Narodno blagostanje

Страна 399.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 24.

улице ка Зориној и даље. То је била пуста пољана још пре 30 година, као што је данас Мокролушки атар. Последња кућа у Крунској улици била је тако звана ћирићева вила на углу Зорине улице. Сопственици тога земљишта продали су цело земљиште младом грађевинару Севдићу, који га је за неколико година целог изидао и распродао).

Рекосмо већ, да је Беочинска фабрика цемента основана по двојици подузетних људи и да је она тек доцније претворена у акционарско друштво. Седиште фабрике било је у Будимпешти, због тога што је код таквог једног подузећа комерцијална страна важна толико исто колико и техничка и што је фабрика лиферовала робу у главном ка северу. После уједињења, седиште друштво прешло је у Беочин, где је и фабрика, а нека врста комерцијалне дирекције налази се у Београду при Прометној Банци, пошто је иста, удружена са још неколико банака, извршила национализацију подузећа. Беочинска фабрика цемента има читав свој консерн, или управо она припада једном великом консерну, који има своје седиште у Цириху под именом „Цементија Холдинг А. Г., под водством чувене банкарске куде рланкерт и Компанија. Гом консерну припада још Раљска Фабрика, чије ћемо билансе анализирати у једном од идућих бројева, а коју је консерн преуредио и знатно проширио новим инвестицијама. Том консерну припада даље цементна фабрика Кроација у Подсуседу код Загреба, коју ћемо такође детаљније приказати у једном од идућих бројева и најзад Адрија-Бауксит о којој смо говорили у претпрошлом фроју а која је у ствари била једно подузеће на умору, а сада на путу реорганизације и великих инвестиција. Структура и кретање Беочинске фабрике за последње три године види се из приложеног трогодишњег прегледа најважнијих ставки у њеном рачуну изравнања.

Актива год. 1928. год. 1927. год. 1926. Фабрика и намештај 68.354 63.425 21.693 Роба и материјал 7.065 7.063 8.112 Готовина ; 91 540 455 Дужници 50.493 42.027 48.820 Ефекти 7.483 7.483 1.690 Пасива :

Деоничка главница 40.500 40.500 13.500 Резервни фонд 2.000 1.600 1.300 Резерва валоризације 10.066 10.600 Специјална резерва 3.198 3.198 Вјеровници 35.509 30.426 39.278 Резерва амортизације 19.000 14.652 11.650 Укупни износ билансе 136.769 123.968. · 84.120 Чисти добитак 11.912 9.861 „5.549

Главница је још 1926. г. износила 13.5 милиона динара а валоризацијом извршеном у 1927. год. повећана је на. 40.5 милиона динара. Као што се

види из ставке: фабрике и намештај, те су пози-

ције валоризиране од 21 на 63 милиона динара; TO значи да је повећање активе, услед валоризације, износило 42 милиона динара. Од,тога је као што видимо, 27 милиона употребљено на повећање главнице, 10 милиона динара за дотацију специјалног фонда за евентуалне штете од промене вредности новца, а са преко 3 милиона динара је формиран засебан резервни фонд. Из. рачуна ак-. тиве видимо да је ставка: фабрике и намештај повећана у 1928. г. за скоро 5 милиона динара, што

је према нашем извештају употребљено за инвестиције. Амортизациони фонд је порастао од 11.6 милиона динара (1926. г.) на 19 милиона динара (1928. г.). Сопствена средства износе 75 милиона динара (главница 40 и резерве 35 мил. дин.), а инвестиције заједно са робом и материјалом износе такође 75 милиона динара, што значи да су сопствена средства уложена у инвестиције и робу. Капитал, дат муштеријама у виду робног кредита, набављен је у главном узимањем предита. Биланс има мало нгобичну слику. Пре свега пада у очи невероватно мали износ касене готовине: Дин. 91.000! Међутим на крају год. су баш индустриска предузећа јаче ликвидна фабрика је један део своје зараде уложила у »дужнике«, тако да би ради исплате дивиденде морала или да реализира потраживања или да зајми.

Кључ за оцену чисте имовине налази сеу ставци »фабрике и намештај«, која је процењена са 68 мил. дин., али која без сумње вреди и много више.

Нето добит у 1928 изнела је 11.7 мил. дин. (према 9.8 у 1927 и 5.5 у 1926). Бруто добит изнела је 27.4 мил. дин. и то 23.2 од фабрикације. Плате и режија износе 6,6, доцније 3.7 дотације резервном фонду за валоризације 2 мил. дин. Чиста добит од скоро 12 мил. дин. употребљена је:

Дин. 6,47 на дивиденду (16 од сто на главницу). Дин. 1.17 на тантијеме дирекције.

Дин. 3.6 на фондове.

Номинална вредност акције износила је до 1927 г. 500 дин., а валоризацијом подигнута је на 1500. То је био масан залогај за акционаре! А свакако не и последњи!

С. Х. ГУТМАН Д. Д. БЕЛИШЋЕ

С. Х. Гутман свакако је једно од наших највећих индустријалних подузећа. Само смо у двоумици да ли би га сврстали међу индустрију дрва или међу керамичку индустрију.

Поред стса 50.000 јутара шуме и велике пилане у Белишћу која има 11 гатера, посједују творницу паркета са годишњом продукцијом од 70.000 кв. метара и творницу бачава са продукцијом од 30.000 комада. Са друге стране има и велику творницу танина, као и један од највећих и најмодернијих уређаја за суху дестилацију дрва. Та дестилација има 50 реторта и 4 генератора, а продуцира скоро све артикле сухе дестилације дрва. За пласирање тих артикала, у заједници са осталим подузећима наше државе, основан је »Асе с« д. д. у Загребу, који фунгира као централни продајни уред за продукте сухе дестилације дрва.

Поред тога Гутман има и велики рибњак у површини од 630 јутара и велики каменолом са продукцијом од 55.000 кубичних метара. На концу посједује и шумску жељезницу у дужини од 150 километара.

С. Х. Гутман има око 4.000 радника, чиме је најбоље карактеризирана важност тога подузећа у нашој индустријској продукцији.

У Гутмановим рукама налази се и Славонска подрав“ ска жељезница, која у властитој експлоатацији подржава 200 километара пруге, која спаја Осијек са Подравином. То је једна од ријетких жељезница, која је експлоатисана по приватном капиталу.

Подузеће је основано године 1848. а почетком 1918, претворено је у дионичко друштво са главницом од 20 милиона круна. Претежни број дионица. налази. се Цу рукама