Narodno blagostanje
Страна 644
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 7
Број 39.
риканских димензија; онда оне не изгледају тако страшне, На Сток Ексченџу, (а то је један део њујоршке берзе) на којој се тргује са 700 разних хартија од вредности, курсна вредност тих папира на дан 1. септембра ове године била је 90 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА. За тај износ пад од 10, 15 и 206 милиона долара дневно ситница је.
Треба даље забележити ла су највећи падови код првокласних папира: акција жељезничких друштава, аутомобилских фабрика, електричних подузећа, хемиских подузећа итд. То је пак доказ да пад ових курсева не може отићи у бесконачност, као што је то било у Аустрији 1923. године, већ да се морају задржати на извесном нивоу условљеном финансиским стањем тих подузећа и економским стањем земље, И у колико би, услед панике, курсеви пали испод тог нивоа, у толико је сигурније да ће наступити понован скок. Наравно да код оваквих поремећаја на берзи мора бити губитака. Само је за велики број ималаца хартија
тај губитак чисто рачунски. За оне, који су папире купили .
1927. године, курсеви не могу викако пасти тако ниско, ла изгубе уложени новац. Све је то само изгубљена добит.
У Америци не шпекулира сиротиња, то је специјалитет извесних средње-европских држава. Може бити један мали број шпекуланата, који ће овом приликом уништити своју егзистенцију, иначе губици неће имати већи социјални поремећај за последицу. Наравно да све то не може остати без потреса по народну привреду, То је статистичар Бебсон прорекао, како смо ми то већ цитирали у прошлом броју „Народног Благостања“. Тржиште капитала мора доћи у кризу и због тога ће морати да трпе сва она подузећа, која би ових дана имала потребу за капиталом путем емисије акција или облигација. Још и већи поремећај доћи ће отуда што ће се умањити куповна снага свију који су свим крахом претрпели губитке; природна је ствар да пшпекуланти после ових губитака стежу појас и ограниче своју потражњу, а то ће имати неповољно дејство на производњу.
Треба даље забележити као куриозитет да су све могуће вербалне и финансиске интервенције остале без успеха. Успех је био првога дана, 24. октобра. Приче о томе ла је крах дошао услед техничке позиције њујоршке берзе кије направио ни на кога утисак, а међ стручњацима је могло само изазвати ироничан осмејак, Онај, који радни на берзи, зна добро шта је технички елемент берзанских операпија. Техничка позиција је била узрок већег пада ратне штете код нас због тога, што је на супрот једном једином шпекуланту, који се ангажовао преко своје снаге, стајала велика група бесиста. Технички елемент је онда кад се, рецимо, нагло промени камата репора на берзи. Овде не може ни речи бити о техничкој позицији на берзи, већ о
једном важном економском појаву, о бесној шпекулацији. | У неуспелој интрвенцији имамо један редак призор, ла је Морган са осталим финансиским потентатима првога реда потпуно неспособан да спречи лавину, која се ваља са врха брда, на који се била испела шпекулација.
Није се друго ни могло очекивати. Ма колико да су Фбилна средства, којима они располажу, незнатна су она према количини робе, која се нуди на берзи. У осталом ни њихова средства нису тако обилна, јер су она доста имобилизирана. У прошлом броју ми смо указали на њихову грозничаву емисиону делатност нарочито у акцијама инвестмент трестова и на њихову праксу при томе да све веће пакете нових акција задржавају ради шпекулације. Крах их је затекао са великим пакетима акција. Сви американски финансиски листови тврде да њујоршку берзу даве несварене емисије (ппагејед ет1озјоп5).
А то је доказ да американски банкари нису дорасли ситуацији.
~
ПЏ ЕВРОПА
Енглески министар финансија г. Снауден одржао је пре два месеца један говор на конгресу за штедњу, на коме је темпераментно и безобзирно напао американску шпекулацију и чинио је одговорном за индустриску кризу у EBропи, Американци су сјурили прво све своје расположиве капитале у шпекулацију, казао је он, затим су повукли европске капитале, Да бисмо одбранили ваше металне стоксве новчаничних банака, морали смо повећавати каматну стопу и тиме поскупљавати капитал нашој индустрији. То је пак произвело даље сужење волумена послова и пораст беспослице. IT
Има већ неколико месеца како целокупна стручна и дневна штампа европска проклиње Американце због умртвљења европских берза услед одвлачења европског капитала у Америку. Кад је у септембру месецу почело реализирање шпекулативних ангажмана у Њујорку и повратак европског капитала у Европу, сви су ти органи ликовали, проричући полет европским берзама, као непосредну последицу пада курсева у Њујорку. Они су при томе предвидели једну чињеницу која лежи на путу између пада курсева у Америци и скока курсева у Европи,
Не мора човек бити учен економиста, можен лајвк знати, да јачи потрес на великој берзи повлачи узнемиреност и реакцију на свима осталим светским берзама. По закону солидарности берзи кад се у Њујорку на берзи појави паника, ни остале светске берзе не могу бити у добром рас-
положењу. i
Ми то објашњавамо на следећи начин. Прво на њујоршкој берзи шпекулира се и хартијама, од којих се један . број котира и на европским берзама.. То важи за акиије и облигације свију великих трговачких и индустријских подузећа европских и американских, као што је на пример Кригер пи ТољаА. Е, Г., 1 6. Багђештаиајте и т. д. Курс тих папира диктирала је њујоршка берза. Пад на њој морао је повући пад и на европским берзама. Друго правило берзанске трговине гласи: да пад водећих папира повлачи рђаво расположење па и пад осталих на истој берзи. Постоји нека врста симпатије па чак и потчињеност мањих папира према великим, Према томе поремећај на њујоршкој берзи морао је имати слично дејство и на европским берзама. Даље, постоји још једна околност, коју су такође европске оптимисте предвиделе, која је истина прикривена, али је израз солидарности европских берзи са американским. У Америци се на свима продуктним берзама шпекулира хартијама од вредности, све су американске продуктне берзе и ефектве берзе у исто време. Чикаго и Бефало су две најјаче продуктне берзе, а после Њујорка и најјаче берзе за шпекулацију хартијама од вредности. Како су почели јаче да падају курсеви ефеката шпекуланти су дошли у тежак положај а то је имало за последицу, да шпекуланти ликвидирају своје робне ангажмане, код којих нема потреса, да би појачали свој положај и подржали курсеве ефеката. Тако је дошло да је од 24. октобра почела нагло да пада цена житу и осталим пољопривредним производима. То је узбудило американску владу, због чега је донесена одлука, коју саопштавамо у „Обавештајној служби", да се произвођачима пшенице поделе одмах позајмице од 100 милиона долара, и више — ако буде било потребно.
Може се мислити, како изгледају европске берзе онда, кад у Америци падају папири, који су водећи и на европским берзама и кад падају цене пшеници и житуу опште, вајбољем артиклу продуктне берзе у Европи.
Одмах после црног четвртка у Њујорку, дошао је црни петак у Берлину, пошто је немачка берза најинтимније везана са њујоршком. Затим је повучен Лондон, · после