Narodno blagostanje

30, август 1930.

Po ovom sporazumu države će se združiti i isključiti međusobnu utakmicu. Isto tako „Mađar Orsag” od 26., „Budimpešti Hirlap” од 26. 11. 4.

Očigledno je bilo, da se nalazimo na pragu nove ere međunarodnosti na jugoistoku Evrope. A od ekonomske međunarodnosti lako se dolazi i do političke.

Na dan 21. avgusta, leta gospodnjeg 1930. — tačno mesec dana posle sastanka bukureške konferencije — dobili su vršački i smederevski izvoznici grožđa depešu od svojih špeditera, iz Kelebije, da su madžarske granične vlasti zadržale sve grožđe, ekspedirano u Čehoslovačku i dalje, pod izgovorom da je zaraženo bacilusom konkurencikusom. Osnova za to našla je madžarska vlada u Bernskoj konvenciji od 1881. godine. Kako se kod nas na ispitu za diplomatskog činovnika traži znanje iz narodne poezije, to se i tekst bernske konvencije nije mogao drugojače saznati, već aeroplanskom vezom sa Bernom. Iz nje se ipak saznalo, da ona ni jednom reči ne govori O pro= vozu grožđa. Zabrana je potpuno proizvoljna i predstavlja po=vredu trgovinskog ugovora, jer se u ovome ne pominje obolenje grožđa od bacilusa konkurencikusa, od koga pati naše grožđe, čim pređe našu severnu granicu. Zakon zabranjuje da se podvrgavaju kritici postupci vlasti. Zakon je za nas najviša volja. Ali nam nije zabranjeno reći da je velika šteta za Madžare što „Narodno Blagostanje” nije Ministarstvo spoljnih poslova, jer bi ih ono snažno podržalo. u njihovom gledištu. Mi bismo ih potsetili na jedan presedan: 1906. godine Srbija je zabranila uvoz madžarskog šećera, konstatujući da je zaražen bolešću koju prouzrokuje bacilus šikanus.

#

Sa velikom larmom se sprema jedna retka međunarodna svečanost ove jeseni. Panbalkanski kongres. Naša stalno oduševljena štampa smatra da će to biti najsigurnije sredstvo za zbliženje dvaju naroda, među kojima ne postoji nikakva politička suprotnost interesa, a velika volja za ekonomskim zbliženjem. Panbalkanski kongres je samo pokušaj, da se i ostali balkanski narodi uvuku u srdačnu zajednicu jugoslovensko-grčku. O tome postoje eklatanini dokazi.

Letos, za vreme velike vrućine, grčki se privrednici nisu ustezali da potegnu dugačak put do Beograda, Zagreba i Ljub=ljane, samo da bi manifestovali svoju dobru volju za ekonomskim zbliženjem sa Jugoslavijom i za što intenzivnijom međusobnom razmenom dobara. Oni su nas kako energično tako i ljubazno pozvali da im što pre vratimo vizitu.

Već se u veliko vrše pripreme za jednu veliku ekskurziju jugoslovenskih privrednika u Grčku, koja će biti ne samo odgovor na grčku posetu već i jedan konkretan korak na ekonom= skom zbliženju dvaju naroda.

U ovoj međusobnoj srdačnosti ne može se poreći da grčki narod prethodi jugoslovenskom. Pred polazak grčkih izaslanika u Jugoslaviju, grčko Ministarstvo vojno učinilo je jedan naročiti akt pažnje prema jugoslovenskom žitu, isključivši ga iz prava na učestvovanje u javnim licitacijama za grčku vojsku, Ovog puta nije bila po sredi nikakva zarazna bolest već prosta želja, da grčka vojska ne grize jugoslovensko žito, jer se iz toga može da izrodi neprijateljstvo. Može se zamisliti sa koliko su odušelvjenja naši izvoznici žita u Grčku jeli sandviče na banketu priređenom u čast grčkih izletnika. Još je dirljiviji dokaz prijateljstva pružila Grčka ove nedelje:zabranom uvoza jugoslovenskih svinja, zbog opasnosti da jugoslovenske svinje пе dobiju kugu u Grčkoj. Na jesen, kad se bude pojavila i poljska i nemačka svinja na svima evropskim tržištima u masi, pustiće Grci jugoslovensku svinju na svoje tržište.

Nas samo jedno čudi: da beogradski listovi, koji sa superlativima govore o rešenju poljoprivredne krize putem „regio-

nalnih sporazuma”, kako se neukusno naziva sistem preferen= |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | —

Страна. 551

cijalnih carina među susedima, ne ističu krupnim slovima ove početke ostvarenja te velike ideje.

Г. Војин Ђуричић, управник Државне хипотекарне банке је не само вешт оператор хладним цифрама, већ исто тако и даровит песник. Мотиве узима обично из области државног престижа и националног поноса. Нека нам је допуштено да репродуцирамо један део његовог поетичног говора, који је одржао 24. т. мес. приликом полагања камена темељца нове зграде Државне хипотекарне банке:

„Има међутим једна мисао, која остаје заветна Државне хипотекарне банке, а то је, да првом приликом за коју ћемо се сами потрудити да што пре дође, отворимо поморски кредит, да пошљемо руку на наш Јадран који је био вечан сан нашег народа а који је данас остварен... То је један од задатака који има да реши и који ће верујем да реши наша установа на понос нашега мора и наше нације“.

Г. Ђуричић је даље указао на силан напор нашега поморског бродарства и на успех, којим је напор крунисан. Он је констатовао да је наше далматинско бродарство TO тонажи двапут јаче него првих дана после рата. Затим је указао а то, да су народи, који могу бити наши конкуренти, извели регенерацију своје флоте само путем стварања повољног поморског кредита.

Како за овај део стручног говора г. Ђуричића че важе правила роебсае Нсепбае, то нека нам је допуштена једна мала примедба. Из историје бродарства од Кромвела знамо да је једно од најмоћнијих средстава за његсво фаворизирање премија за бродарење, Ми не поричемо да ће поморски кредит бити такође један моћан фактор за даље развиће нашега бродарства, (које са половином своје тонаже седи беспослено услед хиперпродукције тонаже у целоме свету), али зато не можемо да пропустимо да не констатујемо да је наша држава много пре Државне хипотекарне банке учинила много већу жртву за павиљон, Министарство саобраћаја закључило је са нашим бродарским друштвима десетогодишње уговоре, којима им гарантује субвенцију, која укупно годишње износи 65,5 милиона ди-_ нара, односно 655 милиона динара за десет година.

После завршеног говора г. Ђуричића хор чиновника Државне хипотекарне банке отпевао је песму „Хеј, трубачу, с бојне Дрине, дед затруби збор !“

Хеј, на море, на Адрију!

= Приликом анализирања зајма Београдске општине од 125 милиона динара ми смо напоменули да је врло опасно учешће државних кредитних установа у тој работи с обзиром на чињеницу, да наши градови имају хитну потребу за зајмовима у износу од 2—3 милијарде динара, коју до сада ни на који начин нису могли да подмире. Загребачка штампа врло енергично позива општинску управу, да се сместа обрати Државној хипотекарној банци и да тражи да и њој да кредит у износу од 50 милиона динара са каматном стопом од 8%, као што је добила Београдска општина. Примеру Загреба следоваће и остале општине, а нарочито градске. Колико невоље има општина града Скопља, престонице Цара Душана, да нађе кредит за извођење јавних радова! Сад је и скопско питање свршено, јер нико неће бити у стању да одбије скопску општину од захтева кредита од јавно-правних кредитних установа. Затим ће доћи Смедерево, престоница Цара Лазара и Крушевац у истом својству. Горди Ниш иначе мучи муку око једнога зајма, а српска Атина Нови Сад

Епилог зајма Београдске општине,