Narodno blagostanje
Страна 404
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 26
Školska medecina svakako je najbolja od sviju i! saradnji sa popularnom medecinom. Pre svega da bi
bolja od popularne medecine. To ne znači da popularna. medecina nema pravo na život. Na protiv medecina je) u prvom stadiumu svoga razvića, medecina je mnogo, manje dala nego što je imala da да 1 510 зе од пје осе- | kuje u budućnosti. Na narodnom lečenju treba svi da' sarađuju kao i na svima drugim pitanjima opštega, interesa. |
Medecinu kao nauku rade naučnici, ali narodno leСепје Као jednu vrlo važnu socijalnu akciju, usavršava ceo svet i naročito popularna medecina. Školska теде- | cina treba da je na vrhu te hijerarhije raznih medecinskih · škola i da od njih uzima ono sve što se pokaže da je dobro. Školska medecina treba da je u prijateljstvu i:
за
+ Љубомир
Да се не би рђаво равумело наше ћутање поповодом смрти ЈЉубе Стојановића, ми му не бисмо писали некролог, толики је наш страх, да му не учинимо неправду. Покојни Стојановић је био после Пашића најважнија личност у нашој политичкој историји последњих тридесет година. Чињеница, коју савременици нису довољно натласили ни раније, ни приликом његове смрти. |
Љ. Стојановић и писац ових редака нису се никад марили. По разорној пракси наших политичких партија да малолетнике увлаче у партиске редове — пре но што су способни да се политички определе, ми смо се нашли међ либералима, а Љуба Стојановић међ радикалима. То су биле две странке, које су се срдачно мрзеле, а нарочито њихова омладина. То је пак довољан разлог да се Стојановић и писац ових редака од првог познанства поздрављају са врло мало међусобне симпатије. Други узрок лежи у чудноватом обичају Отојановићевом да поздравља додиром шешира једним прстом. Нама се тај начин није допадао и сходно отпоздрављајући га нисмо могли допринети топлоти односа. Трећи је узрок лежао у чињеници, да покојни Љуба као филолог није имао никаквог смисла за друштвене науке. Он није могао да разуме, да постоје друштвене науке; а Политичку економију је смаг трао не за науку, већ за вештину да се човек што тре обогати. Економисте уопште није марио.
Под таквим личним околностима имали смо да радимо са покојним ЈЂубом Стојановићем 1905. године на једном истом народном послу. Његова влада је пала на питању трговинског уговора са АустроУгарском. То је било питање, које је апсорбовало
највећи део пажње његове владе. Како су његови–—
стручни министри за та питања нашу маленкост значили за свога, експерта и апеловали на нашу сарадњу, то бмо врло често учествовали у конференцијама у његовом кабинету, у Министарству просвете. | Тај заједнички рад није ни мало загрејао наше међусобне односе, али смо ми из тог рада, добили један утисак, који никада. више није могао бити умрљан ни измењен, утисак, да, је влада Љубе Стојановића била најидеалнија влада у обновљеној Србији и да је он био најицеалнији државник. и смо већ обећали читаоцима ошширну сту-
mogla da je bolje kontroliše i da bi, naravno, uvek mogla "да suzbije što nalazi da je štetno. Školska medecina ne sme i nema prava da zabranjuje popularnu medecinu, jer je ona jedan od tako isto važnih stubova narodnog zdravlja kao i škola.
Nema narodnog blagostanja bez narodnog zdrav-
lja. Narodno zdravlje je uslov za narodno blagostanje.
Ukoliko narod ima veći broj bolesnika u toliko je veći
broj parazita u nacionalnoj privredi. Zbog toga će. „Na-
rodno Blagostanje” i u buduće da se bori za slobodu popularne medecine.
(Sleduje poslednji članak).
ma
Стојановић
дију о царинском рату са Аустро-Утарском. У њој ће улога, ЈЉубе Стојановића и његове владе бити правилно оцењена. Ми се радујемо што ће они добити признање, које им историја још није дала.
Велики део некадањих министарских колега пок. Стојановића отишао је одавно до ђавола. Али он не. Наша штампа му је поводом његове смрти за то дала признање, али то признање није образложено, а то пак чини да они, који нису познавали његов рад, сматрају то више из учтивости над отвореним гробом, но као историјску истину.
Улога покојног Љубе Стојановића лежи У борби против корупције. Он је био присталица строго моралног владања и владања: за строго моралан живот оних, који управљају земљом и за строго моралне методе владања земљом. Он је у тој борби подлегао, али својом кривицом.
Покојни Стојановић био је сушта противност политичару и ту лежи трагедија његове политичке каријере. Ничег политичког није имао у себи. Оно због чета, је он постао шефом политичке странке биле су његове грађанске врлине. Он је био строго моралан, па је исто тражио и од других. Од тога није отступао. Морал и правичност то су одиста највеће грађанске врлине. Због тога су последњи морални остаци радикалне странке — самосталци — узели Љубу Стојановића, за свога вођу. То је била велика грешка и ту лежи узрок сувише брзе пропасти самостадне странке, Кад кажемо да покојни Стојановић није имао ни најмање смисла за политичара, нисмо казали ништа ново; на против то је гледиште врло курентно у нашем јавном животу. Њега исповеда велики део његових некадањих другова и политичара, А то мотивишу тиме да Стојановић није имао ни најмање опортунизма, био је и сувише нееластичан, и сувише крут и сувише се држао својих погледа. Међутим то су његове највеће врлине.
Његов аполитички карактер лежи у томе што није имао ни најмање воље за борбу. Другови покојног ЈЉубе и један део опозиције дали су му епитет „вјетар“. Још боље би било, да су та прозвали „оставком“. Кадгод ствари нису ишле како је он желео и кад год није могао да прибави важности своме гледишту, он је вадио оставку из џепа и повлачио се. Појам доброг политичара не исцрпљује се у програму, већ тежиште пада на рад на њего-