Narodno blagostanje

На ВН Епира ere. oi;

Crpaga 232

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

Како су у ову недељу пали наши божићни празници, то је берза радила само на три састанка, и то 3., 4. и 9. ов. меб. Састанци од 4. и 9. били су прекоредни, а да њих није било, имали би у овој недељи свега један берзански састанак.

Послови било на ефектној, девизној или робној берзи ванредно су били мирни. Ултимо ликвидација се је глатко одвила.

На девизном тржишту све су се девизне флуктуације кретале у обичајеним границама. Мало повишење курсева, показује девиза Њујорк, Милано, Праг, Беч п Пешта: Лондон је нешто попустио, а остале девизе непромењене су. Обрти су износили 24.7 милиона динара — “што је за три састанка доста.

Рента ратне штете поправила се: од 488.50 (8. 0. м.) попела. се је на следећем састанку на 440.— а обрт је износио за промпт робу 660 хиљада, за термине 1,50 мил. дин., дакле укупно 2,16 милиона динара. Ни у 7 од сто инвестиционом зајму ни у Народној Банци није дошло ових дана до закључака ; Бродарци трговани су по курсу од 745— (16 хиљада) а Прометна Банка по курсу од 925 — (38 хиљада).

Наши доларски папири нотирали су на њујоршкој берзи као што следи:

На дан 70, Bnep 39 Блер (9 па Х 2. јануар 7650 · 87.— {O | 3. јануар 77. 88.— 78.6. јануар 76.75 88.— 76.т. јануар 76.25 88— 78.50

РОБНО ТРЖИШТЕ .

Светско тржиште житарица, које је у току 1929. год. произвођаче жита веома разочарало — због огромног пада цена, — даје на завршетку године веома повољну слику, пошто су се цене у последњој недељи знатно поправиле. Али ова ситуација није дуго трајала. Већ почетком друге недеље ове године цене су на међународном тржишту опет знатно пнопустиле. Узроци тога колебања леже у главном у ситуациским извештајима артентинске жетве, која ће према досадашњим изгледима испасти много неповољнија него што се то очекивало. По себи се разуме, да су те вести имале за последицу веће куповање.

На европским тржиштима одражава се пста слика само у блажој мери ; и послови су били с обзиром на божићне про. знике незнатнији но обично.

Код нас су тражње прилично јаке п тек последњих дана пепуштају. Понуде наше робе доста су резервисане, али ипак задовољавају тражене количине. Ово важи за пшеницу. Кол кукуруза ситуација је много неповољнија; цене су лабаве.

На дан 9. т. м. нотирале су цене житарских производа не београдској берзи као што следи:

Пшенаица. — Бегеј 78, 2 од сто 207.50—9208; Тиса 78-79, 9 од сто 210—106; Дунав 77-78, 2 од сто 208—205; Сава 76, + ол сто 195—187.50; главна пруга 76-77, 4 од сто 190—185; главна пруга 77-78, 3 од сто 192.50—187; Вршац 77-78, 2 од сто 200—190; Срем, вагон 76, 2 од сто 195—190; бачке станице 8, 2 од сто 210—202.50; шлеп Дунав 77, 3 од сто србијанска 905—195; узана пруга 76 са 3—4 од сто 180—175.

Кукурув. — Дунав за март 1980 г. 130—125; главна пруга за март и април 1980 г. 122.50—117.50; Бачка, промлт 105—100; Сава, март 1980 г. 126—122.50: нови, обреновачки, бели, март 125—122.50; нови, промит, србијански 100—98; Дунав, април 127.50—122.50; сушени, Срем 120—115.

Овас. — Српски, шлеп Београд 140—185; главна пруга

185—7180; вагон Београд 145—-140; македонски 5 од сто 110 до 160: Срем 145—137.50.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

Јечам. — Нови, главна пруга, промпт, узанес 125—120:; нсви, бачке станице 62 кг. 185—195.

Пасуљ. — Главна пруга, узанс, промпт 520—480; узана прута 500—470; бачке пи сремске станице 530—490: пасуљ шларен Беотрад 380—800.

Брашно. — 0. т. г. бачке станице 317.50—807.50; бр. 2. бачке станице 290—280: бр. 5. бачке стаинце 245—940; бр. 6. бачке станице 190—185; бр. 7. бачке станице 150—140.

На пијаци јаја ситуација може се назвати неодређеном. Кензервисана роба конкурише фришкој, која, у колико наиђе на прођу, постизава цене на бази од 212—227 швајцарских франака, франко сандук граничне станице Немачке или Швајцарске. Конзервирана роба плаћа се од 175 до 192 швајц. франака по сандуку. Код нас цене нешто попуштају, а и довези су у опадању. Извозна роба плаћа се од 110 до 120 динара за 100 комада, према квалитету.

На нашем домаћем сточном тржишту довоз стоке нешто је оспорио. Тражња је веома повољна и због тога се цене одржавају на висини прошле недеље, а за свиње показује се чврста тенденција. Последњих дана је цена за пзвозну робу нешто поскупила а нарочито за гојене свиње.

На тржишту кожа преовладава затишје. И то код нас каб и у иностранству. Велике понуде н снажни довози на, серопском тржишту имали су да последицу, да су цене лабаве; у сваком случају је расмерје између тренутне понуде и тражње одлучујуће по констелацију цена у појединим државама. На тржишту памука је. у току последње недеље ситуација мало повољнија но у месецу децембру. Цене су, до душе. остале непромењене, али је тражња много живља. Прерађевинска индустрија показује живљу запосленост. Исто важи м за вуну.

На тржишту колонијалне робе се ситуација није много громенила. Кафа је још лабава, али се наговештава, побољшање цена пошто су европски купци почели да траже веће количине робе. Шећер је и даље лабав, јер се још увек бије борба између јаванских п кубанских пронавођача. Ова борба се у последњем месецу нешто пооштрила.

На металном тржишту влада затишје, Бакар одржава цене прошлог месеца и ако су понуде „друге руке“ нешто говећане. Од утицаја на развој цена биће публикација статислике производње, која се на главним берзама са, највећим интересовањем очекује. Код олова н калаја је ситуадија поткуно мирна, док је на тржшту цинка положај нејасан — због весугласја у картелу. j

У индустрији гвожђа и челика запосленост је нормална, обот чега су цене непроменљиве. Произвођачп угља добро су запослени. Како изгледа, да ће се рударима морати повисити неднице, то је разумљиво да ће то пмати утицаја и на кон: слелацију цена.

На тржишту дрва је тенденција лабава. Прођа нарочито у пностранству не одвија се у оној мери као што би се то очекивало. Због прилично повољне зиме довози врло се добро обављају, ma су збот тога наши матацини препуњени робом. Оне коњунктуре коју је наша шумска индустрија познавала до пре кратког времена, данас више нема. Главни разлог лежи у томе, што се на нашем пзвозном тржишту осећа јака KOMкуренција руске робе, која је по квалитету врло добра и коју

руски продајни синдикат баца на европско тржиште у огромо.

ним количинама и по врло ниским ценама.

Нарочито се жале наши извозници и трговци храстовине која је у последњој тодини изгубила претежни део свог европског тржишта. Томе је криво остромашење публике и све већи прелаз фабрика намештаја од тврдог ка меканим врстама. А и вагонска индустрија која је била један од највећих клијента и потрошача наше храстовине, прелази у све већој мери ка потрошњи гвожђа и челика.