Narodno blagostanje
Страна 218
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ о
_Број 14
Обавештајна служба |
— Како смо већ јавили, у Румунији се оснива банка за аграрне кредите, која би имали државну помоћ. Међутим, сада се јавља да би у банци суделовале и стране банкарске групе, у Немачкој под водством Дрезденске Банке. Ови планови стварно постоје, али до сада нису заузели још конкретне форме. Румунска влада помишља и на институт сличан Пруској Каси али с друге стране н на банку са хипотекарним карактером. За сада међутим не постоје за то ни важније претпоставке: у Румунији нема земљишног катастра, а осим тога ни егзекутивног права, који би могао да задовољи модерне потребе. Према румунским одредбама, код присилне продаје сме само онај да купи комад земљишта, чији посед не прелази 500 ћа. Услед Аграрне реформе располаже скоро сваки сељак са овако вели-
_ ким делом замљишта.
— Службене цифре показују у Немачкој велико опадање назапослености. У првој половини априла број незапослених пао је на 1.480.000. 31. марта број незапослених износио је 1.900.000 дакле за први петнајест дана месеца априла пао је број за округло 420.000.
— За шећерне пошиљке од места гле се производи, до пограничних станица Ђевђелије, Ракека и Сушака, одређена је посебна тарифа, која важи од 1. маја. Ово повлашћоње важи само за пошиљке преко 10.000 кг.
На седници грађевно-регулатшорног одбора градске општине у Загребу, расправљано је о инвестицији зајма од 30 милиона, који ће општина да склопи код Државне Хипотекарне Банке или Градске Штедионице на 30 година на подлози задужења калдармнине. Из овог зајма треба да се подигне поштанско-царинска зграда на Магазинској цести, неколико зграда за чиновнике, затим да се уреди Магазинска цеста, Подвожњак, а делом и Савска цеста.
— Говорећи о пштању компетенције над паробродарством, загребачке „Новости“ су се изјасниле за то, да парабродарство треба да потпане под Министарство Трговине, јер тиме ће се више водити рачуна о комерцијалној страни парабродарства. До сада се није знало под коју компетенцију парабродарство припада, дали под Министарсво Саобраћаја или Трговине, што је имало штетних последица за парабродарство,
Ми сматрамо да парабродарство треба да дође под компетенцију Министарства Саобраћаја, јер нема ни једног саобраћајног средства, који нема своје комерцијалне стране, о којој се неби морало водити рачуна, и због тога треба и парабродарство да дође под компетенцију Министарста Саобраћаја. — У енглеској шшампи појавили су се напади на г. Шарла Риста, финансијског саветодавца румунске владе. Ти напади уперени еу против г. Риста због тога, јер да он искоришћује свој положај за ширење француских привредних интереса на Балкану. У неуспеху УабЏуегеша у Југославији и његовој позадини то је јасно дошло до изражаја.
И ако су наводи енглеске штампе тачни, то ипак не стоји
да г. Рист злоупотребљава своје место, јер он је представник једне међународне банкарске групе у вези са зајмом са одре-
ђеним циљем, а природно је, да он иначе ради у интересу своје отаџбине.
— Према изјави једног од дпректора Бате, продаја батиних ципела у овој години није повољна, те је према прошлој години у опадању.
= „Југословенски Лојд“ јавља да ће се 10. тек. месеца одржати у Осијеку конференција представника наше тешке жељезне индустрије. Конференција је сазвана на инцијативу Осјечке Љеваонице, а присуствоваће јој представници жељезних фабрика из Вареша, Загреба, Љубљане и Осијека 1: — Шећерна индустрија у Румунији завршила је ову кампању са продукцијом од 14 хиљада вагона. Пошто су про-
дукционе цене веома високе, тако да извоз не конвенира, а с друге стране конзумпција у земљи је веома слаба (6—7. кг. по особи), сада се врши веома интензивна пропаганда за што већу конзумпцију шећера.
— У овогодишњој пољској шећерној кампањи учествовале су 7!. фабрика, које су произвеле укупно 665 хиљада тона шећера, што значи пораст за 330/%, према продукцији прошлогодишње кампање.
— За неколико дана почеће преговори између наше државе и ималаца приоритених акција маџарских вициналних жељезница, којих има у нашој држнви 2.800 километара у вредности од 250 милиона предратних круна. Пре неколико година валоризиране су приоритетне акције од 200 форинти на 1800 дин. на што су већина ималаца и пристали, али немачка група ималаца није пристала и тражила је да се валоризирају на 6000 дин. Deutsche Bank y Берлину, која је преузела заступство интереса немачке групе ималаца, поднела је тужбу против наше државе код загребачког суда. Према вести из „Берлинер Тагблата“ немачка група се нада, да ће да постигне бар 509%/,. што би износило 3000 динара. Ако је поднешена тужба не валоризцију, онда ће сигурно Из Ру бити, јер наши судови не признају валоризације.
— 11. маја шек. године одржаће се у Будим Пешти, у сали Трговачке и Занатске коморе средњоевропска конференција водених путева, која је сазвана у вези са интернационалним сајмом у Будим Пешти. Први дан конфереције одржаће се следена предавања: Капћ у. Убоћ, председник будимпештанске берзе, подпредседник маџарског речног и поморског паробродарског друштва: Товарни послови и стање тарифе на Дунаву; Јоћапп Схетуеп5к", шеф дирекције водених путева из Кракова: Привредно значење воденог пута Дунав-Висла; Јипиз, у. Мапгег, владин комесар за изградњу лука: Нова будимпештанска лука; Овга у. Раттапау, директор Првог Дунавског Паробродарског Друштва: Рационализација дунавског саобраћаја; Атол 5тгвек, профес. Високе Техничке школе у Брну: Чехословачки водени путеви; Хидог Егреп, владин грађевни надсаветник: Аустриски Дунав и лучки пројекат у Кремсу; Живко Јовановић; председник југословенског савеза речне пловидбе: Југословенски водени путеви: р-7 Tibor у. Сушау, генерални секретар будимпештанске Трговачке и Занатске Коморе: Транзитна трговина и водени путеви; Р-г Кидогр Епле, бивши капетан корвете, Бремен: Бродарство на доњем Дунаву; D-r Fritz Krieg, Regensburg: CBeTcko језерско и поморско бродарско право и државе средње Европе; Кату. Егеку, министар на распложењу: Плавидба трајеката на Дунаву;
_Р-г Раш А!ех. З!такозг, пољски конзул у Будим Пешти: При-
вредно значење Дунава за Пољску; Адог Stern, Братислава: (Средњоевропски водени путеви и решење питања незапослености; Непгук Ргогаоузку, председник Е1оја Магодотуа, Варшава: Пољска пловидбена: политика; Јогеј 5стратг!: Будућност средњоевропских водених путева; D-r Alev. Субтгег, генерални секретар конференције: О слободним лукама.
После предавања отвориће се дебата, после које не се приступити стварању закључака, и са тим би дневни ред конференције био заршен.
Обусшава рада на дан 1 маја у Паризу, према извештају полиције, оваква је била: грађевинарство: општа обустава: железнице: нико није изостао с посла; мешро п норд сид: нико није осуствовао; штампарије: 50%/ обустава; шшампа новина: сви на послу, без обуставе; хемијски производи:
409/; затворених фабрика; такси: општа обустава; гас: 60/) от-
сутних; намештај: 60%) што су рад обуставили; електране: 209/, што су рад обуставили; пошша, шелегр. п телефон: 609 отсутних с одобрењем; дуван и жижице: општа 0 обуб става; алименшација: нико отсутан.