Narodno blagostanje

Страна 634

ИЕ Национални приход Cjeдињених америчких држава.' У оквиру студија Њујоршког National Bureau of Economie Research, m-p Вилфорд С. Кинг доноси податке о развоју американског националног прихода допуњеног подацима о куповној снази тог прихода узимајући за базу 1913. годину. — Од 1909. до 1928. године национални приход се попео од 29.605 милиона на 89.419 милиона долара, а куповна снага овог прихода порасла је за исто време од 31.300 милиона на 54.022 милиона долара. — По д-ру Кингу номинални национални приход Сједињених држава попео се од 1913. до 1928. године за " 150% а реални приходи за 50% и аутор тврди, да се ни једна нација никада до' сада није толико брзо обогатила. Као 1913. тако и 1928. године највећи део националног прихода, наиме 55%, отпада на индустрију, која запослује 60% целокупног становништва. Пољопривреда, пак, која је 1913. године учествовала још са 15% у националном приходу, у 1928. не учествује са више од 9,27%. Земља Сједињених држава, која је 1919. године доносила још око 12 милијарди долара, не доноси сада више од 8 милијарди; амерички

· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 40

пољопривредници који добијају мање од 10%. националног прихода, претстављају преко 16% целокупног становништва.

Од осталих занимања у релативно најбољем положају се: налази банкарство; оно запослује 0,63% америчког становништва а задржава 1,34% националног прихода.

Што се тиче поделе националног прихода на приход од рада и на онај од капитала, то се први налази у сталном песрасту : 1909. сачињавао је 51% а 1928. године 58% целокупног прихода, Средња надница једног америчког радника износила је 1913. године 594 а данас 1205 долара годишње, што чини пораст за преко 100%; изражено у доларима из 1913. године ових 1205 долара претстављају вредност од 705 долара, што чини пораст за 19%. —

Седам осмина целокупног прихода отпада на 44 милиона људи, с просечним годишњим приходом од 1655 догара. Око 500.000 Американаца имају годишњи приход преко 8.000 долара; међу њима 50.000 са преко 40.000 долара а међу овим опет око-2.500 чији приход прелази 250.000 долара. Свих ових 500.000 учествују са 12,5% у целокупном националном приходу. — Национални приход Сједињених држава са 120 мил. становника износи исто онолико колико обај свих европских држава укупно са 480 мил. становника.

ОБАВЕШТАЈНА.

НОВЧАРСТВО

— Za uplatu treće i četvrte rate akcija Privilegovane agrarne banke, Upravni odbor bančin rešio je da se položi odjednom i to: od 1. oktobra do 30. novembra t. g.

— Управа Федерал Борд у Америци објавила je, да су све америчке новчаничне банке спремне да даду кредите за овогодишњу жетву.

— Na kopiferenciji balkanskih država, Која зе održava u Atini, govorilo se, da će biti predloženo osnivanje Banke Balkana, u kojoj bi učestvovale sve balkanske države.

— У вези са именовањем HOBOF гувернера фрапцуске банке г. Море-а дошло је до промена у вишем чиновништву француске финансијске управе. Тако је за вицегуВернера именован досадањи генерални директор Државне благајне Фарније, који је својевремено заступао Француску у Хагу, а и код решавања питања источних репарација. На његово место постављен је досадањи генерални директор посредних пореза Ескалије.

— U američkoj javnosti se pronose glasovi da će u NewYorku doći do sastanka direktora emisionih banaka Amerike, Engleske, Francuske i Nemačke. Dr. Schacht, bivši direktor Reichsbanke, koji je ovih dana boravio u Londonu, već je otputovao za Ameriku, a dr. Luther bi trebao da otputuje kroz

kratko vreme. Novi guverner Banque de France, Clčment Moret,

se izjasnio povoljno za ovu konferenciju.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Нове новчанице Народне банке са натписом „Краљевина Југославија“ биће ускоро пуштене у промет. Постепено ће се замењивати новчанице од 10, 100 и 1000 динара, а можда и од 50 динара. Новчанице се израђују у фабрици Народне банке у Топчидеру.

— Ch. Rist, prof. pravnog fakulteta u Parizu, koji je dugo proučavao finansijsko stanje Turske, u jednom svom izveštaju, izjavio je, da Turska mora da provede brzu reformu njenog finansijskog sistema, i da treba da respektuje sve svoje obaveze о Spolinim dugovima i time bi dobila veće poverenje u inostran-

stvu. Kakav je to imalo uticaj na pariškoj berzi, tumači nam.

činjenica, da je kurs zajma 5% 1914, g., u roku od pet dana,

„СЛУЖБА

pao sa 45,80 па 41,70, a i ostali vred. papiri su pali u skoro istoj visini.

Turska vlada je ovih dana zakonom ovlašćena da stavi u saobraćaj 158 miliona turskih livri papirnog novca, kako bi mogla otkupiti devize koje se nude u vreme izvozne sezone. Ove mere su bile preduzete prema savetu g. Rista.

— У Хавани је настала изненадна финансијска криза. Становништво је у паничном страху за своје улоге масама навалило у банке и тражило уложени новац. „Банко де Комерчио“ (трговачка банка) морала је прошле суботе уз песмоћ оружане силе избацити неколико хиљада кредитора. Влада је хитно закључила у Америци краткорочни зајам од 25 мил. дол. (1400 мил. дин.) у злату код Федерал Резерв Бенк енд Борд (Флорида). Злато је хитно превезено ратним бродом у Хавану, где је подељено банкама.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Јавили смо већ, да је у Немачкој од 1. јула укинут увоз смрзнутог меса ослобођен од царине. Ипак је Министар за исхрану одобрио да се до 13. децембра ов. год. може увести још 12.500 тона. Смрзнуто месо је главна храна радничких маса, па би се нагао нестанак његов са тржишта јако осетио. Од 1. октобра је ступила на снагу нова одредба. Сиромашни грађани, којима је и досада дељено смрзнуто месо, добиваће од својих општина свеже месо јефтиније за 20 пфенига по фунти (5.40 дин. по кг.). Општине ће добивати у ту сврху од државе новчану помоћ,

— Штрајк у Шпанији се све више шири. Сада су се штрајкашима из солидарности придружили радници у металским фабрикама у Малаги. Досада су у штрајку лучки радници у Малаги, радници за подземне радове, бојадисари и стаклари у Мадриду, Сантиагу и осталим градовима. Некслико пута је дошло до тешких сукоба између штрајкача и полиције, која штити штрајкбрехере.

— Грчка влада намерава у најскорије време завести социјално осигурање. Пре извесног времена је изабрана нарочита комисија, у којој се налази као саветодавац чехословачки професор др. Шенбаум. Изаслани су стручњаци да простудирају социјална осигурања средње — и западне