Narodno blagostanje

исти случај. Па не само то, већ постоји и међународни це- | Сингапур 17,224 == = ментни картел западно-европских држава, који је у главном | Сирија 11,680 _ 16,840 | 19,844 заснован на реонирању области потрошње: Они су поделили Сједињене Државе Америке 18 = = међ собом не само европску територију, већ и један велики Сомалија 2,182 9,454 4,540 део светског тржишта. То се сматра за главни узрок што | Стретс Сетлементс === 20,158 3,339 је западно-немачки картел у кризи, јер хиперпродукција не Судан (енглески) — — 151 може наћи излаза путем извоза. Судан (француски) 9,600 1,101 3,177 5503 ueMenia (HOpra3W) Тангањика 1,672 3,404 419 Трансвал 200 (у тонама) Триполис 19.375. 25165 | 15,425 1. полгође | Тунис — 2,250 4,110 Земља у коју се извозило 1928, г. 1929. г. 1930. г. | Турска 10,651 — 18,808 9,750 Аден - 237 а —___- | Француска 120 — 500 Албанија 11,979 24,016 9,892 | Холандија Paa 396 = Алжир 410 1,705 2,085 | Хондурас 324 360 580 Арабија 617 2. —= | Цејлон 2,430 2,445 243 Аргентина 1,917 612 108 | Чиле 10,260 | 17,613 == Аустрија = 21 2 | Швајцарска 2,200 Бразилија 2,214 9,013 2,305 | Шпанија 1,001 6,321 1,080 Венецуела 180 9 — Свега килограма 374,451 459,725 226,055 Гватемала 1,053 or и Вредност у хиљ. Дин. 132,590 164,114 83731 Грчка 36,485 56,108 35,397 | | Гијана (холандска) 1,710 Пе Може се рећи да само оне фабрике цемента, које су Додеканез 3,846 6,674 5,575 | 52 већем одстојању од свог конкурента, (ер, као што реЕрот 107,968 _ 109,572 52,603 космо, велико одстојање од конкурента најбоља је заштитна Енглеска. И 218 | | мера у дотизној фабрици), у своме реону прилично слободно Еритреја · 6237 2,823 1,466 одређују цене. Капацитет европских фабрика премашио би ЗЛАТНА Обала 678 1744 577 потребу Европе чак и онда кад би грађевинска делатност Индија (енгл.) 38.388 20.987 9,072 била много боља. А она је од 1929. г. у паду. Индија (холандска) 209 1,080 Под таквим околностима на светском тржишту може Италија 12,989 14,022 6,111 | се рећи да је ипак стање наше цементне индустрије релаКамерум 2,497 == ___ | THBHO доста просперно. Главни разлог просперитету има у Канада 938 180 ___ | необичном повољном саобраћајном положају. Код кабасте Канарска Острва 15,010 26,409 15,143 | робе транспорт воденим путем необично је повољнији него Кенија 259 — 38 | сувоземним. Далматинска индустрија цемента нема уопште Кипар 1,466 2,003 1,008 | никакве везе са сувоземним транспортом, готова роба уноси Колумбија 1,126 311 —__ | се непосредно у бродове тако да најмањи издатак за суКонго (белгиски) 6,235 591 100 | веземни пренос отпада. Према томе далматинска индустрија Конго (француски) — 2,982 2,106 | цемента у стању је да конкурише многим приморским земКостарика 1,251 135 —— | љама и њиховој домаћој индустрији, ако иста лежи мало даље Либерија — 189 140 | од обале и може се рећи да је главна карактеристика наше Мадагаскар 400 === ____ | цементне индустрије да снабдева један велики део приморМађарска 600 241 55| ских градова цементом како у средоземноме базену тако Малта 5,120 5,301 1,875 | исто преко Јапана и Јужне Америке па чак и оним земљама, Мароко 11,365 12,155 11,890 | које имају индустрију цемента, али која је дубље у унутраМексико 802 — ____| шњости. То нам најлепше илуструје горња таблица, која Мозамбик — i 905 | кам показује правце извоза далматинског цемента. ЧетрдеНигерија 4,665 7,924 1,673 | сет девет држава троше наш далматински цемент. Све су Никарагуа 18 ____| то приморске државе. Палестина 5,858. 6,080 1,200 Главни су потрошачи Албанија, Грчка, Египат, ИнПанама —— 738 — | дија, Канадска острва, Средње американске државе, ТрипоПерсија 1,000 === = | лис, Турска. Нема ни једног извозног артикла наше отаџПеру — 540 —— | бине, који се појављује у толико много држава као што је Рио де Оро 720 1,072 —— | случај са нашим далматинским цементом. Свакако то је јеРумунија 180. aga —— | дан доказ добре комерцијалне организацје фабрика, јер је Сенегамбија —— 2,008 1,378 | потребан прилично велики напор за проналазак тржишта у Сиера леона = == 119 | тако великом броју држава.

«панпипипишнивинштанаппинипинининнинининивиииии-— анинивзасепенинипшнивнишвинивинаннинимквиневившницнионннинанивининхивинниниме

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ "оуакним,

УСЛОВИМА

Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селитмашн 7'%,) Доларске 7%/, и 89, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Блејљовњ)

2:љ 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

мкинхан кпнонинпимпинининининихкнанникнннинишихннапанининимминнининдинвимцананимнининаиацининниннннннннинкнаннимикдлиннинмниникни ниниминнини