Narodno blagostanje

9. август 1930.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 505

одбора смењени су од владе постављеним личностима. Банку је урнисала либерална странка, која је сад избачена из управе.

— Od 1. avg. belg. Narodna banka je obavezana da kupuje i prodaje zlato. Cena prodajna je 4779, 8684 belga za kupovna 4763, 1338 belga za jedan kilogram čistog zlata. Isti dan snižena je i eskontna stopa sa 3 na 2 i po od sto. Ovim je Belgija definitivno rešila pitanje svoje monete.

— Енглеска банка и њезине филијале. Пошто је Енглеска банка типична, централистички вођена новчанична банка, слабо је било познато, да има она и многобројне филијале. Како се је пре кратког времена чуло, да је једну од својих двеју филијала у Лондону отуђила, односно отступила Ројел Бенк оф Скотланд, то је интересовање за филијале Енглеске банке постало веома живо. Основане су ове филијале у 1826. години, али пошто је систем и пословање Енглеске банке потпуно различит од онога континенталних новчаничних банака, то њезине филијале никад нису имале нарочитог значења, барем не као филијале по општем схватању. Раније оне су у свим својим пословима конкурирале провинцијским банкама, и због тога нису биле радо виђене. У последњим годинама, којим је новчанични оптицај вршен искључиво банкнотама, филијале Енглеске банке имале су дужност прикупљања тих банкнота и њихово замењивање за нове, пошто је познато, да су се енглеске приватне банке конзервативно придржавале навике, исплаћивати увек само у новим новчаницама. Познато је, да је Енглеска банка постепено изгубила приватну клијентелу: у својим лондонским филијалама само је имала неколицину истинских традиционалних комитената, који су имали код ње рачун, само због тога, да би могли као своју банковну везу означити Енглеску банку. Да ли је ово отуђивање филиале почетак укидања и осталих филијала, то се за сада још незна.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— „Народни Листу" јавља да је чехословачки министар финансија г. др. Енглиш упутио оставку министру председнику г. Удржалу (са свог пољског имања у Храбину). То се још није службено потврдило, нити се зна штогод о мотивима тог корака.

— Совјетска влада поручила је код пољске гвожђарске индустрије лиферације у вредности од 45 милиона злота. Менице совјетске владе, којима су плаћене те поруџбине, дисконтираће Пољска банка и државна Господарска банка.

— Аустриска транша међународног зајма Аустриске Републике у висини од 50 милиона шилинга уписана је са 150 милиона — три пута више. Мањи интересенти преузеће 40—50% уписа, велики уписници 8—10%. Упис је трајао од 17. до 22. јуна.

— Све за повећање „просперитета“, У првом полугођу ове године је у Сједињеним америчким државама утрошено од федерације, држава и општина за јавне радове 1.7 милијарди долара (95.2 милијарде динара) према 1.5 милијарди долара (84 милијарде динара) за одговарајуће време прошле године.

— Поглед у спискове пореза на приход у Шведској показује, да се народно благостање подиже. Највећи порезни платац Шведске је Ивар Кригер, пословодећи директор Шведског шибичног друштва и Кригер и Тол; његов личчни приход за 1929 годину цени се на 2,175.000 кр. (33,050.000

динара). Иза њега следе шумски магнат Јакоб Верстег са 1,738.330 круна, Маркус Валенберг, директор штокхолмске Енскилда банке, са 1,539.700 круна, Б. А. Хјорт, фабрикант „Примус“ кухиња, са 1,005.770 круна и К. О. Боније, управитељ највећег издавачког завода у Шведској, са 900.910 кр. Од акционарских друштава стоји на првом месту, у погледу на приход у 1929 години Шведско шибично друштво са 50,585.760 круна, затим следе лапландска фирма за експорт железне рудаче Луосавара-Кирунавара, која припада Гренгесберг-Концерну, са год. примитцима од преко 18 мил. кр., штокхолмска Енскилда банка са 10,695.550 кр., Свенска трговачка банка са 9,192.480 кр., Сепаратор са 8,394.470 кр., Кригер и Тол са 7,503440 кр. Л. М. Ериксон телефонско друштво са 7,096.310 кр. и Електро-Лукс са 7,075.470 круна.

— Пољска влада повисила је рефакције за извоз шунке од 15 на 25 злота за 100 кгр. Извозна премија на жито продужена је до 31. октобра. Висина премије остала је непромењена : за пшеницу и раж 6 злота, за брашно 12 а за јечам 4 злота на 100 килограма.

— У Куманову се подиже велики монополски магацин за ферментацију непрерађеног дувана, који ће заузети површину од скоро 2.000 квадратних метара и биће највећи и најмодернији магацин те врсте на територију Јужне Србије. Уз магацин се гради и административна зграда. Према прорачуну држава ће на ове радове утрошити 7,508.995.87 дин.

— Сарајевска фабрика дувана прославила је 3 августа педесетогодишњицу. За то време она се развила у једну од најмодернијих и најважнијих фабрика дувана на Балкану. Данас она има 20 великих објеката, а модерно машинско уређење омогућује рационализацију производње у великим размерама. У фабрици су у погону дванаест разних машина за цигарете, које производе дневно 4 мил. цигарета. Од десет машина за паковање дувана у пакете у погону су само три, због све мање потражње дувана у паклићима. Управа монопола настоји да модернизује и рационалише производњу дувана у својим фабрикама у што већој мери, али на другој страни тешко се решава на отпуштање радника.

— Пољска влада преговара у Паризу са разним француским банкарским групама око евентуалног преузимања и пласирања једног дела пољског иностраног зајма од 7.5 милиона долара. Зајам би се имао употребити за конверзију ранијих финансиских обавеза Пољске. |

— Сплитска општина примила је одобрење бановинске управе, да може наплаћивати на име општинске трошарине на вино 50 динара на 100 литара (државна износи 100 динара).

— Новоселандска влада емитовала је 2.5 милиона 5% обвезница са роком од 25 година по курсу од 100.75% ; емисију ће плаћати Дилон Ред и Ко.

— Град Амстердам емитује 4% зајам у висини од 10 милиона хол. гулдена; укупну емисију преузела је банка Пиерсон и Ко., по курсу од 95.75%. |

— Мексико регулише своје обавезе. Мексикански министар финансија закључио је 25. јула о. г. у Њујорку са претставницима међународних поверилачких банака трећи уговор (ранија два уговора закључена су 1922, и 1925. године) о мексиканским дуговима, на основу кога има Мексико плаћати годишњи паушални износ за 1931. годину у име камата и амортизационе службе 12.5 милиона долара. Овај

Телефони: 29-36 и 27-37

шшрубљана _, А.Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ . Загреб

еленбургова бр, 7. : | 9 Рачкога бр. 2 Телеграми . Заступништво Београд, Кнез Миханлов Венац 13-14 8

(ШКОДОВКА, Љубљана а ТЕЛЕФОН 528 Телеграми: ШКОДА Београд а RIBE:

imspabyje cne пројекте и зжаље на захтев своје стручне нижињере

ШКОДА — Загреб Телефон 41-97