Narodno blagostanje

отрана за!

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ:

— Енглески кредит за Мађарску. Према добивеним вестима одобрила је енглеска банкарска радња Рочилд у Лондону мађарској влади кредит од 550 милиона динара (2 милиона фунти стерлинга) за време од шест месеци уз 115 % камата. Као гаранцију цедирала је мађарска влада своја' потраживања из шведског жижичког зајма. Сличну трансакцију извела је и наша држава есконтовањем треће транше нашег жижичног зајма.

— Гувернер Грчке Народне Банке г. Дросопулос отпутовао је у Лондон, да закључи зајам од 500.000 енгл. фунти за Атинску Хипотекарну Банку. Сазнаје се да ће тај зајам дати банка Хамброс у Лондону са 8% камата, под истим условима као грчки зајам за избеглице.

Један сличан зајам од 2,5 милиона долара склопила је недавно грчка влада са банкарском кућом Селигман у Њујорку. ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Шпанска влада припрема уредбу према којој би се имао смањити увоз дрва из иностранства за 50 од сто. Ову вест доноси париски »L-Information« са примедбом, да дефинитивно решење још не постоји. За нас је ова вест веома интересантна а то из разлога, јер се у ово време воде у Шпанији преговори ради закључења трговинског уговора с (нашом државом. То на ствари још не би много мењало ако не би лежала фаталност баш у томе, кад у моменту, када склапамо трговински уговор — наш извоз дрва у Шпанију прилично је велик — да Шпанија припрема контингентирање увоза дрва, што ће на сваки начин оставити неповољне трагове (на нашој извозној производњи. Или је то можда тактични потез Шпањолаца према нашим делегатима 2

— Министарски Савет у Грчкој донео је одлуку, да се оснује монопол шећера. Прчка увози годишње 60.000 тона шећера из држава, које купују највише њезиног дувана. Стварањем монопола шећера, она ће вршити измену дувана за шећер.

— »fFrankfurter Zeitung« donosi, da је došlo do ртеkida u pregovorima za sklapanje poljsko-jugoslovenskog irgovinskog: ugovora, pošto Jugoslavija nije mogla da, pristane na zahtev poljske delegacije, da se uvoz uglja: oslobodi od plaćanja. caTine.

— Погранични промет са Грчком регулисан је на тај

начин, да ће погранична југословенско-грчка зона обухва-.

тати појас широк 10 км. с једне и друге стране, а код Кеналија и Љубојне 15 км. Битољ лежи изван зоне. Погпранична места, која су после 1913. год. једва животарила, оживеће сада поново.

ИНДУСТРИЈА

— Због лок-аута у енглеској памучној индустрији је,

како смо у ранијем броју већ јавили, 500.000 радника беспоследних а њихов губитак на отпалим надницама износи преко 280 милиона динара недељно. Због обуставе рада у памучној индустрији морале су и остале индустрије смањити своју производњу, а неке индустријске гране биле су чак принуђене, да потпуно обуставе рад. Рачуна се, да је поводом лок-аута посредно оштећених преко милион радника, запослених у другим прерађевинским индустријама. Радничка влада свом својом снагом настоји, да би што пре успоставила нормално стање.

— Румунске поруџбине у Немачкој. Како читамо у немачким листовима, румунска влада има намеру да поручи код немачких фабрика А. E. Г. и Хеншл набавку од 100 локомотива и тендера. -

Обавештајна служба

— Експанзија италијанске електро-индустрије у Турској све се јаче распростире. Итатијанско-Турско друштво за електрична предузећа Марели, филиала италијанског предузећа из Милана, преоснована је ових дана у самостално акционарско друштво са капиталом од 5 милиона турских фунти. Друштво имаће задаћу, да оснива у Анадолији електричне централе као и да набавља електро технички материријал. — Берлинско Прометно А. Д. било је принуђено, да на местима, где ће градити подземну железницу, купи велики број кућа на најпрометнијим тачкама Берлина. Ову куповину друштво је правдало тиме, што ће се после побољшања саобраћаја за ова'земљишта моћи постићи веће цене. За поновно уновчење двају најважнијих терена на Александровом тргу, са површином од 5600 кв. м. осигурана је американска субвенција. Друштво »Ватоћачз ата Ајехапдетрјаћ2 (6. та. ђ. Н.«, коме је на том месту осигурано за 50 година право за градњу, добиће од »Разђеск Согр., Chicago« дугорочни зајам од 12 милиона немачких марака уз aMOpтизацију на 45 год. за градњу осмороспратне куће. Камата. за овај зајам, која је веома ниска, допуниће американско друштво учешћем у добитку.

1

ПОЉОПРИВРЕДА

— Офипијелни стандард канадске пшенице биће, како то јављају американске новине, ревидиран. На основу односних студија, канадско министарство пољопривреде одлучило је, да забрани мешање бољих врста канадске тшишенице. За нови, средњи канадски пшенични стандард предлаже се ново мешање »Outturn«, Koje Mopa садржавати 75 од сто пшенице која одговара просечним инспекцијским прописима, а осталих 25 од сто мора се састојати из пшенице чију мешавину прописују »Terminal« eneBaTOри. Даље се предлаже, да се именују осим сталне контролне комисије, која се састоји из три лица, још четири аоистента, који се морају поставити на главне житарске пијаце, та тамо врше сталну контролу над квалитетом пшенице. Све ове мере веома су потребне јер се у току последњих година јако почео да квари стандард канадске пшенице.

— У неким крајевима на Долењском У Словеначкој појавили су се пољски мишеви у тако великом броју, ла је готово цела жетва уништена.

— Американско друштво »Атемсал Igistikut of Сотротабоп« одлучило је, да оснује Централни Задружни Савез, како би би се ојачало џшосадашње друштво »Мабопај Сћалђег of Agricultural Corp«, Koje броји 2 милиона чланова—пољопривредника са укупном годишњом продукцијом од преко 9 милијарде долара.

РАЗНО

— Наша емиграција у јуну. Укупни број исељеника (9989) за раздобље од 1. јануара до конца јуна о. г. мањи је за 1360 лица (12.8 посто) него у истом разбољу прошле године. У овом месецу иселило се највише из Војводине (430), из Хрватске и Славоније (405), Далмације (1538), Словеније (137), Србије (107), Босне и Херцеговине (19) и Црне Горе (12). 59 од сто било је земљорадника. Највише је отишло у Канаду (445), у УСА (324), Аргентину (293), Уругвај (63), Аустралију (61) итд. Из прекоморских земаља повратило се у месецу јуну 781 лице према 286 лица у јуну прошле године. — Прослава Удружења Извозника. У недељу је Удружење (извозника Краљевине С. Х. С. прославило десетогодишњицу свога рада. Пре подне је одржана свечана седница на којој је поднешен опширан извештај у коме је оцртан десетогодишњи рад Удружења.