Narodno blagostanje

_ 10, мај 1930.

Милутин К. Месаровић, Београд.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 293

За изградњу нашег новчаног тржишта

Народна банка својом најновијом одлуком показала је вољу да своју кредитну политику подеси према потребама привреде и новчаног тржишта. Стога данас можемо говорити о оријентацији те политике. Да би Народна, банка спроводила правилно своју кредитну политику потребно: је на прво место да кредитна. организација у земљи буде на, свом месту, како би се разни односи правилно регулисали производећи жељени ефекат на производњу а не једнострано или на штету једних, а у корист других. Тек кад је кредитна. организација добро постављена може: са говорити о рационалној кредитвој политици. Делимична решења су махом половна решења. Нецелисходна. кредитна. ортанизација, не може спроводити једну систематску кредитну политику, т.ј. примену најсавршенијих банкарских метода. Чињеница да су новчани заводи имали на жиро-рачуну код Народне банке повеће суме, у времену када, је с једне стране каматна стопа у земљи висока, с друге стране пољопривреда осећа, бар у већем делу наше земље, несташицу новца, може се узети као симптом ненормалног стања. Да не би новчани заводи били приморани да држе велике касене готовине, а да би осигурали свој ликвидитет, жели се да се државни папири могу ломбардовати код Народне банке у неограниченом износу.

Противни смо у начелу да се код, Народне банке могу ломбардовати државни папири у већим износима, јер су исти прилично стабилизовани и на њих се може у случају потребе путем ломбарда дсбити потребан новац и код других новчаних завода, чак и у већим износима него што би дала, Народна, банка. Државни папир не треба да, смета, развићу привредног кредита на унутрашњем новчаком тржишту.

Губи се из вида чињеница, да између новчаних завода који финансирају трговину, занате, ин-

PISMO MOŠE

Dragi Doktore,

I ako se i ja ubrajam u saradnike „Narodnog Blagostanja” ipak mi nije pravo što je ono monopolisalo kritiku za ekonomska i finansiska pitanja, pa ı berzu. Mi smo berzijanci navikli, da malo milom, malo korupcijom, utičemo na pisanje o berzanskim stvatima. Danas je jedini argumenat u diskusiji: pročitaj „Narodno Blagostanje”!

Ja sam ti rekao da si Gambeta još kad smo pogađali šlagu kod „Imperijala”. Ali treba da se čuje i druga strana i to baš preko „Narodnog Blagostanja”. >

Pre nekoliko meseci ti si tvrdio, da će se izvršiti nivelacija kurseva sviju naših državnih papira istoga tipa, a naročito između 7% dolarskih i 7% investicionog zajma. Međutim postoji među njima još uvek ogroman disparitet. Blerov zajam beleži u Njujorku 85, 7% založnice Državne hipotekarne banke 83%, 7% investicioni zajam · beleži u Beogradu, po njujorškim uzansima, 861, %, а 7% založnice Državne hipotekarne banke u Švajcarskoj beleže 98%.

дустрију и пољопривреду не постоји изграђен канал. Кад би канали били изграђени, онда би новчане резерве, које се држе у банкама, за чување ликвидитета или у случају моменталне немогућнести сигурног пласмана, биле упућене путем тих канала пољопривреди и обратно. У добро изграђенем кредитном организму новац би струјао према потреби привреде час у варош — трговини, занатима и индустрији, час у села, пољопривреди. Разуме се, циркулација би била правилна кад-би се при том водила одговарајућа политика.

атрарна банка, на основу лако ликвидних покрића — за финансирање жетве и других — могла би бити овлашћена да за половину тог износа изда своје бонове, у времену када то пољској привреди највише треба, рецимо од априла-јуна до септембра, а у варошкој привреди је тако рећи мртва сезона. Наравно да би се емисија тих бонова имала да подвргне нарочитом режиму контроле. Не видимо, зашто новчани заводи не би уложили привремено расположива средства у те бонове, које пак могу у јесен кад то банке буду требале, ломбардовати код Народне банке. На тај начин успоставила би се веза између варошке и сеоске привреде и постигла би се каматна уједначеност у свима деловима наше земље.

Мобилизација расположивих средстава новчаних завода каналом Аграрне банке само је једна страна кредитне политике. Понављамо, наша кредитна. организација треба да се рационализује. Капитал неорганизован, растурен, анархичан далеко је од могућег максимума производног ефекта. А нама треба да створимо: инструменте за улевање поверења у земљи и иностранству, и магнет за. све производне енергије ако хоћемо да наша природна блага помоћу најсавршенијих метода постану живе вредности.

BERZIJANCA

Ja te molim, dragi doktore, da nam odgovoriš preko „Narodnog Blagostanja” kako objašnjavaš ti taj disparitet i to, da se nije ostvarilo tvoje predviđanje.

= Li

%

ODGOVOR

Berza je ustanova koja se brine i stara da se vaspostavi paritet između iste robe na razn:m tržištima. Berzijanci kupuju na tržištu, gde je kurs niži a prodaju tamo, gde je viši i na taj način vaspostavljaju paritet. To se zove arbitraža. Paritet kursa papira istoga tipa dolazi po osveštanini ekonomskim zakonima, koji vladaju ekonomskom delatnošću čoveka. Homo oeconomicus, prožet težnjom za što većom dobiti sa što manje napora, neće nikad platiti robu skuplje, kad se može dobiti jeftinje. Kad je cena jedne robe razna na raznim tržištima, kupuje se tamo, gde ije jeftinja, i prodaje gde je skuplja. To vodi fatalno u paritet cena. ! Naravno da je uslov za to, da između dotičnih tržišta postoji slobodna cirkulacija robe. Dok je kod nas bilo zabranjeno upotrebiti devize za