Narodno blagostanje

30. новембар 1929."

В. Бајкић.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 701

ШПЕКУЛАЦИЈА

| Појам

Од свију социјално-економских појава шпекулација је најраније постала предметом размишљања социјалних мислилаца. О њој је необично много писано вековима. Први су били моралисти — верски и лајички — који су се њоме занимали. Сва је та велика литература без икакве вредности, јер аутори нису имали пречишћен појам о шлекулацији. Социјална економија, једна од најмлабих наука, није много допринела рашчишћењу социјалне функције шпекулације, јер ни до данас вије успела да да дефиницију, која би била над сваком критиком.

На питање: шта је шпекулација» ми бисмо рекли, да под тим изразом разуме највећи број мислилаца, један облик незаслужене добити, 69гаства, или како би се то казало народски: „хлеб без мотике“. Тако су схватили шпекулацију сви моралисти. Највећи број мислилаца и књижевника, који су покушавали да прецизирају шпекулацију, највише су грешили, што нису умели да је разврстају према трговини, то јест, што су и трговину најчешће убрајали у шпекулацију. То схватање одговара аграрном менталитету. Трговина се разликује од земљорада у двема тачкама. Примитиван трговац, нарочито у селу, у прво доба појаве капитализма, у једној аграрној земљи нема много посла, нити много физичког напора. Према сељаку, чији је физички напор извесно време у години готово надчовечански, трговац у 4грарној земљи има изглед социјалног паразита. Он проводи цео дан седећи за тезгом, чекајући муштерије и разговарајући са њима; а често иде у механу у оно доба дана, кад земљорадник мора да скапава радећи. Друга такође битна разлика између земљорада и трговине лежи у границама максималног приноса. У земљораду је принос ограничен на више, по закону о опадајућем приносу. Према данашњем знању и искуству, принос од 40 товара пшенице по једноме хектару представља максимум. Можда би се могао постићи и већи принос; али то би било везано са пропорционално већим трошковима, односно са смањењем чистог приноса. Сасвим другојаче стоји ствар у трговини. Принос у трговини — при осталим непромењеним условима — зависи од обрта, па како је обрт у трговини теориски неограничен, то је и могућна добит неограничена.

Из ових диференцијала извео је сељак неповољно мишљење о социјалној функцији трговца. Он је при томе изгубио из вида, да трговац у мањем месту, а поред најбоље воље не може доћи у положај да ради толико, колико би он хтео, јер је и сувише слаба куповна снага околине.

Ништа није природније ни појамније, до да социјални мислиоци, филантропи, а нарочито у доба хришћанства, овај лак начин и релативно неограниченост зараде, огласе за социјално штетан. Доцније су социјални мислиоци и примитивни. економисти разумевали под шпекулацијом повећање вредности имовине без икакве заслуге сопственика. Џаравно, да са овим појмом не можемо

ништа да почнемо. У колико су гушћа насеља, у толико је јачи утицај заједнице на вредност непокретности. То је Рикардо објаснио теоријом о баштинској ренти. То незаслужено увећање вредности имовине, долази по економским законима, без икаквог садејства сопственика, али нормално и без његовог очекивања. То није шпекулација.

Још један пример:

Удовица једног државног чиновника, који је умро у 1924. години, прими од осигуравајућег друштва износ од 100.000 динара, на коју је суму покојник био осигурао своју породицу. Имајући ситну децу и неспособна за ма какав посао, удовица се обрати својим пријатељима за савет, како ће најпаметније и најсигурније да уложи тај новац, да би имала што већу ренту. Пошто је тула неколико савета, одлучила се да купи 2у2% ренту Ратне штете, која је тада стајала на 110 динаpa и давала чист принос од 25%. Удовицу није ни интересирало питање, да ли ће тај папир у току времена да скочи, она се интересовала само за

сигурност и висину ренте. Њен се капитал учетво-

ростручио без икакве њезине заслуге и без очекивања. То очигледно није шпекулација. Трећи пример. Акција Народне банке из другог кола коштала је 2900 динара. Законом је био принос максимиран на висини, која у оно инфлационо доба није била нарочито примамљива. Вредност тих акција се такође учетворостручила, кад се има у виду повећање куповне снаге новца. Ко може куповину ових акција назвати шпекулативном» А у оба последња случаја имамо огроман пораст имаовине без икакве личне заслуге сопственика.

Појам шпекулације може се прилично тачно да утврди методом елиминације. То јест по остатку: одвајањем оних облика привредне делатности, који ни по чаршиском схватању нису шпекулација.

Пре свега погрешно је схватање, да је шпекулација „хлеб без мотнке". Могућно је, и у да нашњем привредном животу није ретко, да шеф подузећа или газдинства ништа не ради. То је често код земљорада — код великог поседа. Крупова кћи је сопственик највећих индустриских подузећа, зли о послу нема појма, нити се меша. С друге стране има шпекулација, код којих је рад шпекуљланта много напорнији HO најнапорнији рад сељака. Истина, рад шпекуланта није физички, већ умни, али је, према схватању науке, и други продуктиван као први. Шпекулант мора да мисли о свом послу, често не само преко целога дана, него и целе ноћи. Шпекулант проводи много непроспаваних ноћи. Он прави комбинације, чита и обавештава се, убеђује новинаре, прсноси истините и лажне гласове, врши утицај, и корумпира. Шпекулација је често презнојавање као при прашењу кукуруза.

Ван сваке је сумње да производља није шпекулација, да земљорад, занати, индустрија, трговина, саобраћај, банкарство и т. д. нису шпекулација. Облик, у коме се обавља шпекулација, је купопродаја. Купује се извесно добро, да се про“ да доцније, — по могућству што пре — са зара-