Narodno blagostanje

90. јула 1999.

»Егапк штег 2ебипе« доноси, да ће се у Франкфурту основати самосталан институт, који ће гајити пословно-научну, економску, социолошку и правну страну задругарства. Универзитет у Франкфурту већ се одавно бави проучавањем ове научне гране, а пре извесног времена у институту за банкарство и финансије одржани су курсеви и семинари о задругарству.

Тиме се остварује идеја, коју је изнео наш уредник г. д-р Бајкић у својој књизи »Сељачки кредит«, по којој задругарство мора да буде један важан предмет на универзитету. =

Институт за задругарство у Немачкој

|| А А U __ _____ e II IK |R —

У Европи се сазнало о пето-

невини авион.

Петодневни недељни рад у Америци

|

не само у аутомобилској индуиндустријским гранама.

Америч. Државама и то, стрији, већ и у разним другим

Удео запосленог радништва које ради на основу система | петодневног недељног рада, износи за сада према целокупној индустријској радничкој запослености 1 од сто. Према ;

статистици америчког бироа рада, који свестрано проучава

питање радног времена, види се да је по таквом систему“ рада највише запослено радне снаге у мушкој конфекцији , и то: 1996. год. 328 од сто а већ у 1929. год. тај се про-'

ценат повећао на 33 од сто.

А аутомобилској индустрији радило је пет дана у недељи 1,5 од сто; 1929. год. имамо огроман пораст на 30 од сто.

У грађевинској индустрији износио је број оних радника, који раде пет дана, 1926. год. 6,5 од сто; овај се проценат повећао до 1929. год. на 145 од сто.

Интересовање за петодневни рад примећује се између осталог у штампарској индустрији 1,5 одсто, у ливницама и фабрикама машина 4 од сто; у обућарској индустрији 1 од сто и у индустрији каменолома 19,5. од сто.

Горњи податци показују стално повећавање петодневног недељног рада, чији главни социјално-економски циљеви су неоспорно спречавање хиперпродукције и беспослице. У колико ће се овакав систем рада моћи применити у Европи, видеће се најбоље из резултата које ће показати американски експерименат који спрема Форд у својим европским фабрикама (у Немачкој и Енглеској).

Као што смо већ својевремено предвиђали, за подржавање директне паробродарске везе између наших пристаништа и Јужне Америке јавило се је осим пређашњих Сипага Шпте и Југословенског Лојда још и треће друштво: Мамсалопе Generale Italiana, па је тиме цело питање субвенције доведено ад ађзигдит.

Муштерије за субвенције

e ————

Sa tvorničkom Копјекс от odjela, koja se u inozemstvu sve više i više razvija, nemamo baš mnogo sreće. Pred nekoliko godina neki čehoslovački interesenti bili su podigli u Zagrebu jednu oveću tvornicu odjela. Nije išlo i.prepustili su je domaćim interesenftima. Na koncu je bila provedena likvidacija i sada je u tim prostorilama poznata tvornica biskvita Bizjak, koji se je preselio iz Rogaške Slatine u Zagreb.

aaa o =—===

„Pluvius'“ d. d. tvornica "odjela Zagreb—-Bakar

Ni bolje sreće nije bilo ni jedno slično poduzeće u Beogradu, Jedino u Sloveniji, izgleda da su prilike te. branše

дневној радној недељи тек ка- | да су је увела Фордова пре-. дузећа. У ствари, она се већ. одавно практикује у Сједињ..

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна '389.

nešto povoljnije, dok u drugim krajevima: ne uspjeva da se jače razvije.

Ovih je dana u Zagrebu protokolirano »Pluvius« d. tvornica odjela. Akcijski je kapital milijon dinara a osnivači su neki jači tvorničari konfekcije iz Njemačke. Za prvo vreme misle se posvetiti :izradjivanju kišnih kabanica, a kasnije i ostalu mušku konfekciju. Tvornica radi u Bakru budući da u Zagrebu nisu mogli naći prikladne prostorije. Za produkcijom su već počeli i prva je roba već na tržištu.

Pored »Pluviusa« u poslijednje vreme osnovala je konfekcioni odio za izradbu muških odjela i Textilna tvornica Varaždin, koja je osnovana 1918. po čehoslovačkom kapitalu i koja se razvija u jedno vodeće poduzeće te struke.

O значењу индустрије за развитак поједичих градова, изгледа да наше опћине нису довољно свијесне. Док у другим државама, поједине опћине управо се натјечу која ће што већим концесијама привући што више индустријских подузећа, код нас су веома ријетки случајеви да се подизању индустрије иде на руку било давањем бесплатног или јефтиног земљишта, било јефтинијом електричном струјом и водом или пак ослобођењем разних опћинских пореза, приреза и такса. Ако се којој индустрији прохтије да се етаблира у једном мјесту потребна су посебна утаначења и преговори да се добије и најмања концесија.

Једина је Суботица начелно ријешила, да свако ново индустријско подузеће ослободи на 15 година оппинских пореза и приреза.

До пред кратко вријеме град Загреб ишао је индустрији веома мало на руку. Чак се опажало директно непријатељство и правиле су се разне потешкоће. Многа подузећа нису се ради тога, против своје намјере, могла етаблирати у Загребу. Ранија опћинска управа, правила је политици индустријализације потешкоће из тог разлога, јер је знала да међу радницима има најмање страначких присташа и да би већи прилив радника могао значити губитак опћинске власти. А та је била повезана и са разним интересима.

На сједници градског заступства од 13. о. м. прихваћен је предлог да се изабере посебан одбор од 6 лица који ће до 10. септембра донијети конкретне предлоге, које би се све концесије могле дати онима који у Загребу мисле подизати нове индустрије. Давањем извјесних концесија, рачуна се да би се у Загреб привуао знатан број број нових индустријских подузећа.

Будући да град Загреб посједује веће комплексе земљишта погодног за подизање индустрије, дотично у преговорима је за набавку нових земљишта, а поред тога има електричну централу и плинару, које су скоро амортизиране, у стању је да даде битне погодности. Поготову ако се те погодности буду односиле и на снижење опћинских пореза, приреза, такса и трошарина.

Именовано градско заступство изгледа да показује више разумијевања за потребе града Загреба, него што је то показивало изабрано заступство, кад су страначки разлози постојали запријечити прилив радне снаге.

ељетнслтнилинитнниинивокиненетиисисигиисевсвигтглешзиеитететитиклаисеиаеселиеЕа.

Индустријска политика града Загреба

Uz uobičajni svečani ceremonijal, a u prisustvu španjolskog konzula, izvršeno ie u splitskoj luci spuštanje naše zastave i dizanje španjolske na parobrodu »Voivodina«. Taj parobrod pripadao je parobrodarskom društvu »Boka«, a kupili su ga Španjolci, da bi ga upotrebili na linijama na Kanarskim otocima. Iz čarobne Boke proeiazi na divne Kanarske otoke!

Prodaja parobroda „,Vojvodina' društva „Boka“

210