Narodno blagostanje

25, јануара. 1930.

д ренте исплаћене, обрачунате односно укапиталисане Om 1. јула до 31. децембра, 1929.

— Упозоравају се акционарска друштва на територији Београда, Панчева и Земуна, да пријаве за држање главне го. дишње скупштине и даље упућују Министарству Тргтовине и · Индустрије, које ће одређивати своје комесаре за те скупштине. Сва акционарска друштва са других територија, упућују те пријаве надлежној Краљевској Банској Управи, одељењу за тртовину. (Удружење банака, Београд).

ЕОМУНАЛНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Буџет града Вировитица износи за. 1930. годину 3,4 милиона динара. Издатци надмашују приходе за 1,5 милиона динара. Настали мањак има се покрити општинским наметом на земљарину од 12576 и т. д. Истовремено јавља се, да је вировитичкој општини одобрен зајам од 1 милиона динара од стране Државне Хипотекарне банке и то за инвестиционе рарове. — Град Праг, који социјално-политички стоји веома, вивско, јер је општинска управа свесна, да је први задатак једној великог града социјално-политички, врши сваке године пепис станова. Већ је растурен упитник за статистику станева, за 1929. т. Том је лриликом општинска управа одлучила, да покупи податке о висини кирије и о висини дохотка једног великог. броја кирајџија. (17.000, колико чини број лица, која су у њеној служби: општински чиновници и учитељи). Општинска управа жели да утврди, колики део укупног дохотка тих кирајџија иде на станбене потребе. То је варочито потребно због тога, што ће у скорој будућности у чехословачком парламенту да се решава питање о становима (пошто и тамо као и код нас постоји један знатан број станова, који се налазе под ударом тога закона.

— Град Вараждин отвара 1. фебруара своју градску штедионицу.

ТРГОВИНА

— Тигођџепса И. Миђеје Ттидеп и Тели. Мога да таПјапзкој, u prvom redu tršćanskoj privredi ide veoma slabo kad i firme kalibra Масћеја' Ттидепа dolaze u finansijalne poteškoće i postaju insolventne. Tr.Michele Truden imala je prije rata veoma uske poslovne veze i sa djelovima naše države koji su ranije bili u sklopu Austro-Ugarske. Nema skoro trgovca iz Dalmacije, Vojvodine i Bosne koji prije rata nije glavni dio potrebe na kolonijalnoj robi pokrivao kod 'Trudena. Imao je nekoliko hiljada komitenata u prvom redu u našim krajevima, jer je Truden bila slovenska tvrtka. A jedan od njenih suvlasnika pok. Ante Bogdanović, rodom iz Šibenika, bio je prije rata glavni representant našeg privrednog života u Trstu. Bio je i predsjednik Jadranske banke. Slom ove banke kao i riskantne i neuspjele spekulacije (sa šećerom) imale su za posljedicu, da je Bogdanović počinio samoubijstvo, ostavivši znatne terete i tt. Truden.

Poslije rata tt. Truden bilo je teško da u istom opsegu radi sa našim trgovcima. Poteškoće oko carinjenja, oslabljeni lični kontakt, koji je nekada toliko važio, djelovale su da se je poslovanje moralo u prvom redu koncentrirati na istočne talijanske provincije. Tu i leži uzrok propasti tt. Truden. Da se je ona kojim slučajem poslije rata preselila u jedan naš centrum, obzirom na svoje stare veze, mogla se je razviti u našu najveću trgovinu kolonijalnom robom. Međutim nastala je u Trstu i kriza, koju taj grad proživljuje i koja je zahvatila eto i nju.

Insolvencijom tt. Truden nestaje iz Trsta i zadnjeg našeg privrednika jačeg kalibra.

— Продуктна берза у Милау отворила je одедење за вено. То је прва винска берза у Европи. Тешко да ће берза)

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 59

почети да ради с обзиром на разноврсност вина. Извештај јавља да се намерава да се тргује свега са два типа који ће се стандардизирати. То је свакако добра. идеја, али док се изврши стандардизирање берза неће имати посла.

— Обрти на варшавској ефектној берзи показују у 1929 години знатно опадање. Док су у 1928 години износили још 850 милиона злота, они у прошлој години износе GaMO 550 милиона злота, што значи смањење за 409.

Највише се је смањио обрт у хартијама од вредности, наиме Ba, 60%, а обрт у папирима са непромењеним укамачењем смањио се за 209. Интересантно је напоменути, да, је од 8: хартија од вредности, које нотирају на, варшавској берза, само 38 предузећа давало дивиденду. Највиша дивиденда, износила је 1929 тодине 2009/, а у 1928 години 249. Ове су цифре симптоматичне по стање пољских акционарских преду“ зећа.

— Пораст стечајева у Немачкој. У 1929 1. показује број стечајева јако повећање, у 1928 било је отворених 8200 а у 1929 тодини 10.803 стечајева. Исто тако се је повећао и број постуmaka за изравњање: у 1928 години била је 8340 a y прошлој години 5257 изравнања.

— Из Сарајева јављају, да тамошње трговачко друштво намерава да уведе црну књигу, у коју ће уписивати имена, свију оних муштерија, који се рђаво одазивају својим обавезама. На првом месту циља се на дужнике из бакалске бранше. — Црна књита свакако је једно згодно средство за, сузбијање порока неплаћања и не одазивања обавезама, али само за протоколисане фирме. Сиромашнијем човеку не мења много ствар, да ли ће ући у црну књиту, јер он обично нема чиме да плати.

Потрошачима давати кредит је нездраво; оно осе може излечити само недавањем.

— У Паризу је основана Луксембуршка трговачка комора.

—- бруајав рад сепе Вођа za poslednjih nekoliko meseca upropastio je mnogo trgovačkih i industriskih radnji u tOj brianži. Za poslednjih nekoliko dana zabeleženo je nekoliko padova vrlo velikih trgovačkih kuća kožom. U Cirihu je pala trgovina svežom kožom „,„Hirš Bader” sa 130 miliona dinara pasive. Kuća je mnogo kreditirana od strane švajcarskih i engleskih banaka.

ПОЈБОПРИВРЕДА

— Проф јејит тејеотолојва proroci pojedinih dnevnih listova pomeraju za svakih 15 dana početak mraza, koji proriču već tri meseca, dotle je vreme sve toplije. Već smo pri kraju januara, a imamo zimu kao na jugu Evrope. Neobično toplo vreme učinilo je, da su usevi proklijali i dosta napredovali. Ali dok je kod nas zima bila dosta suva, dotle je u zapadnoj Бугорз, naročito u Francuskoj, bilo i suviše mnogo kiše, koja je pomogla klijanju useva. Francuski stručni listovi se sa strahom pitaju, šta će biti, ako se od jednom pojavi mraz, pre nego što sneg bude pokrio zemlju? Briga je vrlo velika.

U Americi se špekulacija dokopala štampe i stalno operiše sa žaznim senzacionim vestima: o izgoreloj žetvi, o mrazu, O velikim butama i ciklonima i tako dalje. Sve te vesti idu na to, da predstave stanje tržišta za iduću godinu povoljnije no što je bilo prošle. Njihovo se proročanstvo može obistiniti, ako bi odista naišli mrazevi.

— Џ Francarkoj je boložaj broizvođača vina isto tako očajan, kao i u ostalim evropskim zemljama. Do pre kratkog vremena čak se službeno prikrivala statistika berbe za prošlu godinu. Stok vina za Francusku i Alžir iznosi 82,000.000 hl. Pored toga je bila ogromna proizvodnja vina od jabuka. Jabuke su prodavane ove jeseni po 30 santima kilo. Dobro vino od jabuka košta 150 franaka hektolitar franko otpremno stanica. U 1928. g. bilo je proizvedeno 19,000.000 hl., a u 1929. g. 29,000.000. Smatra se da je proizvodnja vina neve'rovatno nerentabilna i da se mora bežati od nje. Preporučuje se, po primeru Kalifornije proizvodnja grožđa za jelo, a francusko je i ina-