Narodno blagostanje

Страна 526

G. Stanojević mije beogradski odžaković, već doseljenik. Istina po rođenju vrlo mali broj beOgradskih privrednika, „Odžajkoуде. Većina je Odžaković o firmi. G. Stamojević je i po ит doseljenik. On je bio u punom naponu svoje privredne delatnosti u Zaječaru, kad je krenuo u Beograd. Bio je razvio svoju delatnost na bankarsko, industrisko i trgovačko polje. Polazeći u Beograd on mije likvidirao svoје amgažmame u Zaječaru, već ih je sačuvao 4, u Beogradu move zasnovao. Nije on даје dmigrirao u Beograd zbog toga, što mu je privredni horizont bio uzak, već što mu duhovni nije bio do-

G. Milutin Stanojević, predsednik Beogradske Trgovačke Котоге

· тођјпо širok. Trebao mu je širi prostor za zamah u javnome Tadu.

: | hteo Je da bude tamo, gde se ekonomske politike pravi, a, ne onda gde se ona pi. U Beogradu je on ulazio u razne poslove. Ali je težište nje-. - govog rada i danas Као 1 kroz njegov Život izvoz. Žitarsko-šljivarsko — a. društvo njegovo je poduzeće.

Za relativno kratko vreme svog delovanja u Beogradu 2. Stanojević je wspeo, da se pnobije u prve redove i danas se već nalazi na čelu majistaknutije privredne organizacije, Beogra,dske Trg. Komore. Ni ramije mije bio nepoznat u Beogradu, ali manje ikao privrednik, a više kao političar. Kao takav on nije bio ništa manje ugledan no kao privredmik. On je bio tribum timočkoga oknuga. Uživao je poveremje širokih masa. Do mandata, nije došao mi korupcijom mi protekcijom; ikorupcijom me zbog

toga što je Dio za moral u politici, a protekoijom me, jer je bio veliki opozicionar. Zato zaslužuje ime tribuna za razliku od ma· Se manodnih poslanika. Kao političar bio je Ronsekventan demokrata d to levičar. · Кад зе тад ка па stramika, (росераја, от se našao međ samusistalcima, i to uvek na levom krila. Ла g. Stanojevića se može Teći, da je poslednji radikal, jer je om najduže negovao tradiciju radiikalne stranke, koja se sastojala u strogoj Kkoniroli i nemilosrdnoj kritici rada birokratije. I damas se па njegovome Javnom radu može da raspoznata mjegova orijentacija u wolitičkom žŽivoки. ! па samom ikongresu moglo je da se primeti, da se on пе ida zbumiti ndkakvim bimoknatskim titulama, i da, pri svim dušnim obzirima, on je stvarno još uvek nem:ilosrdam kao kontnolor i kritičar rada birokratije. |

G. Stanojević je bio celoga veka opomicionar. o je vrlo dobra škola. Danas, ikad ise nalazi na položaju, koji mm daje zvia.nje i vlast, od velike Moristi biće mu njegova politička, prošlost. Kao političar on se nije Ђалбо talttigimanmjem, a, to je bila glavna, zabava maših političkih intelektualaca, — već we je većinom bavio ekonomskim mitanjima.

G. Stanojević je poreklom dz Istočne Srbije. Možda, tamo nije najbistriji srbijanski tip, ali svakako najbolje obdaren zdravim razumom, vrlo realan. Tamo se život shvata mnogo ozbiljnije. Кад, је lozinka maroda iz istočne Wrbije..

G. Stamojević je vrlo bistar, i vrlo vredan. Tim osobinama ima da zahvali što je u svojoj iprivatno-pnivredmoj delatnosti imao uspeha. Ali on mije samo pečaldžija. Naprotiv. On se isto tako interesuje i za javna pitanja, kao za svoja lična. On je rođen javmi radnik. Za javne stvari on rado mpodnogsi d Žrtve. NJeg:ov referat na, onomadašnjem ikonpmesu delo je vrlo Strpljivog: i УТО manljivog кида i rmda, a, to je također jedna Žrtva za, poslovnog: čoveka, jer ma vrlo malo slobodnog: vremena.

G. Stanojević je bez škole, ali ne bez znanja. Čovek, koji je željan znanja, može i bez škole da nauči sve kao i u školi. Nemački zna, dobro, a, francuski je naučio tako reći Kkyišom, m starijim. godinama, verovao dg mazloga, Što meće ida dopusti da, ma, medunarodnim zDorovima, na ikojima on predstavlja jugoslovien-

ske privrednike, bude samo pasivan posmatrač. To je u isto wre-

me i najlepša, ilustnacija, g. Stanojevića, kao radnika. On neće biti 'kao predsednik trgovačke komore parada. On je čovek od akcije. Više je по karaktenistično mjegovo nastupamje ma onomadašnjem kongresu. Zna, se, da je praksa, da sekretari i stručni savetnici privrednih Ikorporacija razrađuju stručne referate i učesbvuju u diskusiji Predsednici su više za rukovođenje zborovi-

НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ 7

____ >

та, та reprezentaciju 5 та organizaciju. G. Stanojević je паге раб па опотада пјеш mzboru kao Teferent po jednome. svakako

najinteresantnijem i majukusnijem · „ekonomsko - političkom pitanju. Učestvovao je takodjer Дуо u diskusiji.

G. Stanojević kao jaka individualnost ima, puno samopouzdamja. To je u skladu sa mjegovim karakterom i celom njegovom prošlošću. Ali kao predsednik tako ugledme i tako važne korporacije mora da jma i samodiscipline i samokontrole. Ako ibismo hteli ovu sliku o g. Stamojeviću ida, malo tuširamo, onde, bismo rekli, da u njegovome veoma produktivnom i napornom radu na. opštim pitanjima dma jedan mali nedostatak, a, to je metoda, Која, је п ostalom najteža stvar u životu. Ona je poslednji ista:dijum u izobražavanju čoveka. G. Stanojević je mogao kao opozicionar da razmahme Jaktovima ipo miloj volji. To je jedina privilegija OpoZicionara. Ali čovek koji ima vlast mora da ima u dsto vreme i autobremzu, jer čoveka, Koji ima vlast mema niko da ograniči u Taspolaganju vlašću, koja mu je dodeljena. Argument neka, mu ostane i u buduće glavmo oružje i strpljenje glavna, osobima.

G. Stanojević je po svima svojim osobinama, čovek, čiji će rad ostaviti duboko obeležje na Trgovačkoj Komori i preko nje evemtualno i na, mašoj ekonomskoj politici.

У „Народном Благостању“ је указано више пута на то, да је погрешно тврђење, како је тврдоглавство Енглеске у погледу репарација резултат њезине намере, да се дезинтересује према европском континенту и заинтересује за северну Америку. Другим речима, да Енглеска намерава да се врати својој политици од пре 20 година, сјајне усамљености. Исто тако је погрешно тврђење Лојда Џорџа да је држање леберистичке владе на Хашкој Конференцији резултат новог правца у енглеској спољњој политици, еманципације од туторства француске и статирања француској политици. Никаква спољначполитичка. преоријентација Енглеске није на помолу, а најмање је она мотив њезине политике у Хагу. Енглеска се није борила ни за какве принципе на Хашкој Конференцији, ни за какву идеју ни националног ни међународног значаја, већ није хтела допустити француско-италијанскобелгијско-јапанском ортаклуку, да без икаква образложења уприграби велики део репарација. Нарочито треба споменути да Енглеска није налазила ни најмање разлога за ново разврстање савезника по квоти, учешћем у немачким реперацијама. У 1920. год. на конференцији у Спа, Енглеска је заједно са Француском извршила тако звани сопр де Spa и изазвала велико узбуђење код осталих савезника. Немци кажу, да рђав пример квари добре нрави. Тако су и овде Французи мислили да обнове препад у друштву с другима, без Енглеске. Енглеска се томе успротивила, не осећајући се ни најмање везаном својим учешћем у препад 1920. год. То је све! А да је то тако, најбољи је доказ оно весело и пријатељско расположење код свију савезника и тежња Енглеза да разним пријатељским манифестацијама према Француској покажу, да је и сад све ако што је било пре Хашке Конференције.

Али то не значи да нема ничег новог у европској спољњој политици. На против, има промене и она долази баш од енглеске владе, њу је формулисао сам министар спољних послова Енглеске г. Хендерсон у своме говору у Друштву Народа. Он је казао пре свега, да приступање клаузули међународног суда у фиктивној форми од стране највећег броја држава, представља први корак ка (обавезној примени изборног суда у случају спора међу народима. То није имала ствар; државе примају обавезу, да међусобно опорове не расправљају ратом, већ изборним судом. Друга исто тако важна сугестија састоји се у једном предлогу конвенције, по коме се има пружити финансиска помоћ слабијим

Предов демократије У спољну политику

државама, у случају да су нападнуте. МИ трећи предлог гла-

си: ла се устав Друштва Народа има да измени и саобрази