Narodno blagostanje
21. јуни 1930.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 393
бакар, да би дао потребну чврстоћу. На европском континенту финоћа златног новца је иста т. ј. на 1000 делова 900 делова је злато. Енглески златан новац је финоће 916%/,. Де су полуге спремљене за искивање енглеског златног новца, који је такође финоће 916:2/..
На први поглед изгледа да то није никаква тешкоћа. Французи ће платити полугу према томе, колико има у њој злата. Али Француска нема употребе за ту легуру. Ако хоће да је употреби за искивање новца, мора је рафинирати. То проузрокује трошкове. Француска банка је ипак купила једну малу количину тих полуга и дала одмах да се рафинирају у самом Лондону, да би видела колико износе трошкови рафинирања и да би онда могла да подеси своје држање.
(64 Rumunski princ Harbu Štirbej
nije nepoznat našoj javnosti. On je u mnogostrukom pogledu čuven u zemlji i na strani, ali sva– kako је једаг од najbogatijih ljudi i nekada od neograničenog uticaja na državne poslove. Princ Štirbej je učinio tu nerazmišlienost da se jednoga dana upustio u objašnjenje sa nekadanjim princom Karolom, a sada rumunskim kraljem, koje je uzelo na kraju oblik, o kome se ne piše u javnosti. Princ Štirbej je imao najviše zasluga za čuveni akt od 1926. godine, kojim je princ Karol bez svoga znanja i svoje volje izvršio svojevoljno abdikaciju na presto. „Frankfurter Zeitung” od 11. juna javlja, da se princ Štirbej sprema да паpustii definitivno Rumuniju. Dok se jednome ne smrkne, drugom ne može da svane.
Dok se jednome ne smrkne, drugome ne može da svane
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Пољска банка снизила је званичну дисконтну стопу од 1 на 6 и по од сто.
— Улози на штедњу код бечких банака износили су 31. маја 1444 милиона (11552 милиона динара), а 30. априла 1432 милиона шилинга ; пораст за месец дана дакле износи 12 милиона шилинга.
— На последњој седници управног одбора Народне банке је донесена одлука, да се Привилегованом друштву за извоз земаљских производа одобри кредит од 50 милиона динара уз каматну стопу од 4% годишње.
— Познато предузеће Хинка Франка Синови д. д. у Загребу, повисило је главницу на 40 милиона динара издавањем 80.000 акција по 250 динара. Темпо развитка тог предузећа је колосалан. Године 1922. главница износи 750 хиљада динара ; 1925. године повишује се на 2 милиона, и две године доцније, 1927. већ на 20 милиона — а сада, дакле опет непуне 2 године доцније, главница је поновно повишена те износи 40 милиона динара. Предузеће запослује око 400 радника.
— Кредитна банка у Новској повисује акционарску главницу од 250.000 на 500.000, повећањем номиналне вредности садашњих 1000 комада акција од 250 динара на 500 динара по акцији, што значи, да се повишење главнице спроводило из сопствених средстава.
— Немачка пред новим зајмовима. „Енформасион“ сазнаје да се у Берлину воде преговори између немачке владе и банкарске куће Шредер и комп. из Лондона о емисији једног зајма; даље, да исто тако немачко министарство финансија преговара са „Уредом за осигурање радника“, који би влади авансирао 50 милиона марака на подлози повлашћених акција друштва немачких железница. Осим ових операција, Рајх намерава, према вести „Берзенкурира“, да прода даљих 50 милиона марака железничких акција у иностранству.
— 16. јуна одржан је у Паризу конгрес националне штедње, коју организује федерација ималаца хартија од вредности. То је други конгрес те врсте.
— Сенски трговачки суд у Паризу добио је тужбу од ималаца облигација железничког друштва Солун—Битољ, по коме се има да испита ситуација код тога друштва, пошто је оно још у октобру 1925. године продало своју имаовину за 26,2 милиона француских франака и од тог доба не плаћа уопште своје дугове.
— Велику парламентарну рацију против разних дужника у злату, који својим обавезама не одговарају у злату, подигао је француски сенатор Делахе. Он је специјално дигао кампању против Националног удружења ималаца хартија од вредности, које се свуда жирира као представник националних ималаца. Он сматра. да они никога не представљају, сем себе саме. Ово треба јако да забрине све оне, који са њима улазе у ма какве преговоре.
— По Дозовом плану Немачка је имала плаћати ме сечно 208 милиона марака, а по Јанговом плану 151,48, према томе излази месечна уштеда од 56,85 милиона марака односно 25%.
— Неколико италијанских фабрика за прераду памука, које стоје у интересној сфери Банка Комерциале Италиана, ступиле су у интересну заједницу у циљу регулације тржишта и извођења рационализације. Међу овим фабрикама налазе се и: СојошНао Уепесјапо, Вешепо Сгтезр;и МапшанНиге Тозсапа.
— У вези с допуном закона о Швајцарској народној банци о којој се сада претреса у парламенту, федерална влада у једном меморандуму предлаже, да учешће Швајцарске народне банке у Б. 3. M. о. које за сада износи 4000 акција, не би требало ограничити на овај износ, како би банка била у стању да појача то своје учешће на максимум 8000 акција, у износу од номиналних 20 милиона шв. франака и да тиме стекне јачи утицај на пословање Баз м о.
— Skoro osnovana najveća američka banka Chase National Bank of the City of New-York osnovala je u Londonu svoju afilaciju pod firmom Chase National Executors & Trutees s glavnicom od 250.000 funti (69 miliona dinara).
— U vezi s ukidanjem poreze na rentu javno-pravnih obligacija u Nemačkoi, naknadno je utvrđeno, da se u tome pogledu s obligacijama izjednače i ona potraživanja privatnih od države, koja nemaju oblik hartije od vrednosti, već se vode u naročitim knjigama (Vođenje konsolidovanih državnih dugova u naročitim knjigama stara je francuska praksa, koja te knjige naziva „Le grand livre”; iz Francuske je preneta i u druge države).
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Мнистарство финансија ставило је на расположење Министарству саобраћаја, према вестима Радничке коморе у Н. Саду, 70.000.000 динара ванредног кредита. Та ће се сума утрошити на послове око оправке вагона и локомотива по приватним фабрикама,
,