Narodno blagostanje

Страна“ 302

сауа пехадоуоауајист, а и čemu služi kao dokaz nebrojeni pokušaji udružene privatne inicijative, da se zlu učini kra|. Ti su pokušaji i napori učinjeni najčešće u obliku: konferencija i zborova. III. Šta se sve sugeriralo, predlagalo i tražilo na šljivarskim konferencijama U aprilu 1929. godine na plenumu Sarajevske

Trgovačke i Obrtničke Komore, iznešeno je зуе опо,

· što otežava i smeta trgovini šljivama. | tu je ponovo konstatovano, da |e proizvodnja naših šljiva takva, da ni u kom slučaju ne može da poboljša njihov kvalitet. Isti prigovori kao i pre nekoliko meseci, činjeni su i 1911. godine, kada |e u srpskoj štampi veoma OPŠšIrno raspravljano pitanje šljivarske trgovine.

Osnovni |e postulat, koji se provlače kroz sve članke, pisane pre rata od 1910. do 1914., da se zabrani branje šljiva pre vremena. Druga stvar, veoma važna za produkciju šljiva, {e tamanjenje raznih insekata naročito gusenica i štitaste vaši. Aktuelno i pre i posle rata. Pre rata činjeni su u tom pravcu mnogobrojni predlozi; skoro svi zahtevaju prisilnu intervenciju države. Leopold Pfeferman, poznati izvoznik šljiva iz Kragujevca tražio |e, da se na utamanjenje gusenica trebaju sopstvenici šljivika naterati drakonskim merama. „Trgovinski Glasnik” ide u tom pravcu još i dalje, i traži, da se uvede obavezno čišćenje šljivika od štetnih insekata, a da se sredstva za to nabave ustanovlienjem jednog minimalnog stava izvozme carine na suve šljive.

Posle rata u tome pitanju zauzela je jedno precizno stanovište šljivarska konferencija održana 11. decembra 19928. godine. U rezoluciji, ona traži, da se najmanje mesec dana pred berbu šljiva treba da pošaliju u šljivarske krajeve državni odnosno samoupravni ekonomi, koji bi određivali vreme berbe šljiva u pojedinim krajevima. Što se tiče organizovanja borbe protiv štitaste vaši, konferencija ie izradila niz konkretnih mera: potrebu kredita od 10,000.000 din. za suzbijanje te opasnosti; donošenje zakonskih odredaba o ofPštem i obaveznom uništavanju štetnih ŽiVOtinja i biljaka i o zaštićivanju korisnih životinja; kontrolu nad prodajom sviju sredstava za suzbijanje Šljivine štitaste vaši; kredit od deset miliona din. za proizvodnju državnih i pomaganje samostalnih rasadnika.” Što se tiče prerađivanja šljiva, tu je bilo i pre i posle rata najviše poteškoća. Prirediti šljivu za trgovinu, koja je sposobna za konkurenciju, to je problem, koji je dominirao svim šljivarskim konferencijama, anketama, člancima i raspravama.

Pre kao i posle rata problem se је sastojao Hu izgradnji sušnica i etiviranju suvih šljiva. U tom pogledu postavljani su sledeći zahtevi: podizanje sušni-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

1 Број 19. rakije; održavanje kurseva o metodama sušenja; dozvola seliacima da seku državnu šumu, gde шт је drvo potrebno za sušenje šljiva, uz naplatu umerene takse; ukidanje uvozne carine na sanduke za etivira: nje; uvođenje izvozne premije za izvoz šljiva u sanducima, i na taj način povećanie izvoza šljiva u sanducima; pomaganje i podizanje šljivarskih zadruga. na selu radi zajedničkog sušenja i zajedničke prodaje; ustanovljenje kontrole sušenja šljiva sa strane sreskih ekonoma, koji bi morali da budu stručno izobraženi ljudi; zabrana upotrebe mokre krpe prilikom rešetanja; zabrana sušenja nezrele šljive. |

U unutrašnjoj trgovini sa šljivom, postavliani su zahtevi: centralizovanje tržišta u glavnije centre; kontrola sveže robe na tržištima, koju vrše za to određene komisije; zabrana terazije na tržištu.

U spoljnoj trgovini, koja je važnija nego unutrašnja, bilo ie mnogo spornih problema, koje je trebalo rešiti da bi se osigurao stalan izvoz naših šljiva. Kod izvoza šljiva vrlo važna |e kontrola izvoza. Ministarstvo Narodne Privrede, pre rata ı Ministarstvo Poljoprivrede i Voda posle rata, izdavali su pravilnike i uredbe, koji su trebali da regulišu pitanje kontrole izvoza. Te odredbe nisu uvek bile u skladu sa zahtevima izvoznika i gledištem njihovim na efikasnost te kontrole. Predratna uredba Ministarstva Narodne Privrede, koja je predviđala izvoz samo branih šliiva, i to pakovanih u zatvorene korpe odo5 ui 10. kor. izazvala je kritiku sa strane izvoznika, koji su tvrdili, da |e praksa potvrdila, da nije tačno, da je naibolji izvoz u zatvorenim malim korpama, nego u otvorenim korpama po 100. kgr. Ista odredba je pnropisivala početak i krai izvoza, alii ta odredba naišla na kritiku, jer se ne može tačno odrediti kada se treba da završi izvoz zbog toga, jer je to vremenski USlovljemo..

Pre rata su postavljeni zahtevi, da se izVOZ fOTsira izvoznim premi|ama, koje bi.trebale da pojačaju udeo naših izvoznika u izvozu naših šljiva, ier prema statistici izvoza šljiva od 1911. godine, naši izvoznici izvezli su '/, od celokupnog izvoza šljiva. Da bi se spečio ovako veliki udeo stranih izvoznika — posrednika u našem izvozu predlagane su razne mere: Oshnivanje društva izvoznika; ograničenje terminskog posla, od kojeg su imali koristi samo peštanski trgovci — posrednici. Zahtev. za ograničenjem terminskog posla došao je sa strane Izvozne Banke, a poduprla ga je i Trgovačka Komora, koja је to pitanje detaljimo raspravliala na nekoliko svojih plenarnih sastanaka. Zatim je bilo za izvoz naših šljiva vrlo važno pitanje vagona, jer su zbog nestašice vagona Šljive često puta morale da čekaju i da se kvare. U ostalom pitanje vagona i danas je na dnevnom redu, i predstavlja ozbiljnu zapreku za promptno ekspediranie

ca u krajevima, gde je jaka produkcija ректега ! | robe.

Д-р В. Бајкић

ПРОГНОЗА РАЗВИЋА КУРСА РЕНТЕ РАТНЕ ШТЕТЕ

— Последњи чланак —

! Престаје ли Рента Ратне Штете бити шпекулативни папир 2

-_ Собзиром на чињеницу, да Рента Ратне Штете већ више месеци има сталну тенденцију а ла бес, нема дакле више оних флуктација на више и на ниже, неки сматрају да је она на путу да престане бити шпекулативан папир. Ми се с тим гледиштем не можемо да сложимо. Битан услов за то, да један

папир буде шпекулативан, јесте, да га има тако много у оптицају, да се може купишши и продати“ у што краћем року што већа количина, а да понуда односно тражња не изазива велике промене курса. Ни један папир код нас не испуњава тај услов као Рента Ратне Штете. Пре свега нема папира кога има у опште у таквој количини, као што је с њоме случај; и друго, код нас су још увек хартије у