Narodno blagostanje

"98. септембар 1929.

)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 553

Стање Народне Банке

— Скоро две милијарде динара леже код Бародне Банке и Поштанске Штедионице. — Пораст куповне снаге динара»

Стање Народне Банке не показује знатније промене према прошлој недељи. Најупадљивија је промена даљи пораст депозита по жиро-рачуну, који износе преко 909 мил. дин. То је шестина целокупног оптицаја. Правило је, да у извозној сезони влада код банака оскудица у новцу. Ова прекомерна обилност новца на жиро-рачунима (заједно с оним код Поштанске Штедионице износе милијарду осамстотина милиона динара) тражи објашњења, У јулу и првој половини августа сматрало се, да је то новац спреман за куповање пшенице. Међутим пшенице је извезено за 400 мил. дин, а жиро-депозити не само да нису опали, већ расту и даље. Врло је вероватно, да се у тим депозитима налазе и суме спремљене за кукуруз, чији извоз неће ићи онако бурно као пшенице, јер ће морати да се суши у извесним крајевима.

По правилу на жиро-рачуну се држе готовине, чија је намена одређена у најближој будућности, Држање већих сума дуже време, на жиро-рачуну, који је бескаматан, врло је штетан по депозите. Па ипак, изгледа, да на жирорачуну код 8. Банке има сума за које банке не знају употребе. Сељак отплаћује своје дугове и услед тога повебавају се готовине код банака. Али, изгледа даље, да банке немају одговарајућих пласмана. То пак може бити носледица рђаве кредитне организације или смањења волумена послова.

Волумен послова није могао опасти, јер је уновчење жетве у пуном јеку. Кредитна организација је врло једнострана, али она не може бити узрок, јер је иста више година,

Зашто се овда ке осећа оскудица у новцу»

Једино је могућно објашњење, да је услед сталног падања цена куповна снага данас толико порасла, да се може са мањом сумом да савлада већи обрт. Умањена тражња за новцем добила је израза и у смањењу меничног и ломбардног портфеља Н. Банке за 25 мил. дин.

Државно потраживање повећало се за 8 мил. дин. и износи Дин, 168 мил. С обзиром на то, да се приближава ултимо, сума није велика. Маја 22. износила је 230 мил, дин, 22, јуна 278 мил. дин, 22, августа 219 мил, дин, Вероватно да ће порасти до краја месеца.

Стање девиза смањило се само за 25 мил, дин. а оптицај за 51. мил. дин,

Стање Народне Банке у милионима динара

aman Пил EI EEE ETETEIJEE = | 31. XIIL|31. VIH| 8. IX | 10. 1Х | 22. IX |J 1928 1929 1929 1929 1929 5 | у злату, сребру и | 2 страној монети = 1185,8] 1230.7! 1230.7| 1230.7! 1230.4 5 | у депоима на страни(=“ | 230.5: 255.2 271.81 282.7] 254.6 5 _ укупно |1416,3] 1485.9) 1502,5 1513.4! 1485.0 S на рачуну курзне разликеј 702.9 834.8] 926,.5| 960.7| 963.9 укупно |2119.2] 2320.7| 2430.0 2414,1| 2456.9 5 на менице 1470.5| 1349.8| 1331.1| 1337.6| 1315.8 2 |на хартије од вредности 253.8] 262.2] 263.4| 265.9] 262.7 5 укупно |1724.3; 1612.0] 1594,5 1603.51 1578,5 _ | рачунза откуп крунских Б; новчаница 1065,6] 1006.8] 985,6) 985.6] 985.6 5 Бјрачунпривремене размене 292.5] 227.8) 227.8] 227.8] 227.8 = | по зајмовима на бонове | 2966.3] 2999.8] 2999,8| 2999.8] 2999.8 укупно |4.3244 42344) 4213.2] 4213.2) 4213.0 Новчанице у оптицају |5457.215658.6 5636,5] 5596.2| 5544,8 Дрх. рачун прив, размене | 2925 227.8] 227.8] 227.8] 227.8 Потраживање државно по разним рачунима 283.0: 139.7! 126,6] 159.6| 167.8 8 по жиро-рачунима | 251.3] 759.6 830.5] 893.6| 906,3 52! по разним рачунима 521,3) 138,4! 173.6] 171.3| 151.2 55! укупно | 772.6| 898.0] 1004.2] 1064.9] 1058.1

ж) У злату 94.0 милиона; у сребру 17.5 милиона; у страној

монети 1.5 милиона.

##) Износ девиза у златним динарима по законском пре-

ратном паритету.

ИН Ија

_ Индекс народног благостања за август тек, год,

— Огроман пораст извоза —

Много помињана добра пољопривредна година 1929. добила је видан изражај у огромном порасту извоза. Цифра од једне милијарде, колико износи вредност извоза, импозантна је. Она је за скоро 400 мил. дин. већа од јулске, а сам вишак износи толико, колико цео извоз у јануару т. год. Увоз износи 685,5 мил. дин. тако да активни салдо трговинског оиланса износи 370 мил. дин. Тиме је пасивни салдо за првих осам месеца ове год. преполовљен и остатак од 370 мил. дин. може бити изравнат за два месеца. :име бисмо ушли понова у периоду активног трговинског биланса. Појава, која је морала наступити код земље, која дугује иностранству.

Овај велики пословни ђост нашао је израза и код установа које врше услуге трговини робом: новчаних завода. Чековни промет код Поштанске Штедионице порастао је на пет и по милијарди у августу, бројка, која је далеко већа од свију досадањих. Новчанични оптицај је већи за сто мили:

она но у претходном месецу. Али су депозити по, жиро-рачуну тако велики, да се може рећи да је

мобилизација платежних средстава максимална.

Бројке, које показују куповну снагу народа, нису добиле ону ружичасту боју, коју показују бројке о пословном волумену. Потрошња шећера опала је у августу, у коме је месецу она максимал на (услед конзервирања). Исто тако кафе и ракије. Смањење пстрошње наркотичних намирница није рђаво; гли је знак опадања куповне снаге. Али с друге стране имамо појачану потрошњу пива, бензина и вина. Ове две на први поглед противречне појаве могу се објаснити с позивом на кретање цене. Знатно су пале цене животним намирницама. Исто су тако јаче пале цене пољопривредних производа на велико. Како је у исто доба индустрија врло добро запослена, то је падом цена животних намирница порасла куповна цена градског живља, а опала она сеоског. Сељак може данас — у пркос доброј години — мање добара да набави за исту количину својих производа, но ранијих година. Пиво, вино и бензин су предмети варошке потрошње, а ракија сеоске.

Подела. социјалног продукта врши се на штету сељака, а у корист варошког живља,