Narodno blagostanje

31. август 1920. __

kiji: — U Adini su otpočeli pregovoni pre nekoliko dana u cilju eksploatacije jednog vnlo bogatog zlatnog majdana u Trakiji u mestu Aret-Gisa u blizini jugoslavemske granice. Inicijativu je uzela atimske, filijala, jedme engleske banke. Sopstvenik тајdana je Srbin. Po mišljenju eksperata vrednost majdana se Denje na 5 milioma. austriskih šilino:.«.

To je vrlo važam :i evropski i macionalan događaj. Njegova važnost .po Bvropu shvatiti ćemo kad imamo u vidu, da je to prvi „zlatan majdan ma evropskoj tenitoniji, od Када istonija zna za Bvropu. Bog je bio nepravedan, kad je dao bogata ležišta zlata AlJrici, Americi i Aziji, a Evropu lišio te blagodeti. Sad je Srbin popravio tu iomašku.

To je velika nacionalna madost. Po ugovoru između Матодте Banke i države od juma, meseca 19928. god. potrebno је četiri miliona funti wsterlinga, pa Фа зе izvede zakonska stabilizacija dinara. Prošlo je više od godine dama, ali se do realizacije. te sume mije došlo. Naravno (da bi najbolje bilo, da je Nikola Bizumić odista штао 22 milioma funti sterlinga, jer je to гређ 1 ipo puta više, nego što treba za zakonsku stabilizaciju dinara. Ali kad već nema ništa od toga, onda je dobro došlo i trakisko zlato. Nama istina nije poznato da je Trakija blizu jugosla.vemiske gramice, niti znamo da postoji mesto Aret-Gisa, ali to su sve sitnice. Za zlatam majdan je sporedna stvar, gde je om, glavno je da postoji, makar bio u oblacima. A što se tiče procene veštaka na pet miliona austriskih šilinga, to je skroz meozbiljna stvar. Ili je pronađen zlatan majdam dli mije; a Како se tamo tvndi da, je pronađen i da je vrlo bogat, onda on vredi пе ређ

· miliona austriskih šilinga, уеб тајтапје 922 miliona engleskih "и. =

A što se tiče toga, kako to da baš Srbin nagazi ma zlatnu žicu'-to nas najmanje čudi jer,

Svalki je narod u nečem bolji, Bilo za znanje ili vrkinu:

Grk pruža pomoć ljudskoj nevolji, Englez pronađe parnu mašinu, Kinez skapava u rudokopu, Pramcuz sastavlja divne romane, Španjolac živi u Dioškopu,

A Srbin zlatne traži - majdane.

Обуставило је плаћање „Опште Осипуравајуће Друштво“ у Франкфурту са још десет осипуравајућих _ друштава и петнаест банкарских и индустриских подузећа из његовог консерна. Ово је друштво основано пре шесдесет и пет година и представља огромну овигуравајућу организацију, другу у Немачкој (прва је А-

Огроман слом осигтургвајућих вруштава у Немачкој и његови узроци

лијанц Консерн). У прошлој години друштво је имало при-.

хода од премија од јадне милијарде динара. То је више но приходи од премија свију наших осигуравајућих друштава заједно. Оно је имало ју свом кочсерну пет осигуравајућих друштава за елементар (Франкфуртско, Хамонија, Хелиос, · Ахен — Лајпцишко Интаг - Фебус) и пет за живот (Франкфуртско за живот, Уједињено берлинско и Прајско, Карлсрушко, Нирнбершко и Ахен - Лајпцит). Већина су стара по осамдесет до деведесет и пет година. У прошлој години бруто приходи на премијама за сва ова друштва износе 2,5 милнарде динара, и то 1.250 милиона елементара, и још нешто више живота. Осигурана сума у животу износи преко 22 милијарде динара. Као што видимо, ово су астрономске цифре.

У нашој јавности било је тврђења, да је слом дошао.

услед тешке конкуренције у осигуравајућем послу у Немачкој и погоршању услова за осигуратеља. То је из основе погрешно. Целокупан 'осигуравајући посао овога консерна првокласног је квалитета — изузев транспорта и ауто-каска, који је уопште болешљив у целој Европи, али који код овога консерна игра врло малу улогу. За доказ да је посао врло здрав, служи нам чињеница, да је Алијанц Консерн предузео од палих друштава целокупан износ осигура-

НАРОДНОБЛАГОСТАЊЕ

Страна 489.

ња живота и ако није нашао у њиховом портфељу одговарајућу вредност математичких премија. По врх тога платио је он за тај портфељ накнаду од 200 милиона динара!

Обичном човеку изгледа апсурдно, да се сруши један осигуравајући консерн, чије је осигуравајући посао првокласан. Који су узроци падуг

Они исти, због којих падају подузећа већ неколико стотина година: неликвидност и неваљалство. Основно је правило да осигуравајуће друштво мора своје премиске резерве да пласира сигурно и ликвидно. А још је елементарније правило, да осигуравајуће друштво не соме да ради никакав други посао, па ни банкарски. Против тога правила грешило је Опште Франкфуртско Осигуравајуће Друштво Оно је улазило у најразноврсније послове: банкарске, рударске, индустриске, наравно не непосредно, већ оснивајући за тај циљ опецијална друштва акционарска или с ограниченим јемством. Непосредни повод паду биле су обавезе једног таквог друштва, које је продавало на детаљ и на отплату (на рате). Зар нас ово не потсећа на узроке падова у Београду (Јаношевић и остали)јг Финансирање детаљне трговине на отплату везано је са огромним ризиком ; али ни тај ризик није био непосредан узрок паду консерна. Није се ни дошло дотле, да се констатује колико је пропаmo вересије. Дирекција пропалог консерна 'ишла је тако далеко, да је узимала на страни новац на зајам са 5—6% и давала га у земљи преко тих својих подузећа, путем кредитирања робом за 100% зараду. Истина није само Друштво узимало новац „на зајам: оно је давало јемство за своја подузећа, која су се задуживала. Стигао је рок једној великој обавези на страни (од 270 милиона динара), — а таквих има за 2 милијарде динара — и дотично друштво, дужник, не могући да одговори својим обавезама, пало је под стечај и повукло цео консерн.

Ни то није последњи суд о узроцима пада. То ће се моћи учинити тек, када се буду испитали у детаљу послови појединих подузећа. То се већ у велико ради и према првим извештајима може се констатовати, да ни поред овако погрешне пословне политике овога консерна до пада не би морало доћи, да није дирекција вршила злоупотребе. Све се јасније оцртава у консерну стање, на које се обично наилази стотинама година код управе туђом имовином, на име: да су господа из дирекције поменута трговачка и индустриска друштва оснивала, да би се преко њих обогатила. Да се није корупција умешала у те послове, друштво би живело можда и даље упркос наопакој пословној политици.

У надзорном одбору консерна седе врло угледни и врло исправни и стручни људи. Што је ипак дошло до краха, узрок лежи такођер у појави, која се може назвати старом песмом: генерални директор је тако успешно руководио пословима луги низ година, да је надзорни одбор сматрао за своју дужност да абдицира на своју статутарну дужност, да не би сметао посподину генералном директору. Кривична истрага је отворена. :

У Немачкој постоји државни уред за надзор над осигуравајућим друштвима, исто као што код нас постоји право контроле Министарства Трговине и Индустрије

над акционарским друштвима. Да се овом приликом државни надзорни уред бескрајно 'обрукао и деца могу да виде. Ми ћемо се на ову пикантну главу вратити у једном од идућих бројева.

Navala епсјезког Каршаја па Jugoslaviju majnovija je dozinka maše štampe. Ukazuje ise tom prilikom ma wledeće rimere: Trepca Mines Сотрапу u Londonu, i Chemical and Wood Ltd. i najnovija b\ransakcija g. Prečmana. To su fata, koja se ne miogu poreći, ali koja treba malo detaljnije amalizirati.

Što ise tiče Trepca Mines Oompany, to je odista jedno уто solidno i vrlo jako društvo, koje je ušlo u тидатаке poslove &