Narodno blagostanje

27. септембар 1930.

КАПИТАЛ У НАЈ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

10Ј ИНДУСТРИЈИ ШЕЋЕРА

Страна 609

(Из књиге г. д-ра Дртура Хендела „Die Zuckerindustrie Jugoslawiens“)

Као год што је индустрија шећера предратне Србије стајала у рукама страног немачког и чеCROP — капитала, исто тако и југословенска својим највећим делом припада страном и то чехословачком и мађарском капиталу. Надионализација оних фабрика, које су припадале бившим непријатољским држављанима — у овом случају се TO односи на. фабрике мађарских капиталиста изведена. је само формално, док је у ствари њихова финансијска, веза с бившим непријатељским капиталом остала, и даље недирнута“)

Оне фабрике шећера, подигнуте пре светског рата на оној територији бивше аустро-угарске монархије, која данас припада, нашој држави, постале "су уз помоћ аустријског, мађарског и ческог капи. тада. У оним двема фабрикама у предратној Ор. бији, пак, био је, као што рекосмо, инвестиран немачки и чески капитал. По оснивању југословенске државе, на чијој се територији нашло осам фабрика, две су одмах преведене у државну својину. тећеране у Београду и на Бељу. Прва, је, као својина немачког капитала на територији Орбије преузета од владе за 14 милиона, динара, која. је сума одобрена немачком рачуну репарација. Шећерана Беље, пак, заједно са истоименим добром, преузета је од државе према. уговору о миру без накнаде, будући да се овде радило о имању бивше аустријске круне.

Према данашњем стању ствари, у данашњој

нашој индустрији шећера налазимо два облика пре- | дузећа.: шест акционарских друштава, и два јавно- |

правна предузећа. Неће бити без интереса да у кратко скицирамо постанак шест акционарских дру“ штава, наше индустрије шећера.)

Најстарија наша фабрика шећера је она која припада. „Босанској индустрији шећера и жесте, д. д. у Усори. Она датира, из 1895. године, дакле из времена, окупадије Босне. Економски посматрано у Босни не постоје предуслови за. једну фабрику шећера услед неспособности земљишта, за гајење шећерне репе, тако да. се овај мора довлачити са раздаљине од по 200 километара. Оснивање ове фабрике објашњава, се чисто политичким мотивима: окупациона влада је њоме хтела демонстратирати како јој и привредно и културно подизање окупираве земље лежи на срцу. Данас ова фабрика припада „Првом хрватско-славонском M. Д. за индустрију шећера“ у Осијеку, које у свом портфељу држи скоро све акције „Босанске индустрије шећера и жесте, д. д. , чија главница износи 12,5 милиона динара.

„Прво хрватско-славонско д. д. за индустрију шећера“ у Осијеку, постоји од 1905. год. Фабрика која томе друштву припада трећа, је по старости међу нашим шећеранама. Поменуто друштво је основано од стране Прашке Живностенске банке, која и

1) „Народно Благостање“, 1929., бр. 13, стр. 203. 2) Постанак државне фабрике шећера у Београду изнесен је опширно у првом делу књиге.

данас има меродаван утицај. Главница „Хрватскославонског износи 30,8 милиона динара.

_„Велико-Бечкеречка, фабрика, шећера, а. д. , са седиштем у Београду, основана је заједнички од бечке „Лендербанк“ и пештанске „Унтарише Ес конт унд Векселбанк из 1910. године. До 1919. године фирма, је гласила „Јужно-мађарска индустрија шећера, д. д. . Бечка, банка, је 1917. године уступила своје учешће код „Велико-бечкеречке пештанској банци, која вероватно и данас има главни утицај у том предузећу. Главница ивнови 36 милиона динара.

Шећерана у Врбасу припада „Фабрици шећера а. д.. Бачка“, Нови Врбас ; основана, је 1911. год. од стране двеју будимпештанских банака : „Мађарске свеошште кредитне банке“ и „Пештанске мађарске комерцијалне банке . Пре национализације седиште друштва, се налазило у Будимпешти. Главница, износи 25 милиона динара.

„Црвенка, фабрика шећера, а. д. у Црвенки са тлавнипом од 16 милиона, динара, постоји од 1911. тодине. Основана од „Англо-Мађарске индустрије шећера, а. д. , из Будимпеште, прешла је 1927. године у својину „Прашке кредитне банке“.

Најзад „Орпско-ческа, фабрика шећера и рафинерија, а. Д., има, своју шећерану у Ћуприји. Друштво постоји од 1912. године, а основала, га је „Прашка кредитна, банка“, у чијој се својини и данас налази. Са главницом од 45 милиона динара „Орпско-ческа стоји на првом месту међу свим акционарским друштвима у индустрији шећера, мерено по висини главнице.

Сума главница код свих шест приватних друштава износи 165,3 милиона динара. Главни акционари су чехословачке и мађарске велебанке, наиме: „Живностенска , „Прашка кредитна“, „У нгарише Есконт унд Векселбанк“ и „Пештанска мађарска комерцијална, банка“. Утврђујемо, дакле да од осам наших фабрика, шећера 75%, т. ј. све осим двеју државних, припадају страном капиталу. За нашу индустрију шећера, је наиме карактеристично да ради с великим износима, туђих средстава. На првом мести у том погледу стоји фабрика, у Црвенки, код које су просечно за године 1922./27. туђа средства представљала седам и по пута већи износ од солствених“); код Врбаса три и по пута већи, Усоре два и по пута, Ћуприје скоро два пута, Београда једал и три четврти пута. Само код Бечкерека, сопствена средства незнатно заостају иза, туђих, код Осијека су сопствена, средства, чак већа. Просечно за, годину 1921./29. сопствена, средства целе индустрије шећера (укључиво и обе државне фабрике) износе 207,28 милиона а туђа 416,08 милиона динара, што претставља, однос од 1:2.

_ Откуда ови велики кредити, који код неких предузећа по више пута. превазилазе сопствена средства, г Нико други их не одобрава но саме заинтересоване стране велебанке; домаће тржиште капи. тала не долази за то у опште у обзир. Заинтересо-

32) Види о томе специфициране податке у књизи, стр. 51. -