Narodno blagostanje
17 август 1929.
ти. Најзад се одобрава овлашћеним банкама да могу извозити домаће акције и обвезнице приватне и јавно-правне с тим да са протувредношћу поступе саобразно девизној уредби. Овлашћене банке су дужне да воде тачно књиговодство о овим операцијама како би се у свако доба могла утврдити њихова истинитост.
Ово решење има врло велики валутно-политички значај. Од 1919. г. важи код нас у мањој или већој строгости режим везане девизне трговине са принципом да се девизе смеју употребити само на потребе легализоване од стране Министарства а то су пре свега увозна трговина, затим извесни потрошни циљеви. Било је овде онде изузетака од тога правила али спорадично и индивидуалних, Горње решење представља знатну дерогацију нашег десетгодишњег девизно-политичког режима. Појам легалне потребе проширује се на куповину домаћих хартија приватних и јавно правних на страним берзама. Та потреба, нема више везе са производњом као што је потреба увозне трговине. Овим решењем се омогућава сваком да за динаре набави стране валуте, истина посредно купујући наше хартије од вредности. Кад би'постајало бежање од динара из страха за њихову будућност, онда би се на овај начин могло извести неколико стотина милиона динара одвосно конвертовати у девизе. Онима, који се (боје динара дата је могућност да га се спасу. И то је врло добро. Нека се једанпут види како наш свет посматра динар слободно и независно од државне интервенције. Мо-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 459
же бити да ће од овога решења да се учини употреба у извесној мери из мотива шпекулације са бољим укамаћењем «сопственога новца. Може диспаритет камате да буде узрок приливу наших папира са стране. Потпуно је искључено да ће се чинити употреба од тога решења из жеље за конвертовањем динара у стоану валуту.
То има врло велики значај. До сада се могло казати ано ном је из иностранства да је ста ____ ди„ која забра-
и каз нара вештачка услед строге девизне уредо
„њује слободну употребу девиза. Данас већ ТА прекор од-
пада у широком обиму, пошто евентуалан страх за динар има могућносити да се одрази у нашем билансу плаћања.
Због тога сматрамо да је горње решење од великог моралног значаја с обзиром на мишљење иностранства о
динару.
У издању „Народног Благостања а. д.“ изашао је „ЗАКОН О ПРИВИЛЕГОВАНОЈ АТРАРНОЈ БАНЏИ са предговором нашег уредника г. Д-р 8. Бајкића,
Књижица се добија уз цену од 10 Дин. у администрацији нашег листа Васина ул. 13.
АНАЛИЗА
ОСЈЕЧКА ЉЕВАОНИЦА ЖЕЉЕЗА И ТВОРНИЦА СТРОЈЕВА Д. Д., ОСИЈЕК
Било би мало пресмионо тврдити да је Осјечка љеваоница жељеза и творница стројева једно подузеће великих дименвија. Али је већ сада више него сигурно, да ће она то постати. Треба само мало проматрати развитак у послиједње вријеме да се види, којим се правцем иде напријед. |
Осјечка љеваоница основана је још прије рата судјеловањем Југославенске и Живностенске банке. Она се и данас ослања на ова два завода, што јој омогућује да искористи садашњу повољну коњунктуру и да удари темеље једног јаког развитка. у
До пред годину дана развитак Осјечке љеваонице ишао је једним нормалним кораком. Израђивали су се поједини пољопривредни стројеви и то не у великим димензијама, љевале су се поједине ствари и то претежно према наручби. Измјена царинске тарифе која је услиједила. прошле године и која је боље заштитила металуртгичну инду_стрију, дала је Осјечкој љеваоници новог полета.
Још прошле године започело се је са фабрикацијом мостова и већ је изграђен један дио нових мостова на прузи Новска—Београд. Поред тога почео се је изграђивати и материјал за потребе ускотрачних пруга. Поред ускотрачних пруга Босне и Србије, ми имамо много индустријских пруга уског колосека у првом реду у шумској индустрији, па такова фабрикација има све изгледе за успјех.
ЈБеваоница жељеза модернизирана је, а исто тако и уређај за фабрикацију пољопривредних стројева тако, да је сада творница у стању да продуцира знатно више него што је то било раније.
Поред властите фабрикације, Осјечка љеваоница има У својим рукама скоро све акције „Титана“ у Камнику, који има дионичку главницу од 5 милиона динара, израђује раз-
E
БИЛАНСА
ни ковински материјал као и жељезно посуђе, и упослује око 350 радника. Исто тако већину акција Фабрике Пећи у Београду, која ради са 50 радника и има главницу од пола милијона, динара.
Прошле је године дионичка главвица валоризацијом подигнута од 2.6 на 3.75 милијона динара. Овогодишња главна скушштина закључила је знатније повећање дионичке главнице. Нова емисија услиједити ће одмах почетком јесени. Нова средства употријебити ће на проширење инвестиција као и за финансирање нових послова.
Биланс за три последње године пружа нам следећу слику: | Актива 1928 1927 1926 Зграде и земљишта 3.053 1.533 1.260 Уређај 1.803 ; 1.680 1.489 Ефекти 1.901 1.120 624. Благацна, 29 31 45 Дужници 6.517 : 1.719 1.068 Сировине и фабрикати 2.337 1.288 2107 Пасива Главница 3.750 2.500 2.500 Резерва, 1.658 1.575 1.576 Резерва валоризације 439 — Резерва за амортизац. 2.015 1,642 1.380 Ескомптни дуг Н. Б. 1.500 1.500 1.125 Вјеровници 6.021 —
Добитак 229 152 1
Инвенстиције изнашају 4.8 милијона дин. Фонд амортизације износи преко 2 милијона динара. По томе инвестиције су билансиране са мање од 3 милијова динара. Њихова је стварна вредност далеко већа.
Главница и на динара, те не њије (4.8 милијона динара) него и сав
резерве износе скоро седам милиосамо што покривају све инвестиавгажман у ефек-