Narodno blagostanje

6 септембар 1930. _

В. Бајкић

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 561

ШИБА ПРЕДРАТНИХ ПОВЕРИЛАЦА ЗА ПОСЛЕРАТНЕ ЗАЈМОТРАШЦЕ

— Искуство

1. Зашто је Француска одбила учешће у аустриском зајму.

У претпрошлом броју смо изложили судбину прве транше аустријског државног инвестиционог зајма, који је, као што знамо, делимично и формално неуспео, а делимично релативно. Јер ни онде, где је преуписан, не може се говорити о каквом великом успеху, с обзиром на услове тога зајма који су врло тешки. Емисија је била праћена врло необичним околностима, којима желимо да се позабавимо у данашњем чланку.

Као што смо у прошлом чланку саопштили, у емисији тог еминентно међународног зајма није учествовала Француска. Истина француски ћаше Нпапсе био је обећао своје учешће, француске банке су биле у конзорциуму, и чак је била одређена, сума од 70 милиона шилинга, као француска транша, ; али су се у последњем моменту повукле тако да је износ. целог зајма, морао бити смањен за француску траншу од 70 милиона шилинга. Ван сваке је сумње да је то повлачење Француске, као најбогатијег тржишта, капитала, у Европи, имала неповољно дејство на. остала тржишта, Зашто се Француска, изненада, повукла од овога. посла, 2

0 томе постоје двојаки коментари. О једне стране се подржава мишљење, да Француска никад више неће примити на своје тржиште облигапије држава, које нису у саставу њезиног међународног консерна. То би било прилично вероватно, кад се има у виду чињеница, да је француски штедиша, за време и после рата многе милијарде погубио због тога што су француске банке и француске владе биле предусретљиве према државама, за које је постојала могућност да једног дана буду у рату са Француском. Постоји могућност да Аустрија једног дана постане саставни део Немачке, против воље Француске. Тачно је да француска, влада данас другачије посматра питање припуштања, страних облигација на домаће новчано тржиште него пре рата, да строго води рачуна о томе да папири пружају сигурност. Да ли ће при томе и политички моменти играти улогу тешко је рећи, јер још увек постоји нада, да ће Француска отворити своје тржиште Немцима, Ми мислимо да је то тумачење у случају Аустрије нетачно због тога. што су француске банке дуто времена биле чланице Мортановот конзорцијума за аустриски зајам и што су и саме дуго учествовале у преговорима. Кад би била, каква, начелна препрека, онда свакако да не би француске банке од почетка, улазиле у посао.

Много ће тачније бити друго тумачење, наиме да апстиненција Француске стоји у вези са питањем предратних дугова Аустрије. Велики део аустроугарских предратних дугова, је још и данас нерегулисан. Ту су папирне, сребрне и златне ренте. Али то нису данас само дуговања. Аустрије, она, се имају поделити међ све државе наследнице; само један

Аустрије —

део долази на Аустрију. Додуше државе наследнице заједно са Аустријом нису показале много одуше“ вљења, за. споравум са имаоцима предратних а-угарских облитадија. Идући састанак биће крајем оЕтобра. Али је Аустрија од свију држава, наследница била, најпопустљивија ; Румунија и Маџарска, омеле су споразум на последњој конференцији пре два месеца. По Аустрији би споразум по тим заједничким дуговима био одавна готов. Уосталом ван сваке је сумње да ће се питање предратних дугова фустроугарске монархије и његове расподеле међ државе наследнице регулисати до краја године, јер се тешко може даље ствар раввлачити сем ако би извесне од тих држава, примиле ризик да прекину везе са удружењима портера.

Аустрија има међутим и своје чисто аустриске предратне дугове, како државне тако и самоуправне, Ни ти дугови нису још регулисани. И у погледу тих дугова вршен је притисак на Аустрију од стране разних држава, а нарочито од стране Немачке и Француске. Чак се тврди да је Француска добила, од г. д-р Шобера на. другој Хашкој конференцији формално обећање, да ће сви ти дугови бити регудисани за шест месеца. То не пориче ни аустриски Министар финансија, само тврди да рок од шест месеца, почиње тек од дана ратификације споразума Са равних се страна чује да Французи тврде да, је рок од шест месеци од дана обећања, и да је. већ истекао. Али и у случају да Французи имају право цело њихово држање би било загонетно због тога, што у укупности предратних државних и самоуправних зајмова чисто аустријских, француски капитал учествује у једном једином зајму: у приоритетним облитацијама „Доње-А устриске жељезнице шум“ скога, краја, СМајаленеђаћп) који је једна француска банка емитовала 1902. године, у укупном износу од 1,82 милиона круна. Невероватно је да француске банке иступају из конзорцијума једног великог међународног зајма само због тога што дужник није још регулисао један предратни зајам у укупном износу од 1,82 милиона, круна !! А у томе се зајму испрпљује интерес Француске у предратним дуговима, аустриским — у колико нису заједнички свију држава наследница.

Постоји још један предратни зајам у коме је француски капитал заинтересован, то је онај општине града Беча од 1902. године. По томе зајму био је постигнут споразум 1922. године са повериоцима, али је квота која је била обећана била и су-

"више ниска, тако да су повериоци понова покренули

питање и према извештајима Бечка ошштина је с одобрењем аустриске владе обећала француским портерима, да ће валоризирати те облигације са, 50% предратне вредности. Портери су се изјаснили сагласни са том изјавом. Па ипак је више но сигурно

"да су француске банке иступиле из конзорцијума

само због тога што аустриска влада није приступила валоризацији својих специјално аустриских