Narodno blagostanje

0. јула

Америка, главни купац и увозник српских шљива до 1893. године, постаје све већи продуцент и извозник шљива, појављује се после светског рата као конкурент српској и француској шљиви на нашем континенту и притискује шљиварску трговину својих учитеља из прошлога века у толикој мери, да су све европске потрошачке државе шљива прешле у амегрикански табор. Данас свуда домннирају американске шљиве, не само у Енглеској, Скандинавији, Холандији и т. д, већи у Бечу, Будимпешти и Прагу, и вероватно да се оне већиу удаљенијим крајегвима наше државе појављују.

За овај успех, за ту еволуцију од увозника до извозника Американцима није било потребно више од 50 година.

Но погрешно би било мислити да су скрштене рукг и само Божји благослов донели американској привреди тај принос од Долара 30,000.009.—, колико изнаша продајна вредност американске шљиварске продукције само у 1927. години. Човечје мишице, истрајност, радиност, наука и влада деловали су заједнички.

Следећи извештај стручног листа »Der Frichtenћапдеј« из Диселдорфа у броју 23. од 8. 0. м. показаће нам, како су се Американци (бранили од опасности по шљиварство: |

Оно што је Калифорнија на Западу, то је полусстрво и држава Флорида на југу Сједињених Држава, то јест рај у рају. Ту скоро појавила се тамо врло опасна штеточина »средњо-земска цитрусна мува«, која је уни"нтила један велики део култура у Флориди и загрозила опстанак осталих још ненападнутих крајева. Американска влада је одмах одобрила кредит од пет милиона долара за борбу противу ове опасности и одредила помоћ војске ради спровођења следећих наредби:

1.) уништење свих културних воћа и поврћа у зараженим крајевима, са забраном сађења нових култура ло престанка ове невоље;

9) стварање једне одбранбене зоне од девет миља око зараженог краја, из које ће се извоз тек по строгом санитетском и стручњачком прегледу у случају повољног исхода одобрити, и

3) осталом делу државе Флорида одобрен је извоз воћа и поврћа условно с тим, да се обавезом санитетског прегледа оптерећује власт у упутним станицама.

Државе Луисијана и острво Порторико забраниле су увоз воћа и поврћа из Флориде, а остале државе С. А. Д. отежавају увоз.

Јако је гад па 1хједпасепји 7аkonodavstva preduzet odavno, još od zasnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ipak se za više od deset godina Zajedničkog života jedva uspelo, i to tek u poslednjim mesecima 1928. godine, da samo nekoliko sudskih zakona (o menici, čeku, sudovima, sudijama i advokatima) dobiju votum Skupštine | sankciju Kraljevu. Izgubljenost Vlada u partijskim in: trigama i praznom politikanskom nadmudrivaniju paralisala je zakonodavnu funkciju Narodne Skupštine i zanemarila nasušnu potrebu ekonomskog života i nacionalnog razvitka, koji su imperativno zahtevali novu organizaciju pravnog poretka, koji bi odgovarao stvarnim ekonomskim odnosima. | velika ideja nacionalnog jedinstva patila je od zakonskog razjedinjenja. Gradjani jedne jedinstvene države živeli su pod vladom šest raznih zakonodavstava. Vlade su ostajale gluhe na zahteve, stalno ponavljane u kreščendu, od strane privrednih krugova. Trgovina, industrija, zemljorad tražili su pravno regulisanje novo nastalih odnosa, zadovoljenje skoro rodjenih potreba i zaštitu savremenih ekonomskih i socijalnih težnji, Promenjeni ekonomski odnosi tražili su svog izraza

Pred reformom Trgovačkog Zakonodavstva

a a I——–:–o–I—sc|Iı s -————=

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 851.

i protekcije u zakonima. Pravo ide za ekonomijom. S ргоmenom ekonomskih odnosa, i pravo se imalo podvrgnuti menjanju. Nema večitog prava. | ono, kao socijalni produkt, podleži stalnim promenama i preobražajima prema menjanju osnovne baze, ekonomske strukture, načina proizvodnje, razZmene i potrošnje. Medjutim, to saznanje i to osećanje nisu imale tolike Vlade, koje su se izmenjale od Ujedinjenja na ovamo. | baš zakoni kroz koje ekonomski život ima da pul-

' sira, zakoni trgovine i trgovinskog saobraćaja, ostali su pot-

puno zanemareni. Sa njima se najviše zadocnilo. Njih još nemamo ni kao projekte.

Još 1919. godine obrazovane su komisije i podkomisije za izradu projekata raznih sudskih zakona u cilju moderniziranja i unificirania sudskog zakonodavstva. Taj sistem rada Pokazao se rdjav, vrlo rdjav. Za deset godina »rada«, te komisije nisu uspele da nam dadu ni projekat gradjanskog zakona, iako je za osnovu, bez velikih izmena, uzet austrijski gradjanski zakon. Bolje i brže bi bilo da je uzet bio sistem konsulstva, koji je pokazao pun uspeh. Konsulstvo je rešenjem od 24. Termidora god. VIII. imenovalo četiri člana, Portalis, Bigot-Preameneu, Tronchet i Malleville da izrade projekat gradjanskog zakona. Dato im je godina i po za izradu. »Rad, kaže se u rešenju, ima da bude završen u poslednjoj dekadi Brimera godine IX. i predan konsulima od strane Ministra Pravde.« Ovi su radili tako brzo i tako dobro, da su posle četiri meseca bili gotovi sa projektom. I kakva materija! I posao nesravnjeno teži i komplikovaniji nego ovaj što ga naše komisije imaju da savladaju. Zato je trebalo izradu projekta pojedinih zakona poveriti svaki po dvojici trojici priznatih stručniaka, pa bi ih odavno već.imali.

Listovi su doneli vest, da je Ministar Pravde g. Dr. M. Srškić tražio od stručnih komisija, koje izradjuju trgovački i stečajni zakon, da pohitaju, kako bi, najdalje za jesen, i ovi zakoni bili podneseni Vrhovnom Zakonodavnom Savetu na pregled i ocenu. U dobri čas.

Новине су већ донеле детаљне извештаје са претреса, вођенога код Пољског Државног Суда против бившег министра финансија г. Чеховица. »Народно Благостање« је већ писало чешће о томе. Читаоци не треба да забораве, да г. Чеховиц није опгужен ни за какву прљаву ствар, ни за какво користољубиво дело, већ за руковање буџетским кредитима противно закону о државном рачуноводству. Суђење је одложено, док се парламенат не изјасни о раду г. Чеховица. На претресу се појавио ин маршал Пилсудски као олакшавајући сведок. Свој оштар говор завршио је маршал речима, које треда забележити. Окренувши се народним посланицима довикнуо је он:

· — (Моје су руке чисте, господо, из народне скупштине, а не као Ваше!

Једна али вредна

Čitamo u zagrebačkim »Novo"вНта« од 30: VI. да је г. Ог. A., naš bivši poslanik na strani kupio u Zagrebu jednu kuću za 2 i po miliona dinara. A pred neko vreme kupio je isti taj bivši poslanik još jednu palatu.

| Poznata je stvar da dotični poslanik još na svršetku rata nije raspolagao većim iznosima. Medjutim više godina posle rata bio je poslanik na strani. Pored visoke plate imao je, naravski, i veliki reprezentativni dodatak i to u najzdravijoi valuti. Naš poslanik poznat je kao veliki štediša. Svoiu obiteli čak je za čitavo vreme svoga službovanja ostavio u Domovini. Živio je kao samac, i držao je da ne treba da daje reprezentativne priredbe, za koje je primao dotaciju. Rezuitat te rezerviranosti i štedljivosti vidi se sada u kupovanju sku-

Reprezentativni dodatci naše diplomacije