Narodno blagostanje
i
17. август 1929. ПАРОДТЈ
1996. Porezne olakšice koje su poslijednjih godina učinjene bitno
1 рортауПе Затсе dioničarskih društava. Naime razmim prire-
zima bili smo dotjerali do такома apsurda, da su neka poduze\ća plaćala više poreza nego štO je izmosio čisti dobitak. Kako je po novom poreznom zakonu industrija prošla relativno dobro, bar prema zakonima koji su ranije bili na snazi, to će i u bu.duće porez biti manji nego što je bio prije nekoliko godina kad je absorbirao sav prolit.
»Croatia« tvornica cementa već samo obzirom nato, što se malazi u neposrednoj blizini Zagreba i što blizu nema konku'rencije, ima osigurami prosperitet. A sve većom igradjevnom djelatnošću taj će se njen prosperitet još i povećati. U svakom slučaju »Oroatia« spada ро svojoj produkoijonoj snazi u naša,
:srednja industrijalna poduzeća. Ali po svojoj financijskoj 'struk-
turi po postignutim rezultatima, kao i po šancama budućnosti
“na korača u prve тедоув.
ПИЈА А A CALE PAS aan li U ibni
Iz bilanca vidimo, sopstvena sredstva »Groatieć (glavnica plus sve rezerve) iznašaju skoro 16 mil. dinara. To je više no što iznose celokupne investicije sa. nekretninom. То je najzdravija struktura, koja se kod industriskop: poduzeća može da 74misli. ;
Celokupna: alttiva iznosi oko 22 mil. din. Od Фоса је samo oko 5 mil. din. pokriveno kreditom, sve su ostalo sopstvena, sredstva. Međutim samo dužnmici iznose 6.15 mil. din., t. ј. та dva miliona din. više по poverioci.
Čista imovina »Oroatie« po bilansu iznosi oko 16 mil. din. Tako je po knjigama. Ona je u stvari mnogo veća. Zna se pre svega, da se jedna fabrika cementa kapaciteta od 7000 vagona, danas ne može podići ni za dvostruku sumu, 78 koliko je iskazano u bilansu.
K tome treba dodati vrednost sirovine koja, je ођетђеđena za dugi niz godina.
Упозоравамо читаоце и оне који нису непосредно
"заинтересовани за ребно и новчано тржиште, на наше
извештаје с истих. дни су тако писани да их свако
чможе читати, и служе кад огледало моментаног стања
наших тржишта која су битни елеменат ваше на-
родне привреде.
Хотел „ројиљ“ А, Д. Беогрид
Од пре извеског времена иницијативом неколико 08дашњих трговаца и индустријалаца, Хотел Ројал, Краља Петра ул. 70 је претворен у акционарско друштво за експлоатацију и евент. куповину истот. Почетни је капитал 2.000.000.— динара, који се по потреби може повисити. Прва емисија од динара 1,000.000— потпуно је уплаћена 10. о. м, а друга емисија од 1,000.000— стоји интересентима за упис на располагању. Друштво и нарочити повереници друштвени даваће обавештења заинтересованим лицима 0 користи и рентабилитету овог предузећа.
Акционари уживаће повластицу при преноћишту од 15%.
Главница је осигурана самом зградом хотела.
ИНДЕКС НАРОДНОГ БЛАГОСТАЊА
— За месгце
Месеце мај и јуни називају Французи снопом између двеју животних кампања. Темпо природ-
ног живота креће се у њима много мирније.
Прилазећи проучавању индекса народног
"благостања за те месеце у овој години потребно је да напоменемо да оптицај новчаница Народ"не Банке нема код нас онај значај, који има у дру-
гим земљама. Док тамо он репрезентира волумен послова у земљи, дотле стоји он код нас на првом месту под утицајем нашег биланса плаћања. Исто
"тако и Поштанска Штедионица у својим извешта-
јима мора да претрпи извесну коректуру: она је у развићу, према томе пораст волумена послова код ње као и депозити значе великим делом проширење круга клијентеле.
Депозити код Поштанске Штедионице показују ипак стални пораст. Од 492 милиона у мају месецу попели су се на 770 милиона у августу. То јест за преко 100 милиона динара више од највећег стања у 1928. и 1929. г. Чековни промет показује цифру од 5,200 милиона динара, што такође представља рекорд, који је тучен само у октобру 1928. г. (5,380 милиона).
Незапосленост у мају износи 28.119, за преко 3000 мање но у априлу, али још увек знатно више но у истом месецу прошле године. То је у вези са редукцијом јавних радова.
мај и јувни —
Државни приходи од такса и царина опадају знатно у мају и јуну. Први за 20 а други за 30 милиона динара. Опадање прихода од царина у вези је са падом увоза и извоза у истим месецима. Насупрот томе монополски приходи показују снажан пораст у мају а исто тако и приходи од трошарине. Нарочито је велики пораст прихода од ракије за 200%, услед реформе финансијског законодавства. Стечајеви показују пораст у јуну од 98 на
105. Број исељеника опада. Цене на велико у јуну.
опале су за 1% према мају и само су за 0.88% веће од оних у јануару ове године. Цене животних намирница на мало у Београду и пет других вароши у земљи знатно су у паду у јуну према мају и достигле су најнижи ниво у 1929 Г. приближавајући се ценама истих месеца 1928. г.. Потрошња шећера и алкохола су у паду и према априлу и према истом месецу у прошлој години. Потрошња пива показује огроман пораст, а исто тако и бензина. Последње се објашњава с тиме, што се Cala H нафта убраја у бензин.
Месеци мај и јуни образују периоду споријег и тишег тока привредног живота, У 1929. г. носе они обележје двеју претходних рђавих година, али истовремено аконтирање и бољих изгледа у
овој години. у