесно опадање у а 5 1926. Међутим прошле године, колико укупна биланса толико поједине позиције показују знатно напредовање. Властита средства остала су у главноме иста. Улошци су порасли за 7 милиона или за 159, што је с обзиром на специјалне прилике прошле године лепа појава. И вјеровници порасли су за 26 милиона. Средства, са којима завод располаже, претежно су вјеровници. Овде се у првом реду ради о кредитима завода, који стоје иза Босанске Индустријалне и Трговачке Банке, који јој они стављају на располагање и то претежно у страним валутама. Обзиром на јаке везе, овај је завод у стању да код повољних привредних прилика стави нашој привреди на располатање знатне износе иностраног капитала.

Код активе ескомпт мјенице нешто је ослабио. Ну зато су дужници порасли за 25 милиона динара. Значи, да се завод у првом реду бави конто корентним пословима са већим фирмама, а избегава трансакције са малом клиентелом, која претежно оперира са мјеницама. Сељачких мјеница, држимо, ла ће овај завод имати у најмањој мери. Индустрија и трговина његови су главни комитенти,

Биланса концем 1928 нешто је јача од оне концем 1926. То значи, да се је завод, дотично његове везе, у већој мери опет ангажирао у нашој привреди, што је свакако једна повољна чињеница.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику (у хиљадама динара). |

Приходи 1928. 1927. 1926. Камати 4.938 5.551 6.456 Провизија 3.129 3.899 4.365 Ефекти и Девизе 1.497 1.498 1.647 Реалитети 636 553 841 Расходи | Плате 4.130 3.968 4.034 Трошкови и порези 3.335 3.806 5.394 Дивиденда 807 1076 129/9 Получени резултати не одговарају развитку билансе.

Позиције билансе 1928 повољније су него оне концем !926 па ипак чисти добитак 1928 за 309, је постао слабији. А дивиденда је редуцирана на двије трећине. Како видимо на каматима и на провизији убрано је знатно мање него пред двије године, изко је висина подељених кредита већа. Значи да је каматна стопа и провизија данас далеко нижа, него што је то био случај пред двије године. Јака конкуренција између водећих завода сили на снижење кондиција. А како пословање стицањем наших специјалних прилика није могло бити повећано, наравно је да су приходи постали мањи. Са друге стране издатци су, осим пореза, остали исти, тако да није преостало друго него приступити редукцији дивиденде. Тек по потпуној стабилизацији наших прилика, може се очекивати веће пословање, а по томе и већи профит. А Босанска Индустријална и Трговачка Банка играти