Narodno blagostanje

ПН НННП

Страна 434

ца сталних радника. комбинована. је из новчане наднице и наднице у натури. Просечна, новчана минимална надница једног квалификованог радника у индустрији шећера износи према приложеној таблици 1578.— дин., а просечна максимална, 2117.динара, месечно. Прерачунато у часовне наднице даје то 8.20 одн. 11—— динара.

Као што је речено, новчана надница, сачињава, само један део целе надничне суме једног квалификованог, колонизираног радника. По тарифном уговору добија. он стан, храну, одело итд. Шта то значи најбоље се види из односа, наднице према. коштању живота,

Тромесечна, публикација Загребачке радничке коморе „Индекс“ у свом броју од 1. марта 1929. израчунао је, да буџет једне радничке породице од четири члана износи округло 2.560 динара месечно) а састоји се из следећих група потреба:

1. Предмети исхране дин. 1.083.45 42,31% о. Одело a. 641.13 95.02% з. Стан | _. 400.— 16,61% 4. Огрев и осветлење 902.— 7,97% 5. Разно и 28255 9,09%

дин. 2.559.13 100,00%

Ради упоређења наводимо и одговарајуће ремативне бројеве за Немачку и Енглеску. Те бројеве, добијене анкетом код једног већег броја радничких нородица у дотичним земљама, такође налазимо у „Идексу 2) У Немачкој износе издаци једне радничке породице за, храну 62% свеукупних месечних издатака, одело 16%. стан 12%, равно 10%. У Енглеској: за храну 60%, стан 16%, одело 12%, огрев и осветлење 8%, разно 4%.

Из свега, овога дакле да. се видети, да југословенски радник сразмерно много мање троши на храву, али зато више на одело него радник у Немачкој ни Енглеској. Објашњење за то налази се с једне стране у једноставности у исхрани југословенског радника, с друге стране у скупоћи предмета. одеће У Југославији.

Ш. Реалне наднице.

Оно што економисту при проучавању надничних прилика највише интересује није номинална, надница, Т. ј. апсолутна висина надница, већ реална надница, која показује колику количину добара, радник може купити својом надницом. Трошкове живота, смо малочас утврдили: они износе 2.560.динара, месечно.

Стављајући у однос номиналну надницу неквалификованих радника од 3 до 5 динара на сат оди. од 576 до 960 динара месечно са коштањем живота, добијамо реалну надницу, са којом се не може покрити више од 22.50 до 37.50% животних потреба! Наднипа обичних радника, који у југословенској индустријској и занатској радиности, претстављају највећи део радништва, у опште је недовољна. Сасвим другојаче ствар стоји код колонизираних. квалификованих радника у индустрији шећера. Овима, не само да је надница, довољна, за. подмирење свих животних потреба, већ један део могу да уштеде. Натуралије, Т. зв. „депутати“, који овим

5) „Индекс“, бр. 1, стр. 23. 5) „Индекс", бр. 1, стр. 6.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

сеника

Бр. 28

радницима припадају, регулисани су у погледу врсте и вредности у тарифним уговорима, који се вакључују у присуству претставника општег радничког савеза. У следећем ћемо изложити моменте, који су заједнички овим уговорима.

Осим утврђених месечних одн. недељних новчаних надница, ожењеним радницима по уговору припадају: извесне врсте предмета исхране, стан, одело, огрев и осветлење; затим две гратификадије тодишње, оба пута у висини једне једномесечне одн. четворонедељне новчане наднице. Даље, фабрике сносе трошкове радничког осигурања као и порезу на приход од рада; поред тога радници уживају нарочито осигурање код „Пензионог института, ва индустрију шећера" у Прагу, такође на, терет фабрике. Плаћеног одсуства радници имају 8 до 21 дан годишње, према броју проведених година у фабрикама. У већини уговора фабрике се обавезују да сносе и селидбене трошкове у случају повратка страних радника. са породицом у домовину. Фабрике шећера плаћају путне трошкове и онда, када радник проводи одсуство у својој домовини.

Већ на први поглед пада у очи колико су многобројне ове бенефиције сталних, квалификованих радника. Само вредност предмета за подмирење дневних животних потреба — дакле изузимајући гратификације, оситурања, порезу и одсуство — достиже висину једне просечне једномесечне новчане наднице. Значај ових натуралија види се најбоље, када се оне изразе у новцу, узимајући при томе за базу цене „Индекса“. За пример узимамо један такав тарифни уговор. По њему, предмети исхране које добива радник месечно претстављају вредност од 1.018.88 динара, додаци за одело 83.80 динара, стан 400.— динара, огрев и осветлење 300 динара. Укупна вредност ових натуралија, које радник за један месец прими од фабрике, износи 1797.18 дикара. Поред новчане зараде, која просечно за све квалификоване раднике износи 1845— динара месечно, ово даје укупну месечну зараду од 3642 динара. Ова награда за 42% премаша коштање живота.") Ако се урачунају и премије Сузору и прашком пензионом институту, пореза, две годишње гратификације као и плаћено одсуство, онда морамо установити да ова категорија радника ужива, једну надницу, која у јакој мери превазилази раднички буџет, на супрот категорији обичних радника, који са својом надницом могу покрити свега 30% својих потреба. А понављамо, да баш ова група у кампањи сачињава далеко већи део целокупног радништва.

После свега тога намеће се питање: откуд ово несразмерно повлашћење једне категорије радника према другој Нису те високе наднице успех неке моћне организације тих квалификованих радника. Одлучујући моменат лежи искључиво у страном пореклу тих радника. Остављајући на страну питање, да ли наше фабрике шећера нису биле у стању образовати у земљи један кадар квалификованих радника, за своје потребе стоји факат, да су фабрике присиљене обећати страним радницима високе зараде, да би их приволеле да са својим породицама напусте домовину.

7) Имамо податке из којих се види, да се за неке рад-

"ничке квалификације плаћа и по 3.300 динара месечно. Са

натуралијама заједно ово даје једну реалну надницу са којом се дају покрити пуна два месечна радничка буџета.