Narodno blagostanje

5. април 1930. _

povećanje budžetskih izdataka ne bi bilo 350 miliona dinara, već neodređeno više.

Jedino što bi se moglo teoriski da upotrebi kao odgovor na zamerku metoda, bila bi činjenica, da jč ovaj budžet izrađen mnogo bolje i iskrenije nego Što ie to bilo sa prethodnima, sa kojima se upoređuje.

U ekspoze-u nalazi se jedna glava, čiji natpis ispisan krupnim slovima, glasi: »Budžet odgovara stvarnim potrebama«. U njoj se kaže: Iz prethodne analize rashoda i prihoda predviđenih u predlogu budžeta za 1930/31. godinu vidi se, da su mnogi od tih razhoda već bili izvršivani, u toku budžeta 1929/30. godini. Ta okolnost nas još više utvrđuje u uverenju da ovakav predlog budžeta odgovara ne samo stvarnim potrebama državnoga aparata nego i njegovim finansijskim okolnostima«. Kad se s ovim dovede u vezu činjenica, da na drugom mesiu u ekspoze-u Ministar finansija bez rezerve i vrlo nemilostivo osuđuje svoje prethodnike zbog pravljenja lažnih budžeta, izostavljajući važne državne potrebe, onda izlazi, da Ministar finansija tra ži da mu verujemo, da je njegov budžet stvaran i iskren i da slestveno ne postoji potreba za vanrednim i naknadnim kreditima.

Na jednom mestu u ekspoze-u kaže Ministar finansija da su trebovanja pojedinih resora i ustanova, koja se, na osnovu zakona o državnom računovodstvu, sprovode Ministru finansija kao materijal za izradu budžeta, u zbiru iznosila 16 miliardi dinara i da su redu cirana za 2.700 miliona dinara. Zna se međutim da |e ta razlika između predloženog i odobrenog budžeta ranijih godina bila mnogo veća, da je išla do 5 milijardi dinara. Mi ne znamo, u čemu se sastoje potrebe u iz nosu 2.700 miliona dinara, koje je Ministar finansija odbio. Jedno znamo iz finansiske istorije celog sveta, da resorni ministri uvek više trebuju no što im je neophodno potrebno. To je neizbežno, |er resorni ministar pati od resorizma, on stavlja svoj resor nad ostalima. i želi da sve zadatke, koje smatra za korisne, sprovede u jednoj godini. Granice između neophodne potrebe : luksuza — nemoguće je utvrditi kod državnog budžeta. Moguće je dakle, da tih 2.700 miliona dinara prestavljaju luksuz, čije |e eliminiranje samo korisno po naše finansije. Ali isto je tako mogućno, da su tim izbrisane iz budžeta neke potrebe, koje su neophodne i čija je korist srazmerno veća od izdatka, i koje će se nametnuti u toku godine, — naravno u vidu vanrednih i naknadnih kredita. Dok čovek nema pred sobom listu svili tih odbijenih potreba, nije u stanju da ceni, da li među njima ima ı takvih koje se ne mogu obići u toku budžetske godine, koja je počela prvog aprila. | Znamo vrlo dobro da su poslednja tri budžeta imala jednu zajedničku osobinu, koja je njihova velika mana, na ime: u budžetu 1927/28. godine, koji je bix po krajnjoj cifri neobično povoljan i zbog toga mnogo

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 213

hvaljen, stalo se bilo na gledište, da se isključi sve ono što ima karakter investicije koje se imaju pokriti iz zajma, o kome se tada pregovaralo, a koji nije bio mali 50 miliona funti sterlinga! Budžet od 1927/28. godine mogao je da postoji i da funkcionira samo pod uslovom ostvarenja toga zaima. Kako do toga nije došlo, to ie budžet bio ne samo nerealan, već je stvorio veliki nereć u našim državnim finansijama. Pošto ni docnije nije bilo moguće ostvariti taj zajam, a i sa obzirom na sve ostale okolnosti, politika inagurisana 1927/28. godine produžena je i u docnija dva budžeta. Međutim treba dobro razlikovati investicije od javnih radova. Nisu svi iavni radovi investicije. Održavanje, popravke i slično nisu investicije, već su budžetsko-tehnički tekući izdaci. 1927/28. god. išlo se u tome tako daleko, da su gotovo svi javni radovi bili isključeni iz budžeta. Već po tome su ti budžeti bili neiskreni i lažni.

Ako se naprimer moglo odista čekati sa zidanjem železnica, a to se moglo i dobro je što se čekalo, bilo je · izdataka u oblasti telefona i telegrafa, državnih zgrada, puteva i t. d., koji se nisu mogli odlagati.

U budžetu 1930/31. godine povećani su znatno izdaci baš u onim resorima, koji imaju naiviše te vrstc izdataka, koji su izbrisani iz ranijih budžeta. Ministar stvo vojno, koje vrši stalno investicije, naročito u jaVvnim građevinama, kao što je to bilo izloženo u ekspozeima Ministarstva vojnog pre dve-tri godine, dobilc je povećanje od 94 miliona dinara. Zatim Ministarstvo građevina, a koje je bilo naigore tretirano u ranijim budžetima, dobilo je povećanje od preko 100 miliona dinara i to: 66 miliona za podizanje željeznica, 38 miliona za ftelefonsko-telegraisku službu (izradu specijalnih telegralskih linija i promena irasa, zamena dotrajalih stubova, proširenje gradskih telefonskih mreža, izgradnja i proširenje zgrada i tako dalje), a to ie bilo ono što je najpotrebnije.

Prema budžetu za 1929/30. godinu, budžet za 1930/31. godinu sadrži povećanje od 900 miliona dinara, odnosno za 6.7%, a za 350 miliona dinara više no što iznose efektivni izdaci za 1929/30. godinu — za jedno sa naknadnim i vanrednim kreditima, odnosno 2.5%.

Faktičko povećanje budžeta — izdataka od 2.5% nešto je malo |ače od koeficijenta normalnog porasta budžeta državnih izdataka, utvrđenog iskustvom kod velikog broja država u toku XIX veka. Kad se primi kao tačno da je u budžetu za 1930/31. godinu uneseno sve ono što je izostavljeno iz ranijih budžeta, a što nije trebalo uraditi, onda izlazi, da budžet koji je stupio na snagu 1. aprila ove godine pretstavlja potpuno normalno budžetiranje i da njegova ukupna cifra od 13.34C mijiona dinara pretstavlja iznos koji se automatski razvio iz svega onoga što mu je prethodilo u oblasti državnih finansija.

IZVOZ <

Telegrami: ADRIACORP LONDON Kodeksa: „A. B. C.“ 6. ed.

POVEĆAJTE

ADRIATIC OVERSEAS

| ___FIRMA LONDON-KIH JUGOSLAVENA | ODGOVARA: BE.SPIN,A TT NO, BR.ZG, STVARNO 24,Haymarket, LONDON, S. W. Il.

OVOZ

CORPORATION xa.

Pišite: HAYMARKET HOUSE