Narodno blagostanje

Страна 118

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

битцима, према којима би цена била само мало већа но у прошлој години.

Овај је предлог од произвођача одбивен а у донешеној резолуцији формулиране су констатације и жеље произвођача, које гласе:

„Да су због рђавог рада и метода фабрика шећера површине засејаване шећерном репом потпуно исцрпене и врло често заражене репном штеточином, јер место да шећерна индустрија, као типична пољопривредна индустрија,

служи у првом реду интересима пољопривреде —- као што ie то у целом свету — она доноси огромне користи само акционарима фабрика ; >

да су картелисане фабрике шећера заузеле екстремно и диктаторско становиште, јер нису прихватиле ни један од предлога произвођача шећерне репе са лањског конгреса, тако да ће од те индустрије — којој држава даје годишње помоћ од 400 милиона динара — и даље као и до сада трпети огромне штете не само произвођачи шећерне репе већ и целокупна народна привреда и опште народно благостање;

да су при садашњем стању у тој индустрији 35.000 произвођача шећерне репе са својим фамилијама остављени без помоћи, иако се налазе у изузетном стању што "свој производ, репу, не могу ником другом продати до једино фабрикама шећера, које су се међутим картелисале и које су — док су произвођачи осиромашили а њихова поља исцрпљена — за минулих 11 година добили од државе преко 2 и по милијарде помоћи и исто толико и зарадиле.

Констатујући предње земаљски конгрес доноси следећу резолуцију и подноси је г. претседнику Краљевске владе Као допуну предатим извештајима са прошлог конгреса :

1) Земаљски конгрес произвођача шећерне репе једногласно одбија у име свих произвођача шећерне репе предлог фабрика изнет на заједничкој конференцији од 30. октебра у Министарству пољопривреде и објављен у званичном коминикеу Министарства пољопривреде од 3. новембра, јер тај предлог не само да не доноси произвођачима никакве материјалне веће користи, него им не даје ни основне најминималније правне заштите против злоупотреба несавесних чиновника и рада фабрика шећера.

2у Моли г. Претседника Краљевске владе да законским путем обезбеди морална и материјална права произвођача шећерне репе, стављајући У. П. Ш. Р. као представника свих произвођача на исти ниво са фабрикама шећера, регулишући законским путем да садашња помоћ коју држава кроз заштитну царину на шећер даје фабрикама иде по половину у корист фабрика и произвођача репе уз уобичајене остале услове у тој индустрији у целом свету, јер сматра да 35.000 произвођача са својим фамилијама представљају за нашу државу и општу привреду барем исту вредност као шачица акционара странаца у фабрикама шеБера, који су се до сада једино том државном помоћи користили. 3) Изједначени у свим моралним и материјалним пра-

вима и помоћи са фабрикама шећера, произвођачи шећерне.

репе уложиће све своје силе и снаге да се у смислу поднетих предлога са лањског конгреса изврши рационализација рада у индустрији шећера, да од ње има користи цела народна привреда, — а нарочито су спремни, да по узору у другим државама подигну нове своје фабрике шећера, за које моле у првим годинама законске повластице, како би се изједначиле са постојећима и онемогућиле њихов штетан рад по целу народну привреду, државне финансије и народно благостање“

Жалосна је појавадау народу, који је најдуже сачувао патријархални облик социјалне ћелије, задруге, још увек недостаје разумевање за модерну привредну задругу. Ваљда се зато, што је задруга по своме механизму нешто врло просто, потцењује њен социјални значај. Задруга је један генијални проналазак, у њој се спајају две потпуно разноврсне и корисне ствари: банка и школа.

Задруга је исто тако школа као и банка.

Та је двојака функција задруге пластично изражена у Задрузи Срба приврдника. Код ње се и споља могу да зиде одвојено те две функције. Задруга је створена иницијативом „привредника“. Она има пре свега за задатак све оно што спада у круг послова кредитне и набављачке задруге. Главница се формира из удела задругара, а обртни капитал се набавља још и кредитом, а на неограничено јеметво свију задругара. Али је у исто време задруга увела и тако звану сталну штедњу, 0 којој се у чл. 46. каже:

„Да би се могли млађи Срби шегрти, помоћници, занатлије, трговци и радници користити овом задругом и њеним уредбама, а после кредитом, одређена је код ове задруге и стална месечна штедња. Сваке године отвара за своје задругаре задруга коло штедње, које траје пет годива. Чланом сталне штедње може постати по препоруци привредника сваки Србин и Српкиња, који се обавежу, да бе за пет година стално и непрекидно улагати по 10 дин. за сваку седмицу и који пристану на прописан пословник за чланове сталне штедње.

Пред нама се налазе завршни рачуни Привредне Задруге Срба у Београду, за 1929 годину. У њеној се управи залазе у главном некадањи питомци „Привредника“, сем председеника г. Милана М. Стефановића, дир. Јадранске Подунавске банке, који је дошао на место пок. Матијевића, да чува традицију.

Удели задругара износе 481.000 а улошци 1,143.000 дин. Улози сталне штедње подељени су у два кола: у првом колу уплаћено је до сада 2,129.000,/ а у другом колу 794,000.— динара. Као што видимо задруга располаже улошцима на штедњу са 43), милиона динара, на уделе уплаБене са 481.000 дин. Од тога је дато на меницу, наравно задругарима, 2.476.000.— дин. а остатак је дат на приплод. Чиста добит износи 205 хиљада динара, скоро 50% од уплаћених удела. Задруга има годишњи збор 23. фебруара.

Задруга Срба привредника у Београду |

ri a ani

Историјско друштво на својој свечаној седници од 15. фебруара у Новом Саду, изабрало је г. Димитрија Руварца, протојереја и познатог нашег историчара, за првог почасног члана. Том приликом је г. Руварцу предата почасна диплома, као знак признања Историјског друштва за његов научни рад. Наша стручна и непристрасна јавност може да честита Историјском друштву, јер г. Руварац заиста представља једну ретку мислилачку андивидуалност у нашем научном и духовном свету 19. века. Ако је наука сумња (што су многи велики духови тврдили) унда Руварац у пуној мери заслужује име научника. Он је свако тврђење дочекивао са скепсом. Сумњати, значи излагати се највећем напору проверавања и истраживања ; Рузарац од тога није бежао, напротив то је он тражио. Његов целокупан јаван рад има научни карактер, јер наука значи сумњу, сумња критику. Руварац презире параду и таштину; он је цео свој век провео скромно и повучено. И због своје „ако сјајне прошлости могао је он да каже на прослави речи,

Славље г. Димитрија Руварца