Narodno blagostanje
i
8. новембар 1929. ___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 659
је локална банка. Трговачка и обртна банка у Новом Саду основана је пре 28 године (1907) са капиталом од: 100. 000
круна и одмах је узела леп полет. Ипак се предратна |
историја банке може поделити на две периоде, које се битно разликују. У почетку развића све до године 1914. банка је напредовала умереним темпом, који је одговарао _ вљавнам темпу развића економског живота тога краја. 198, год. настаје бурно. развиће као што су настали преко мере бурни дани. 1914. године главница је износила 700.000 круна, а удози на штедњу 1,700.000 круна, а 1919. године главница износи 2 милиона круна. Од 1919. до 1922. године банка се развија вртоглавом брзином, којом се развија и инфлација. Главница екаче од 2 на 12 милиона круна, резерве на скоро 11 милиона, а улошци скачу на 80 милиона круна. Ако апстрахујема већ наступелу депресију круне у то доба, онда се, може рећи да су се улошци повећали 47 пута. Исто је тако живахно било развиће банке после 1922. године. Главница која је износила 3 милиона динара (12 милиона круна) већ 1927. године скаче на 12 милиона динара. Поред тога 1928. године одлучено је, да се иста повећа на 20 милиона динара, само је извршење те одлуке оддожено због тога што су наступиле неповољне прилике на тржишту капитала код нас, а нарочито у Аустрији. У 1928. години износе улошци 114 милиона динара и престављају за 4 године скок од 400%. Просечан скок уложака износио је од прилике 20 милиона динара годишње.
Рачун изравнања пружа следећу слику:
1928 1927 1926
Актива у хиљадама динара Готовина 9.766 6.118 3.819 Патраживања код новачних
завада 13.470 12.736 13.102 Хартије од вредности 11.755 7.482 984 Менични партфељ 98.276 78.802 64.230 Дужници 47.796 41.075 49.563 Хипотекарни зајмови 11.456 5.955 1.144 Непокретности 1.803 1.170 1.200 Пасива Дионичка главница 12.000 12.000 10.000 Везервни фонд 3.000 2.700. 2.400 Пенсиони фонд 3.328 9.500 17127 Улози 113.835 99.549 90.397 Повериоци 58.785 32.665 22.692 Чиста добит 3.008 2.858 2.620 Билансна сума 203.873 167.099 142.298
Укупан обртни капитал Трговачке обртне банке износи 180 милиона динара, и то: 114 милиона улошци, 15 милиона динара сопствена средства (главница и резерва) и 58 милиона динара повериоци. Ова је позиција најјаче напредовала последњих година, она 1926. године изнаси 25, а 1928, 58 милиона динара. Највећи део поверилаца је у страној валути: У 1926. години готово цео износ, а 1828. 40 милиона динара. Та позиција подиже Трговачку и обртну банку на ранг велебанака, јер по правилу само велебанке имају кредите у страним валутама. Тај посао нарочито негује. Кредитни. завод за трговину и обрт у Бечу, који располаже огоомицм новчаним средствима од својих веза у Холандији и Америци и спроводи их својим афидијацијема у. средњој Европи У ODO ној валути:
Банка је своја средства у ОтвЕбила на следећи нанин:: 100 милиона динара на есконт меница, 47.7 милиона динара текући рануни, 11,4 хипотекарни зајмови, 117 миж динара хартије -од вреднасти и 10 милиона благајна.
' дике то је огромна сума.
Као што видимо тежиште послова пада на есконт меница: "То је најсигурнија банкарска операција у Војводини. Текући рачуни представљају кредите трговцима и они су често обезбеђени Хипотекарно или другом којом врстом залога. Код Трговачке и обртне банке распон између активе и пасиве је врло велики, Како банкарска кон:
струкција почива у главном на главинци, то велики рас-
пон између активе и пасиве код Трговачке И. обртне. банке је један доказ више, да треба да се приступи што пре остварењу одлуке о повећању капитала. Истина је да су прилике на новчаном тржишту средње Европе врло неповољне; али код банке, код које се улози на штедњу повећавају просечно са 20 милиона динара годишње, не може бити говора о неповољности новчаног тржишта. За њене акције мора да постоји интерес, пошто за њу постоји још увек стално ново формирање капитала у облику пораста уложака на штедњу.
Сматрамо за дужност да истакнемо да се завршни рачуни Трговачке и обртне банке одликују идеалном пре: гледношћу и јасношћу. Из њеног рачуна изравнања може се видети тачно њена пословна структура, а то је најважније што се тражи од једног завршног рачуна једне пословне институције. Спецификација је апсолутно довољна: и по есконту као и по текућим рачунима. Одвојено су исказани реални кредити од личних; и исто је тако издвојена у активи и пасиви позиција гласећа на страну вадуту. | |
Исто тако заслужује сваку похвалу сам годишњи извештај. Он је један од најбољих, каквих смо имали у рукама. Пре свега у погледу распореда материјала он одговара свима постулатима једнога литерарнога написа; почиње се од општих појава и умереним и равномерним темпом иде ка социјалним. Од општих појава поменуте су само оне, које имају непосредан утицај на послове банчине. При томе нема ни најмање фразирања, нагомилавања статистике, ни измишљености; казано је само оно што треба да се каже. У специјалној анализи појединих рачуна даје се довољно података, потребних за стварање тачне представе о стању банке. И што је најглавније, извештај је писан од писменог човека. Стил није пословносувопаран, већ на против има извесног полета и врло лепих турнира. А најглавније писан је од човека, који зна шта је Политичка Економија, а таквих код нас нема много.
ОПШТА ПРИВРЕДНА БАНКА, СУБОТИЦА (са Сомборском штедионицом)
Општа Привредна банка је много старији завод од Трговачке и обртне банке; она је ушла у 38 годину свога опстанка; али је по својој пословној структури веома слична првој, — што је условљено економским приликама средине, у којој обе делују. Општа Привредна банка је по обиму послова највећа војвођанска банка. М она има филијале у својој околини као што је то случај са Панчевачком пучком банком и Трговачком и обртном банком; — само што се Сомборска штедионица не сматра за филијалу, пошто је она имала своју самосталну егзистенцију и много развијен завод, већ се назива главним заводом. ; -
Укупни а капитал Опште“ Привредне банке износи 278 милиона динара и то: улошци 179 милиона, око 30 милиона динара веровника у динарима и 50 милиона динара у страним валутама, око 6 милиона реесконт и цесије, 10 милиона динара главнице и Зу милиона динара резерве. Улошци по текућим рачунима и 'уложним KHHжицама износе преко 200 милиона динара. За наше приКад би банка искористила до