Narodno blagostanje

9, август 1930.

је било за време и после последње реформе царинске тарифе у Северно-американским државама. Изгледало је, да су све европске државе готове да приступе том савезу као одбранбеном оруђу. Али се покрет брво изгубио и идеја царинског савеза, је поново исто тако далеко, као и пре американског препада. Видећемо доцније зашто. .

У аграрним земљама се истражују разноврсне комбинације за, зближење народа. Треште предлози царинских и групних савеза и споразума. Међутим, све је то тако старо.

Кад је осамдесетих година прошлог века северо-американско жито довело европски вемљорад у кризу, било је две врсте предлога за спасавање: заштитне царине и европски царински савез. Исто имамо данас. Идеју европског пцаринског савеза, разрадио је до детаља Рихард Кауфман у књизи

„L” association douaničre de | Evrope centrale” (1886) Dr. Vermert je objavio u Hirth's Annalen (1888) studiju pod naslovom „Betrachtungen iber einen mitteleuropaischen Zollverein”. Još je mnogobrojnija literatura o grupnim savezima (na pr. Paul de Leusse „La paix et ! union donaničre franro-allemande (1888).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 501

Добро би било кад би брзометни експерти наших дана, завукли мало дубље нос у ту литературу, јер још увек важи по мало правило, да је историја учитељица живота. Европски царински савез био је идеално решење европске аграрне кразе. Јер такво једно зближење, царински савез, царински споразум и т. д., може имати успеха само у случају, да он пружа основе за побољшање цена производа оних привредних грана, које су у кризи. Ако би привредни савез требао да повећа само хиперпродукцију, онда. је он беспредметан. Европски парински савез био би ванредно средство за повећање цена пољопривредним производима, јер је Европа као таква у дефициту у пољопривредним проивводима. Помисао је тако блиска човеку, да није никакво чудо што се она појавила чим се појавила пољопривредна криза. То је данас наш врховни трговинско-политички идеал, али дугога рока. Због тога су аграрне земље покушале друге излазе, од којих су најважнији за нас: Економска Мала Антанта и Аграрни фронт.

0 томе у идућем броју.

У. Bajkić

EVROPSKI HAOS

— Veliko uzbudjenje u adrarnim zemljama zbog nemačkog izidravanja obaveze пајуесеб роујазсепје. —

I bukvarac zna да se spolina trgovina može voOditi na dva načina: autonomno i ugovorno. Trgovinski ugovori, kao oruđe trgovinske politike, pretpostavljaju odricanje saugovarača od izvesnih suverenih prava. Njima se vezuju ili smanjuju pojedini carinski stavovi i ustupaju razna prava podanicima države sSauUZOVOTnice. Ali, bilo da ugovor sadrži tarifni deo ili ne, redovno sadrži on klauzulu najvećeg povlašćenja. Tom se klauzulom saugovoraču daje pravo, da se koristi svim onim povlasticama, koje su date ili koje bi se dale trećim državama. U svima slučajevima, gde država u-

govorhica nalazi, da su koncesije ,koje su u tome tre- |

nutku već bile date u ugovorima sa trećim državama, dovoljne, zadovoljava se ona najvećim povlašćenjem. Na primer, kad Jugoslavija pregovara sa Nemačkom i traži, recimo, smanjenje carinskog stava na žito, i kad joj Nemačka odgovori da ga ne može da spusti ispod stava vezanog ugovorom sa Mađarskom, Jugoslavija, ako se zadovolji, obezbeđuje ga i za sebe klauzulom najvećeg povlašćenja. Da nije te klauzule Jugoslavija bi ugovorom izrično vezala taj stav. Klauzula najvećeg povlašćenja zamenjuje tarifni ugovor, ona posredno vezuje carinske stavove.

Do sada su bila svega dva pravno priznata izuzetka od te klauzule: carinski savezi i pogranični promet. Bilo je i pokušaja izigravanja, kao na pr. velikom specijalizacijom tarife i t. d. Ali o tome nije ovde reč. Najveće povlašćenje je opšti režim. Danas najmanje je četiri stotine treovinskih ugovora, kojim su povezane međusobno evropske države, u kojima je ona USOVOrena. - Mi smo u današnjem članku lojalno priznali, da je Nemačka država, koja je 1923./24. godine po-

„mišljala na to da pristupi, ako ne režimu slobodne trgovine, ono svakako režimu prostranih trgovinskih ugo\vora i smanjenju autonomnih carinskih stavova. Nemačka je bila spremna da žrtvuje svoju poljoprivredu industriji. Nemačka je, mi smo takođe lojalno priznali, u tome našla svuda zatvorena vrata. Mi se ne ustežemo da rasteretimo Nemačku za odgovornost, što je posle toga pošla putem jačeg protekcionizma naročito agrarnog. To istina ne znači, da je mudro što radi, t. |. što · „u agratnom protekcionizmu ide do krajnosti, ali to je 'pre svega njezina unutrašnja stvar.

Ali je Nemačka u poslednje vreme izmislila jedan način za izigravanje klauzula najvećeg povlašćenja, koji bi se nazvao „seljačkim”, a koji je izazvao negoidovanje na svima stranama i opasnost da izazove mnogobrojni bojkot protivu njezine robe.

Država vezuje sebi ruke trgovinskim ugovorom, ida do njegovog isteka ne može da vrši nikakve promoehe na njenim vezanim carinskim stavovima. Nemačka je pronašla način da to izvrda. Ona daje specijalne taknade državi, ti čijem je ugovoru vezan stav, koji želi da poveća, za napuštanje toga prava. Time se naravno štete sve ostale države, koje su se zadovoljile da isti vezani stav uživaju po najvećem povlašćenju. Te se naknade obično sastoje u privatnim trgovačkim pazarima, koje vrše sa podanicima dotične države izvesne pod auspicijama državnim stvorene kompanije ili trgovačka poduzeća koja već postoje. | Prvi put je ona učinila upotrebu od toga u trgo„vinskom ugovoru sa Francuskom u pogledu carine na , gvožđe. | Lanjske godine Nemačka je odlučila da poveća carine na Žitarice, koje su bile vezane u trgovinskom