Narodno blagostanje

90 јуна. 1929.

пе tražio je početkom ove godine znatne devize. Nu ipak Drevladava, mišljenje da. postoji tendencija tesauriranja. U bankarskim krugovima, drži se da tesajuriranih deviza ima za nekoliko stotina milijona, dinara. Kursevi stranih deviza još su u porastu, radi toga, jer je Zurich internacionalmo slabiji. Dolar notira u Zirichu već preko 520.

Na tržištu dionicama, tendencija i dalje slabija. Kod nekih zavoda, moralo se je zabilježiti i popuštanje kurseva, makar dotični gavodi vršili i intervenoiju. Nu izgleda da se ne pokazuje volja preuzeti veće pakete akcija i da se rađe dozvoljava da kurs popusti za jedan dinar nego što se preuzme SVU nmobu koja dolazi na tržište.

Kod industrijalhih poduzeća tendencija je nešto Dpovoljnija. To vrijedi u prvom redu za dionice Trbovlja. Robe nije bilo ispod 500 dinara, a taj kurs nismo zabilježili već dulje vremena. Potražnja. je dosta jaka na burzama inozemstva pak se to odrazuje i kod nas. Društvo sprema znatno povećanje svoje produkcije. Dapače u izgledu je da svoju interesnu sferu prenese i u Hrvatsko Zagorje d da tamo prekupi neke rudnike, koji izgleda da ne raspolažu sa dovoljno kapitala da bi produkciju mogli racionalizirati i tako pojeftiniti. Svakako je tendencija tu да Ттbovlje sve više i više dobije monopolni položaj u našoj produkciji ugljena. Jer kad odbijemo produkciju u državnim ugljenicima, preko polovine naše produkcije u rukama je Trbovlja.

Nešto je jači interes i za dionice Dubrovačke Paroplovidbe, te su bile zaključene u većim kvantitebima po 500 dinara. Како je pred par dana unovčen kupon od 80 dinaTa, to te dionice nose 6%. Međutim unutrašnja vrijednost znatno je veća. U najskorije vrijeme imalo bi se pristupiti proširenju dioničke glavnice za 10 milijona nominale ili obzirom na emisioni kurs za, efektivnih 26 milijona. Biti će interesantno vidjeti kako će naše tržište da, a,50Tага, ће поуе аксбје.

Na tržištu državnih papima pokazuje se ovog tjedna znatan dispariteb između zagrebačke i beogradske burze. Tako je Ratna Šteta notirala u ponedeljak u Beogradu preko 400 dinara a u Zagrebu samo 390 dinara. A i drugih dana kurs je u Веостаdu za nekoliko poena. veći od kursa u Zagrebu. Uzrok je u tome, što u Beogradu intervenima a u Zagrebu ne. U zagrebačkim privrednim krugovima oštro se zamjera da se intervencija u držayvnim papirima, vrši samo na beogradskoj burzi. Ranije je bila ista stvar i sa devizamia i bilo je potrebno mnogo intervencija, dok se je u tom pogledu postupalo paritetno. Ako se već vrši intervencija onda je sasvim opravdan zahtjev da se ona vIŠi podiednako na, obim burzama. Protivno raditi znači favorizirati jednu burzu na štetu druge, a, to ne može biti u intencijama nove vlade. Sadašnji ministar finansija mnogo je puta Kao predsjednik zagrebačke burze morao intervenirati u Beogradu, da se zagrebačka burza panitetno tretira sa beogradskom.

Београдска берза

Пословање у девизама било је у току ове недеље врло живо, те је због већих послова обрт у страним девизама износио у овој недељи 45 милиона динара. Упоређен са (обртом прошле недеље показује повишицу од 3 милиона, али се не сме заборавити да је у прошлој недељи било само четири састанка. Највише је рађено у девизи Лондон (22.885 милиона) Цирих (5,743 милиона) Праг (5.085 милиона) Беч (3.749 милиона) и Т. д.

Курсеви појединих девиза у току седмице нису имали већих флуктуација и ако бацимо поглед на таблицу нотације динара на страним берзама, видимо да је динар одржао своју стабилност без најмањег колебања.

У акцијама Народне Банке рађено је по курсу од 7800.— и 7700— и укупан обрт износи 78000 динара.

7% Инвестициони зајам је у овој недељи нешто се поправио (у прошлој недељи курс је био 83.83) и код курса од 8450 рађено је за 169.000 динара.

У 4% Аграрним обвезницама, 2% лутријским лововима IH Дуванским лозовима у 'овој недељи уопште није рађено.

У приватним папирима рађено је у акцијама Београдске Задруге по курсу од 7.500 (143.000 динара) и у Прометној Банци по курсу од 910.— (27.000 динара). .

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 329

РОБНО ТРЖИШТЕ

Међународно тржиште житарских производа показује у току ове недеље много мирнији развој но што се то очекивало. Нервоза која се је осећала на главним житарским пијацама, и која је проузроковала у току последњих недеља катастрофалне флуктуације цена, попустила је. Дивља шпекулација се умирила а цене су се донекле стабилизовале на бази од цена прошле недеље. Тенденција веома је мирна; изгледа да су се већи ангажмани ликвидирали и важно је напоменути, да је понуда на светском тржишту веома ослабила.

Чикашка робна берза је нотирала 14. овог месеца 1077/a; у току недеље цене су мало попустиле — за непуних 2 поена — али су се пред крај седмице поправиле и чак нешто повисиле. На завршетку недеље, американска тржишта показују чвршћу тенденцију — Чикаго нотира 20. о. м. 109:/4 центи за бушел, али су европска тржишта остала потпуно мирна и на ову последњу повишицу нису ни реагирала. Сматра се, да разлог за ову последњу чврстоћу лежи у томе, што је северо американски сенат ипак примио закон о потпомагању американских фармера.

Код нас су се цене пшенице у току ове недеље стабилизовале, док се код цена кукурузу примећује нешто лабавија тенденција. Шпекулација доста је мирна, понуде су слабе али је интересовање, нарочито извозничара донекле веће. За пшеницу показују опет и наши млинови нешто повећану тражњу.

Остали житарскн производи каојечам, раж и овас одржали су цене од прошле недеље. Интересовање је било веома слабо па је због тога роба била без икаквог посла.

Исто таква је у овој недељи и ситуација код брашно због чега су цене за црну робу нешто мало попустиле.

На међународном тржишту шећера ситуација је увек још врло лабава. Тражња покрива једино најхитније потребе јер свака терминска диспозиција у овим приликама наноси штету. Понуде произвођача су изгубиле своју интензивност, јер постоји нада, да ће сви за неко време ипак постићи повољније цене.

На тржишту јаја постигле се нешто боље цене, јер се тражња за извозну робу много повећала. Код нас се плаћа према квалитету 95 до 110 динара за 100 комада а у иностранству постигне наша роба 155 до 165 швај. франака, за сандук, франко граница Немачке или Швајцарске.

На тржишту колонпалне робе — изузетно шећера — ситуација је, упоређена са оном прошле седмице, остала непромењена, Европски интересенти купили су веће количине кафе, а пошто је понуда у траженој роби била доста слаба, цене су се мало поправиле. Рио бр. 2 нотира промпт 16.75, октобар 14.45, март 13.70; Сантос бр. 4 промпт 23.12, октобар 2013 а март 19.60. Нотације су Њујоршке, а подразумевају се у цени за 1 лб. = 0,4536 кг.

Пиринаџ, индијски је стабилан а и талијански мало лабавији. Код нас цене су остале непромењене.

Бибер нотира 155 до 1567 шилинга, има потпуно мирну тенденцију а производња креће се у нормалним границама.

Код бакра примећује се повећана тражња у Сев. Америци, која се објашњава тиме, да су залихе исцрпљене и да ће индустрије бити принуђене, да своје стокове ускоро попуни. Изгледа, да картел неће још тако брзо приступити снижењу садашњих цена, за које се сматра, да су још увек много превисоке. Лондон нотира промпт 1850; хелектролит 18:—

Калај и олово имају чвршћу тенденцију а то нарочито због повећане тражње. Као већи купци појавили су се Русија, Сев. Америка и Енглеска. У Лондону нотира олово 239 а калај 200 фунти за тону.

Угаљ има у читавој Европи врло добру прођу и због тога су цене опет нешто поскупиле. Код нас је запосленост веома добра, много боља но у одговарајуће време прошле године. Цене на велико нису још поскупиле али се у детаљној продаји већ осећа извесна повишица.

Код дрва је тенденција непромењена; једино се нешто више тражи дрво за гориво, за које се плаћа 120—145 динара

| за куб. метар. Код дрва и угља тешко се осећа оскудица вагона.