Narodno blagostanje

Страна 576

imamo kuriozum, da iedna kreditna banka vodi u vlastitoi eksploataciji iednu tvornicu strojeva. Poslovi toga odjela neće se пајбође гагућаћ, јег u izveštaiu za 1928 niti ie ne spominie. Mediutim neke druge tvornice stroleva, kao one u Osijeku i · Liublian: pokazuiu zamjuran razvitak i napredak. Izgleda da vodienje iedne tvornice strojeva niie baš zgodno za bankara.

Bilanca za tri poslijedne godine pruža slijedću sliku:

Aktiva: 1928 1927 1926 Gotovina 1.832 1.779 1.427 Potraživania kod banaka 6.486 7.835 9.614 Efekti 4.094 3.701 3.532 Mienice 13.656. 10.646 10.047 Nekretnine 10.986 9.086 3.525 Dužnici 48.513 43.460 48.002 Pasiva:

Glavnica 10.000 5.000 5.000 Reserva 5.887 4.750 4.650 Ulošci 54.123 58.317 55.892 Vierovnici 15.038 12751 14.134 Рођнак 1.518 112: 1205 Suma bilance 92.445 36.773 84.907

Ulošci su opali za 4 milijona dinara. Prošla godina nije bila povolina po uloške — mnogi zavodi bilieže opadanje. Mediutim kod Poljedielske banke ima jedan specijalan slučai. Mi smo rekli, da ie ona bankar kaptola i da upravlia sa niegovim raspoloživim sredstvima. Mediutim ie kaptol godine 1928 uveliko gradilo. Dviie stanbene zgrade od 160 stanova, koje koštaiu nekoliko desetaka miliiona dinara. Zatim gimnaziju i

konvikt, koji će koštati i 30 miliiona dinara. Radi toga kaptol |

le trebao mnogo novaca. Prošle godine podigao ie od svojih uložaka kod Poliedielske banke 12 miliiona dinara. Po tome, da niie bilo te velike gradievne dielatnosti, ulošci bi bili porasli za nekih 8 miliiona dinara. Tu nepovoliniie stanie „ložaka tralati će i ove godine, ier se tek ove godine dovršava Копvikt i gimnaziia. A ako se do godine bude gradila i treća proiektirana velika stanbena zgrada, onda bi se fo moglo produliiti i na 1920. godinu. Nu ipak kaptol je iedan dobar komitent ı mnoge bi banke mnogo toga pregorile, da ga mogu pridobiti. Ali dok je biskup predsiednik banke, dotle ie i kaptol sigurni komitent Poliedjelske banke.

Upada u oči znatan porast nekretnina. To je radi nove velike palate koju ie zavod podigao na Saimištu, kojia ie sagradiena 1927. godine a dovršane 1928. što se vidi i iz bilance.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Број 85.

Kod drugih pozicija nema znatnih promjena osim da su prošle godine znatno porasle mienice i vjerovnici.

Račun gubitka i dobitka pruža sliiedeću sliku:

Prihodi: 1928 1927 1926 Kamati i providbe 5.541 5.381 6.129 Nekretnine 993 486 555 Кагпо 229 240 Rashodi: Pasivni kamati 2.580 Ž7U4 2818 Upravni troškovi 2.154 1.586 1.654 Porezi 465 721 1.085 Čisti dobitak 1.518 | TM | 1.73

Poliodielska banka već nekoliko godina plaća dividendu od 16%, dakle kao i Praštedionica. Radi toga niene su dionice nad nominalom i kotiraiu oko 16 dinara za 12.5 dinara nomiпаје. Капце је попипаја bila 50 kruna. Obzirom da je za 12.5 dinara preniska nominala, zakliučila ie uprava a ministarstvo trgovine odobrilo, da se 4 dionice po 12.5 dinara nominale spoje u iednu ž2 50 dinara. Po tome bi kurs bio oko 80 dinara.

Prošle godine iz dobitka od 1,518.000 dinara mogla se ic isplatiti 16% dividende samo tako, da jie 5 milijona dioničke glavnice, uplaćene u prolieću 1928. godine, participiralo na dobitku od drugog semestra. Po tome za isplatiti 16% dividende nije bilo potrebno 1.6 milijona dinara nego 1.2 miliiona. Ako će se i za godinu 1929. platiti dividenda od 16%, čisti dobitak mora iznositi oko 2 miliiona dinara. Obzirom na razvitak poslova drži se, da će tai dobitak biti i polučen. Banka ie naime veoma oprezna u svojim poslovima, te vodi iednu konservativnu politiku.

Prošle godine provela ie povišenie. glavnice od 5 na 10 milijona dinara. Prilike novčanog tržišta nisu bile povoline pak se ie sa interesom pratio uspieh emisije. On niie bio baš nalbolji. Mnoge dionice nisu se poslužile opcionim pravom. Radi toga ono se je nudilo veoma jeftino. To je imalo za poslijedicu, da ie kurs po svršenoi emisiii bio popustio. Danas se ie opet oporavio. Nu emisija Poliodielske dala ie issan dokaz da tržište niie zrelo za takove poslove. Radi toga drugi zavodi, osim onih koji imaju oslona vani, dugo će čekati, dok se odđvaže na iedno povišenje dioničke чаушсе.

Po svom rangu Poljodlielska banka spada mediu jače srednie zavode i obzirom na svoje veze ima osjezuranu budućnost a i svoji raison d“ćčtre.

АТИНИ

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Madjarsko udruženje Iabrikanata iinansiFaće ihvesti. cile madiarskih državnih Železnica. Kako se iavlia iz Budimpešte, odlučilo ie udruženie madjarskih fabrikanata, da stavi madiarskoi vladi na raspoloženie kredit od 120 miliona pengze (1,2 milijarde dinara) koji se iznos ima upotrebiti za investicionc radove državnih želieznica. Pojedinosti ove ponude nisu jioš boznate. Po svoi prilici radi se o robnom kreditu, ier nc možemo verovati, da bi madjarski габикапн газројасаћ tolikin: iznosom slobodnih kapitala.

— Grčka kuie nov sitan novac. Prema vestima iz Atine, grčka ie vlada rešila, da izda nov metalan novac od 20 drahmi (dosada je bilo dozvolieno kovanje samo do 10 drahm:i). Dobit koia će se postići, podeliće se izmediu državc i orčke banke. Za amortizaciju državnih dugova dobiće Grčka banka izvestan iznos, koli neće biti manji od iedne trećine a ne veći od ŽŽ zarade kod izdavania kovanog novca. Druga trećina upotrebiće se za amortizacilu državnog duga kod Grčke Na-

rodne Banke. Na taji način smanjiće se državni duz, koji iznosi kod obeju banaka 560 miliona drahmi, ukupno za 200 miliona drahmi.

ПОРЕЗИ

— Пореско растерећење, 5. марта 1930, г, ступа у Сједињеним Државама Америке на снагу већ пето смањење стопе на доходарину, услед вишка, који ће ове године износити 600 милиона долара и општег просперитета, који влада у тој земљи. Неће бити без интереса ако саопштимо, да у Америци једна фамилија почиње плаћати 194 пореза на доходарину код прихода од 22.500 динара месечно, док напротив код нас код несамосталног рада и занимања са приходом од 18.000 динара свршава максимална стопа (о ПОЛО a

— И Беч спрема ревизију општинских пореза, који су донесени у данима пада вредности новца под именом, Брајтнерови порези. Смањиће се следећи порези: порез за