Narodno blagostanje

| | | |

Страна 442

Narodne Banke. da nadzornog u upravni odbor ušao je g. Savčić 1901. g. ali se njegov uticaj oseća već 1900. god. Tome ja znatno pripomogla tako zvana »rakijska afera« (jedan zalagač je podvalio banci založenom rakijom). To je pomoglo g. Savčiću da, pokaže da ni založni posao mije tako siguran. On je zastupao gledište, da su eskonini i založni poslovi za babe a ne za trgovce da oni imaju rizik kao i ostali poslovi, a ograničenu dobit. Već u 1900. god. upravni odbor je akreptirao gledište с. Savčića 1 па 20dišnjem zboru akcionara u 1901. g. uprava, čini saopštenje, da. misli da proširi delokrug: bančinog rada uvođenjem novih grana poslova, ne ukazujući na koje poslove misli.

1901 godina je bila vrlo kritična za Prometnu Bamku. Te godine špekulacija sa ažijom bila je uzela velikog maha, usled čega su povlačeni od banaka ulozi na štednju ali ni rakijska afera, nije bila bez dejstva, tako da, je Prometna Banka bila izložena jačem napadu ulagača. Ona je tu krizu prebrodila, zahvaljujući kreditima od po 100 hiljadu dinara, kod Narodne Banke i Državne Klasne Lutrije. Po sebi se razume, da te. godine nije mogla da misli na izvršenje obećanja datoga akcionarima; ali je zato energično rađeno na. stvaranju preduslova, za 10, а Као сјамап ртеduslov može se smatrati koncesija, koja je data Prometnoj Banci putem zakona od 9292 januara, 1902. с. i po kojoj ona ima, pravo da uvozi slobodno od carine sve što joj je potrebno za podizanje strugare i sušnice, zatim građu za preradu; oslobađa, se dalje izvoznih carina za prerađevine i za tri godine polovinu svih državnih i samoupravnih poreza. Dobija pravo da seče godišnje 2500—15.000 drveta u državnim šumama, beslatno državna zemljišta za instalacije, 25% popusta na željeznicama, pravo upotrebe vode i zemljište za izgradnju puteva i kanala. Koncesija je imala. važiti 10 godina. · -

Na Vavedenje (21 novembra.) 1903. god. svečano je otvorena strugara na Dunavu kod Beograda. U njoj je bilo uloženo oko 450 hiljada dinara od čega 140 hiljada u zgrade i mašinerije. Krajem 1904. god. strugara je dugovala banci 660 hiljada dinara

· a, Čista. dobit je bila svega 28 hiljada, nepunih 5%. S obzirom па

to da je novac bio angažovan u industrijsko poduzeće, koje je mnogo Tiskantnije i mnogo imobilnije od regularnog bankarskog posla, može se reći da je prinos bio četvrtinu od onoga koliki bi trebao da bude. Imobilizirano je bilo više no što su iznosili glavnica i rezervni fond (628 hiljada din.). (Narodna, Banka je svesrdno pomagala Prometnu Banku davši u toj godini kredit od 400 hiljada dinara).

Prirodno je da je pesimizam u pogledu opasnosti šumarskog posla Prometne Banke počeo uzimati maha u čaršiji. Sve veći broj lica. pristupao je gledištu da je učinjena jedna greška ulaskom u taj posao. Istina, to na kredit banke mije moglo ni najmanje da, utiče, jer Je u njemoj upravi bio pored ostalih imućnih ljudi i najveći beogradski paralija Nikola Spasić, koji je imao sam znatne uloge na štednju kod banke. Tako se objašnjava, da 51 ulozi sistematski masli i krajem 1904. g. dostigli 1,700.000.dinara. Polazna. tačka za podizanje strugare u Beogradu bila, je po sebi sasvim ubedljiva. Srbija nije imala modernih strugara, 8 od Beograda duž Tounava, nije bilo nikakvih, i ako su ti krajevi biti najbogatiji i najveći potrošači građe, naročito od 1908. god., kad je nastala era velikog: ekonomskog: poleta. Doneti sirovo drvo vodom i podići strugaru na Dunavu kod Beograda, izgleda, vrlo primamljivo i rentabilno. Ali je u Zemunu bila stara tehnički odlična i finansijski vrlo moćna strugara Binder i Polgar, Која i danas postoji, a na uvoz strane građe u Srbiji nije se plaćalo gotovo nikakve carine. Binder i Polgar je također vodom donosio

- sirovine. Ta, je firma, bila sudbina Prometne Banke, i, pri posto-

jećem carinsko-političnom stanju, nikada Prometna Banka ne bi videla znatne koristi od ovoga šumskoga розја.

Carinski rat između Srbije i Austro-Ugarske objavljen polovinom 1906. g. pretvorio je šumski posao Prometne Banke, posao zdray ali slabo rentabilan u — zlatan majdan. U privrednoj istoriji Srbije ne sme izostati glava u kojoj bi se opisale prilike na tržištu građe u Srbiji posle objave carinskog rata. Prometna Banka je dobila bukvalno monopol, mogla je prodavati robu, kako je htela, i pošto je htela. Bilo je trgovaca, koji su tnažili pTOotekciju da, bi mogli dobiti vagon građe! Ali se mora, istaći da, Je

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

ORAO ZN

banka učinila sve da se izbegne panika i da se održi normalna potrošnja građe u zemlji. Ona, je davala robu Jeftinije, mo što bij. to morala da uradi! Time je u neku ruku htela da, nagra.di jedan veliki broj trgovaca, koji je pre carinskog rata pokazao veliki interes za šumski posao Prometne Banke i pod istim uslovima, pretpostavio je da kupuje od nje.

Još iste godine Prometna Banka je prišla proširenju i racionalizovanju svoga šumskog posla. Poručila, je žičnu željeznicu za Šume, koje seče, proširila je mašinsko odelenje i kod strugare iskopala kanal od 400 metara.

III. Mika Dragičević

Još pre objave carinskog rata Promeina, Banka je i dalje proširivala krug: svoga, posla. U 1905. god. ona je ma javnoj licitaciji uzela prodaju duvana, zatim prodaju uglja iz епјзког rudnika, Svojine Srpskih Državnih Železnica. To su čisto trgovački poslovi koje je banka radila u sopstvenoj režiji. 1906. god. osniva banka građevinsko-tehnički odeljak, koji prima od opštine putem licitacije izradu četvrte i pete deonice kanalizacije.

1907. i 1908. god. do septembra, meseca, predstavljaju Te-

kordne godine u razviću Prometne Banke. Ona je ulazila, u to doba u najraznovrsnije građevinske poslove za svoj račun ili & meta, ulazila je u javne radove, finansirala je zidanje kasarne u Palanci i Nišu i t d. : Njena: uprava je bila idealno sastavljena. U mjoj su bila, tri lica glavna. Prvo g. Savčić tehnički stručnjak, koji se zalaže Za svoje planove i svojim sopstvenim kapitalom i time daje сатапciju za serioznost. Drugi je bio Nikola. Spasić, koji se već bio povuКао 12 trgovine u kojoj je napravio novac, ali rado ulazio u počesne špekulacije. On je mogao da mobilizira najveće sume gotovog novca u najkraće vreme. Treći je bio pokojni Mika Dragičević, direktor. U istoriji beogradske čaršije njegovo će ime zauzeti vidno mesto: On je kao student prava na beogradskoj velikoj školi ušao u Upravu Pondova (današnju Državnu MHipotekarnu. Banku) u odelenje za knjigovodstvo i tamo ostao i posle svršene škole. Kako većina naših beogradskih trgovaca u to doba nije. imala pojma o dvojnom knjigovodstvu, to je već onda bila, uveena. praksa. da se u nadzorni odbor beogradskih banaka i alkcionarskih društava uopšte bira po jedan knjigovodstveni stručnjak činovnik Narodne Banke ili Uprave Fondova. Tako je Mika Dragičević došao u nadzorni odbor Prometne Banke. Sa početkom ere o. Savčića u Prometnoj banci izabram je on za direktora. Takav je čovek bio potreban banci, koja ulazi u najraznovrsnije poslove. Bio Je potreban domaćin, koji će održati evidenciju Ктеtanja poslova i čuvati da se ništa пе Taznese i (a, ništa ne ode u rastur. Budući je bio vrlo inteligentan, da je lako shvatao, to je on vremenom bio tako duboko ušao u tehnička pitanja kao i u industrijsku tehniku, da je govOYiO sa puno razumevanja i autoriteta o tim pitanjima. On je umeo da izabere knjigovođu, koji je u Prometnoj Banci bio važniji nego u drugim bankama, koje su se bavile regularnim bankarskim poslom. Da napomenemo ovde da je J. Đermanović, „dugogodišnji knjigovođa Prometne Banke bio jedan od najinteligentnijih bankarskih činovnika pre svetskog: rata.

Dragićević je pored toga imao vrlo tihu narav i vrlo tih karakter. Nikada. niko nije njega video da plane, ni da podvikne. On je bio neverevotno hladan i priseban. Po su osobine, koje čine čoveka meobično sposobnim za drugovanje. Pokojni Dragićević je bio sve do svoje smrti najbolji saradnik i najintimniji prijatelj S. Savčića. Dragićević je umeo da razlikuje glavno od sporednoga a to je najvažnija osobina čoveka, koji stoji na čelu mnogobrojnih poslova. Тој se Dyagićevićevoj osobini ima da zahvali što je S. Savčić mogao da širi sve dalje krug: bančinih poslova, a #. Savčić ja to sistematski izvodio. ,

Za gradevimski posao рошеђио је орека, kreč, cement, pesak i prađa. Neobjašnjivo je ako da Prometna Bamka пета svoje oiglane. Međutim još pre rata ušla je u brodarsko-bagerski posao, naročito u cilju da organizuje nabavku sitnoga peska potrebnog: za zidanje.

Inflatomu konjunkturu pothvatila je Prometna Banka vrlo vešto i dobro ju iskoristila. Ona, je također učestvovala u maci-