Narodno blagostanje

21. јуни 1930.

сматра обичним банчиним кредитом, који се највећим делом исцрпљује ради јевтиноће.

Даљи је разлог томе исцрпљивању тај, што у Србији ужива директви кредит код Народне банке трговина, индуслрија, хотелијерство, занат и остале привредне гране. Док #2 број имаоца кредита примерице у Београду износио 1.067, у Скопљу 590, у Загребу износи 101, у Љубљани 156, Сарајеву 140“.

Ми страхујемо да читаоци неће схватити огроман значај обрта у традицији Народне банке, који представља горњи интервју. Да оставимо на страну то, да се у њему делом заступа гледиште кроз противположено ономе, које је изложено у фамозном чланку у „Политици“, под насловом „Нови правци кредитне политике Народне банке“, а под шифром Б. Н. Оно што је овде најважније, то је, да је у оној кући, која је деценијама третирала своје акционаре кан црнце, која је правила point фФћоппеиг од слепе послушности својих акционара, и која је под претњом отказа кредита наредила једном дневном листу, да обустави анализу њезиног недељног стања, да у тој кући главом вицегувернер прибегава јавности ради критике. Ето, зашта смо ми оптимисте ! |

SEKE CUO rare a i III NI Ia a

Čehoslovačka Narodna banka saopštava, da je odlučila da pojačava i dalje svoj uticaj na noVčano tržište. Za to je potrebno da se njezin poslovni kontingent poveća. U toj nameri želi ona da državni dug kod nje, koji iznosi ioš uvek 3360 miliona čehoslovačkih kruna (daleko više nego što duguje naša država našoj Narodnoj banci), mobilizira na vrlo originalan način na ime, da svoj revolving Кгеdit kod National City Bank u Njujorku od 15 miliona dolara pretvori u stalni zajam (po sadanjim uslovima on se može otkazati svake pola godine). Kamatu i otplatu toga zajma, u iznosu od 111 miliona kruna godišnje, ima da primi država na sebe. Na taj način banka bi došla do gotovine u devizama o“ 510 miliona čeh. kruna. Ako bi se ova transakcija prevela na običan jezik onda bi se ovako mogla formulisati: čehoslovačka Маго Јпа ђапка 511 ве svojim sopstvenim kreditom da poveća svoja sredstva, a država prima na sebe da kamatu na taj zajam plati i da ga u roku od 7—8 godina potpuno isplati.

Za državu je to jedan način obavezne i pojačane amortizacije duga kod Narodne banke. To je neka vrsta davanja u reeskont od strane Narodne banke potraživanja koje ima prema državi. Za državu je takođe važno što ona ima taj zajam kod Narodne banke beskamatno, a sad će morati plaćati kamatu koju banka bude ugovorila.

Samo nam jedno nije sasvim jasno, na ime: kako će čehoslovačka Narodna banka sa tih 510 miliona čeh. kruna doći na domaće tržište, kad će ona od tog reeskonta dobiti samo devize — dolare? Da bi se sa tom protivvrednošću reeskonta mogla da pojavi na pijaci treba da devize pretvori u čeh. krune. To jedino može da bude putem forsiranja eskonta, što pak jedino može ići ako bude i dalje spuštala kamatnu stopu.

Inače se cela stvar može tako da razume da su se čehoslovačka Narodna banka i vlada sporazumele da putem reeskonta jednog dela dugovanja državnog u inostranstvu pojačaju devizni stok Narodne banke.

U osnovi ta je fransakcija slična onoj koju spremaju naša država i Narodna banka putem zakonske stabilizacije,

Čehoslovačka Narodna banka daje u reeskont potraživanja od dr7ave

kuća I reda poznata po čistoći i konforu (topla ihladna texuča voda po svima sobama, kupatila, se najtoplije pošt. putnicima. podesno i rentabilno stanovanje na mesec sa specijal. cenama,

0 ВОМАБ (а.0)

BEOGRAD — KRALJA PETRA 70.

ининннмнсенки

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 391

samo je razlika u tome, što se ovde neće zaduživati banka za račun države, već država zadužiti neposredno i protivvrednost dobivena zajmom staviti banci na raspoloženje.

______________-______ Тамо где се сада налази зграда Француско - српске банке била је некада приземна кућа Николе Стаменковића, професора универзитета, а у једном од дућана био је кирајџија млади београдски трговац мењач Леон Кабилио. једне ноћи увуку се у његову радњу три грчка провалника, обију касу и покупе сву готовину, која је била толика колико његов согствени капитал. Кад ми је пријатељ Кабилио сав скрушен саопштио вест, ја се нисам могао уздржати а да му не кажем : „Тако ти и треба. Зар се може замислити данас трговац, који ће држати у својој примитивној каси толику суму новца, кад се кроз толико деценија у најобичнијој трговачкој школи предаје, да се готовина држи само код оних банака, које имају нарочито сигурне касе и да сву место готовим новцем у главном ради чеком и другим новчаним сурогатима >“ Од тога доба његова каса никад не замркне са већом сумом новца, но што је потребно да би одмах ујутру могао да отпочне текући посао.

Г. Кастерану, новинару, украли су разбојници 70.000 у готову, које је држао у своме стану у једној примитивној касици. Г. Кастеран је шеф берзанског одсека Агенције Авале.

Ко држи велике суме новца код куће чини двојаку штету : себи и народу. Себи због тога што се излаже ризику, а народу због тога што повећава укупну количину платежних сретстава, одвлачећи један део истих од њихове праве намене,

Сажаљевајући тај малер једном нашем колеги и надајући се да то неће бити његова целокупна имаовина, не можемо а да на крају не констатујемо са великим задовољством чињеницу, да толиким готовинама располаже један новинар. јер код нас је и дан данас новинар синоним

Новинарско благостање

и РА И АИ

голанфера. Долази полако време и новинарског благостања ! В. Б. ==c—c Као год што имамо деБинска криза у фФранцу- пресију на светском тр-

жишту жита, тако је исто имамо и на тржишту вина. Док под тегобама на житној пијаци пате Америка, наша земља, Мађарска, Румунија и Немачка (ова последња у погледу ражи), дотле се депресија вина најјаче осећа у Француској а у јакој мери и у Немачкој, али се"у обема земљама та депресија не изражава на исти начин. У Француској имамо хиперпродукцију и потребу за извозом, док се проблем немачког винарства састоји у смањењу увоза. Немачко вино, као вино северније провенијенце него француско, сиромашније је у шећеру, те изискује мешање с јужним, слађим виком ; другим речима, немачко вино је највећим својим делом употребљиво само као стоно вино, т. ј. вино које се

може пити само уз јело, док се француско вино може пити и само за себе. Због тога је Немачка приморана мешати своје вино с увезеним, чиме се добија једно мешано вино одличног квалитета. — Па ипак се Немачка труди

ској и Немачкој

eo II

lift, bašta i t,d,) preporučuje Cene umerene. Za bolji svet vrlo