Narodno blagostanje

| || | |

Страна 386.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 24.

ı u Bugarskoj se žale na privrednu krizu

Ne može se stvoriti sud o prilikama kod kuće, ako se pri tome ne vodi računa o prilikama u drugim zemljama. Ekonomska struktura Bugarske veoma je slična našoj. A i sused nam je. Zbog toga je potrebno da se perijodično obaveštavamo o ekonomskim prilikama kod nje. U poslednjim brojevima časopisa »Der osterreichische Volkswirt« objavljena su dva dobro dokumentovana dopisa iz Bugarske, koje donosimo niže u zbijenoj formi.

L UNAPREDJENJE POLJOPPRIVREDE

U poslednjim godinama isušene su močarne pokrajine

Dunavskoij Dolini i na obali Crnoga Mora. Predvidjeno je isušenje močara kod Svištova, Mesemoria i Vidina. Za izvodjenje ovih radova potrebno je 310 miliona leva, od koje je svote polovina već osigurana. Za navodnjavanje doline Marice i Topolnice iznosiće troškovi 261 milion leva. Zainteraesirani vlasnici ove zemlje imaju platiti 161 mil. leva, a država podmiriće ostalih 100 miliona. Za izvodjenje ovih radova јаvile su зе američke, talilanske, francuske i engleske firme. Pošto reke imadu brzi tok, to su uslovi za navodnjavanje vrlo povoljni.

Paralelno sa melioracijom napreduje u Bugarskoj i usavršava:ilje poljoprivrede. God. 1997. bilo je na 458.395 jutara zemlje samo 291.737 gvozdenih i polugvozdenih plugova. God. 1920. nabavilo je Ministarstvo Poljoprivrede prvi put veću količinu polioprivrednih mašina. Iste godine nabavila je država iz svojih sredstava za 18.66 miliona leva poljoprivrednih .mašina i sprava, god. 1997 za 43.33 mil. a god. 1928. za 51.40 mil. leva. Sprave su dostavljene seljacima po је ни cenama i na dugoročnu otplatu. Budžet za god. 1929/30 predvidja za istu svrhu 105 mil. leva. U obzir dolaze nabavke od 5000 sejalica, 10.000 drljača, 15.000 plugova, 5.000 kuliivatora i 200 kosačica. U rezultatu ove modernizacije povisio se je u poslednje dve godine prinos po. ha, za 10 od sto.

Država je ustanovila nekoliko uzornih imanja za iSprobanje svih vrsti veštačkih djubreta i semena, ı ukinuta ie carina na uvoz ovih artikala.

Uvoz veštačkog djubreta u Bugarsku napredovao je ovako:

1924 god. 15.000 Кет. za 107.430 leva 1925 год. 41.750 Кес. za 361.270 1еуа 1926 год. 72.808 Ке. za 435.136 leva

1927 год. 144.531 ko: za 631.000 leva 1928 god. 415.105 kg. za 2,116.678 leva U koliko su velika nastojanja za podizanje poljoprivrede, u toliko se zanemaruju šume. Što je isečeno ne obnavlja se. Za poslednjih 26 godina smanjila se je površina šuma od 3 na 2 miliona ha.

Il, ZANATSTVO

Zanatstvo u Bugarskoj održava se i razvija samo usled primitivne i zaostale narodne privrede. God. 1998. povisio se je broj malih zanatlija za 14 od sto.a radnika za 8 od sto. Podizanje zanatstva vrši se putem kreditnih i zadružnih ustanova. God. 1998. dala mu je država preko Bugarske Narodne Banke, Agrarne Banke i Centralne Zadružne Banke više od 1 miljarde leva kredita, dok su trzovina i industrija dobile u isto vreme od Bugarske Narodne Banke 885 miliona leva. Naiveći deo ovih kredita dobile su nabavljačke i produktivne zanatske zadruge, koje su u Bugarskoj veoma jake i koje se ozbiljno potpomažu.

IH. INDUSTRIJA Industriji u Bugarsko, koja je još sasvim mlada i bez većih iskustava, potrebna je regulativna kontrola. Ali je ova

kontrola otežana usled oštre zaštite industrije. Država veštački kultiviše industriju, koja ne odgovara tržišnim prilikama zemlje. Podiglo se niz novih preduzeća, čija produkcija daleko prekoračuje domaće potrebe. Izvoz je usled velikih cena i ne najbolieg kvaliteta nemoguć.

U teškoj krizi nalazi se industrija biljnih zejtina, mlinova i duvana. Nekoje srodne industrijske grane udružuju se u kartele. Nedavno je usledila organizacija fabrika duvana, koja treba da reguliše produkciju duvana i cigareta putem stabilizacije cena i produkcije. Kapacitet bugarskih fabrika duvana daleko prekoračuje potrebe zemlje.

Jula 1928. god. povisila je vlada ažiju na uvoznu carinu od 1400 na 1900 od sto što znači, za jedan zlatan lev 90 Dapirnatih leva umesto dosadašnjih 15. Intervencije diplomatskih predstavnika stranih država ostale su bezuspešne, čak se očekuje dalje povišenje na 2600 od sto. Time će Виgarska postići zlatni nivo predratnih carina (I zlatni lev — 97 papir. leva).

IV. TRGOVINSKA POLITIKA

Glavni izvozni produkti Bugarske jesu: žito, duvan, jaja i mlečni proizvodi, kojima vlada posvećuje najveću pažnju. U projektu je stvaranje fonda za privrsdno podizanje zemlje.

Posle rata Bugarska je sklopila samo jedan tarifni trgovinski ugovor i to sa Turskom. Pregovori sa Jugoslavijom i Grčkom bili su usled političke napetosti prekinuti. Sa 12 drugih država Bugarska ima privremene ugovore na bazi klauzule najvećeg povlašćenja.

V. SOCIJALNA POLITIKA

1] poslednje vreme zabeleženo je u Bugarskoj nekoliko štrajkova. Index koštanja života povisio se je za 16 od sto, dok su plate ostale iste ili su čak smanjene. Radnici u duvanskim fabrikama prodrli su sa svojim zahtevima tek posle 6 nedelinog štrajka. Štrajk se je proširio i na druge industrijske grane i još traje. Nadnice duvanskih radnika iznose: 50 od sto duvanskih radnika ima nadnice od 10—37 leva, 30 od sto 37—45 leva i samo 20 od sto 45—78 leva. Premda u zemlji ima još 250.000 tona neprodatoz prošlogodišnjeg žita, povisile su se cene hleba. Varivo i voće poskupilo je ove godine za 25—40 od sto, ma da ima dosta zalihe.

VI. BANKARSTVO

Od velikih bugarskih banaka rade samo dve: Banka za Narodni Kredit i Bugarska Banka sa isključivo bugarskim kapitalom. Na francuske finansijske ustanove naslanjaju se Bugarska Trgovinska Banka (Banque de Paris et de Pays Bas) i Banque Franco — Bulgare. Berliner Disconto- Gesellschaft stoji blizu Kreditnoj Banci. Banca Commerciale Italiana e Bulgara je afilijacija Banca Commerciale Italiana, Milano. Pod uticajem medjunarodnih finansijskih grupa stoje Bugarska Generalna Banka (Banque de Paris et des Pays Bas; Peštanska Madžarska Komercijalna Banka; Aligemeine Osterr. Boden—Credit—Anstalt) kao i — početkom god. 1999. iz fuzije Banque Franco — Belge de Bulgarie sa Balkanskom Bankom proizašla Banque Franco — Belge et Balkanique (Banque Belge pour PP Etranger; Wiener Bankverein, Banque de | Union Parisienne; Madžarska Opšta Kreditna Banka i Oster. Credit — Anstalt). Bugarska Banka za Spoljinu Trgovinu nalazi se pod uticajem bankarskih kuća Siul Amar i Co., Paris·i Mayer i \Aftalion, Bukurešt.

Izveštaji svih velikih bugarskih banaka za god. 1993. podvlače brzo savladjivanje krize prouzrokovane zemljotresima, povoljan Hticaj stabilizacije valute i kvalitativno odlične duvanske žetve. Dokaz za u godini 1998. nači-