Narodno blagostanje

16. новембар 1929.

В. Бајкић.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|.

CrpaHa 669

ЗАКОНСКА СТАБИЛИЗАЦИЈА ДИНАРА

1 Мера је по себи веома пожељна.

Говори се а гле да смо ми и Шпанија герине две државе, која још нису приступиле саконској стабилизацији и да нам то пе служи за рекламу. Родољуби би желели да H MM пређемо тај монетарно-политички Рубикон, — у толико пре што је још пре годину и по дана законска стабилизација оглашена и са службене стране за потребну и за непосредно предстојећу. План о законској стабилизацији из прве половине 1928. годнне био је везан за остварење тако званог стабилизационог зајма од 4 милиона фунти стерлинга, па како је остварење тога зајма наишло на тешкоће, то је и законска стабилизација одложена на неодређено време.

Како је метални и девизни сток Народне банке почео нагло да расте и како је достигао неочекивану висину од скоро 50% новчаног оптицаја и тиме за 15% премашио законски минимум — и по закону о Народној банци и пројекту закона о законској стабилизацији од јуна 1928, године, то је у народу почело поново да се помишља на могућност законске стабилизације и без зајма. Вест о томе да је Чехословачка приступила тој мери ових дана, само је појачала стабилизационо расположење. Законска стабилизација је веома пожељна. Она је средство за појачање прилива страног капитала. Наравно да има и других услова, који се морају испунити, па да стран капитал крене у нашу земљу, али је неоспорно, да је прилив страног капитала, и кад су сви услови испуњени, спорији без законске стабилизације. На том становишту стоји и влада г. Џетра Живковића. Она се у два маха изразила о томе питању; први пут у свом радном програму 22. марта тек. године. Односно место гласи:

„Извршене су све припреме за законску стабилизацију динара у споразуму са Народном банком. Стабилизација се има извести на бази садашњег курса динара. Законским пројектом за стабилизаију заводи се златно важење и утврђен однос између металне подлоге и новчаног оптицаја. За извођење стабилизације мора се извадити један део из спољњег зајма, на чијем је остварењу рађено од пре више од годину дана, а ради се и сада.

Још се опширни ] је изјаснила Краљевска влада о законској стабилизацији у извештају о свом шестомесечном раду од 7. јуна тек. год. У њему се каже између осталога:

„У погледу монетарне политике код нас водила се не само стална брига на одржању курса, већ је настављен рад на припреми законске стабилизације. У споразуму са Народном банком извршиће се стабилизација на данашњој бази динара, тако да је већ утврђен и коначан текст закона који ће се донети у најпогоднијем моменту. По ново стање у нашој Краљевини нарочито је карактеристично велико интересовање страног капитала за сва наша тела; она су обасута понудама зајмова. Нарочито много понуда имају привредна

њу у економском препорођају земље. По свему изгледа да страни капитал има великог интереса за свакав систем финансирања појединих радова, са којих ће се економска снага нашег народа брзо дићи. А сам прилив новца на овај начин учиниће скоро непотребним ангажовање наше државе у велике зајмове за стабилизацију динара и за остале велике инвестиције. Али свакако ће тај прилив новца учинити непотребним један зајам под онако тешким условима, какви су нашој земљи били раније нуђени".

Као што видимо Краљевска влада је дала израза своме гледишту, да се лако може доћи до стања, у коме се законска стабилизација може извршити без зајма. Законска стабилизација без зајма на страни није ништа ново; тако је поступила Француска, тако исто Италија и данас Чехословачка. Зајам није органски везан за законску стабилизацију, зајам је само средство за набавку потребне девизне залихе, а кад ове има довољно или кад се очекује са сигурношћу нов прилив, онда је зајам одиста непотребан.

ПЏ Шта је то законска стабилизација»

Израз законска стабилизација је послератни. Ако реч стабилизација обележава непроменљивост курсева златних девиза на домаћим берзама, онда би се под изразом законска стабилизација имала разумети законом утврђена стабилност курсева златних девиза. То би схватање „законске стабилизације“ било анекономско. Стабилност курсева је економска категорија и она се може постићи само економским мерама. Нема закона, којим се може обезбедити стабилност девизних курсева, ако се у исто време не испуне и економски услови за то. Колико је нама познато постоји у међународној монетарној историји један једини случај, у коме је законска стабилизација употребљена у томе смислу. То је чехословачки закон од 1925. године, којим се прописује, да курс доларске. девизе не сме бити нижи од 38 и већи од 34% чехословачких круна. Ништа више није било у томе закону!

Израз законска стабилизација може се разумети само из историске перспективе, т. |. кад се има у виду да се њоме обележава једна етапа у санирању оболеле новчане јединице, која долази одмах иза фактичке стабилизације.

Ако бацимо поглед на све оне мере, које су после рата назване законском стабилизацијом, онда ћемо доћи до закључка да се под тим изразом разуме у ствари увођење златнога важења (валуте). Ако те разноврсне законе, који носе назив законска стабилизација, мало ближе проучимо, наћићемо да се они, у многим тачкама и то врло важним, разликују тако, да се не би могло рећи, да је после-ратно схватање златног важења једноставно и једнообразно.

Пре рата је златно важење у теорији и пракси било једнодушно и врло просто; под тим се разумело стање новчане циркулације са металним златним новцем у оптицају и обавезом новчанич-

министарства, којима стран капитал нуди сарад- · не банке, да националним златним новцем заме-